Od­mah po­sli­je po­no­ći, u su­bo­tu, ko­nač­no je ri­je­šen je­dan od naj­za­mr­še­ni­jih gra­nič­nih spo­ro­va na svi­je­tu. In­di­ja i Ban­gla­deš po­če­li su raz­mje­nu vi­še od 160 en­kla­va, ma­lih su­ve­re­nih pod­ruč­ja op­ko­lje­nih sa svih stra­na dru­gom dr­ža­vom, či­me je okon­čan spor dug go­to­vo 70 go­di­na. Ovaj čin pro­mi­je­ni­će ži­vo­te vi­še od 50.000 lju­di u en­kla­va­ma Kuč Be­ha­ra, ko­ji su bi­li okru­že­ni ze­mljom či­je dr­ža­vljan­stvo ni­su mo­gli da do­bi­ju de­ce­ni­ja­ma. Sa­da će ko­nač­no do­bi­ti pri­stup ško­la­ma, stru­ji i zdrav­stve­noj za­šti­ti.
Za za­gri­že­ne kar­to­gra­fe i lju­de op­sjed­nu­te ge­o­po­li­tič­kim ču­de­si­ma, to je kraj jed­ne ere. Raz­mje­na iz­me­đu In­di­je i Ban­gla­de­ša zna­či da će svi­jet ne sa­mo iz­gu­bi­ti je­din­stve­nu gra­ni­cu, već će ne­sta­ti i je­di­na en­kla­va tre­ćeg re­da – en­kla­va okru­že­na en­kla­vom, ko­ja je, opet, okru­že­na en­kla­vom, ko­ju okru­žu­je dru­ga dr­ža­va.
Dje­lu­je zbu­nju­ju­će. Da­ha­la Ka­gra­ba­ri, en­kla­va tre­ćeg re­da o ko­joj je ri­ječ, bi­la je dio In­di­je, op­ko­lje­na ban­gla­de­škom en­kla­vom oko ko­je se na­la­zi in­dij­ska en­kla­va. Sve to je unu­tar Ban­gla­de­ša. Ako ste još uvi­jek zbu­nje­ni, mo­žda će vam po­mo­ći ova ma­pa.
En­kla­ve sa­me po se­bi ni­su neo­bič­na po­ja­va. Ve­li­ki broj njih po­sto­ji ši­rom svi­je­ta. Li­vi­ja, na pri­mjer, dio je Špa­ni­je pot­pu­no okru­žen fran­cu­skim te­ri­to­ri­ja­ma. En­kla­ve dru­gog re­da, od­no­sno en­kla­ve unu­tar en­kla­va, ta­ko­đe ni­su ta­ko ri­jet­ke. Po­sto­ji či­ta­va mre­ža en­kla­va u Bar­le-Her­to­gu, bel­gij­skom okru­gu u kom se na­la­ze „dže­po­vi” pod ho­land­skim su­ve­re­ni­te­tom. Va­žno je za­bi­lje­ži­ti da po­sto­ja­nje en­kla­va ni­je oba­ve­zno lo­še. Kao što je Frenk Džej­kobs, blo­ger op­sjed­nut en­kla­va­ma, na­pi­sao u Nju­jork taj­msu 2011. go­di­ne, Ber­le-Her­tog je tu­ri­stič­ka atrak­ci­ja u ko­joj se zgr­ću sil­ne pa­re. Pri­je mo­der­nog do­ba kar­to­gra­fi­je i na­ci­o­nal­nih dr­ža­va, en­kla­ve su po­sto­ja­le do­slov­no svu­da. Si­tu­a­ci­ja u Kuč Be­ha­ru, sa­vr­še­no je ja­sno, ni­je bi­la ni­ma­lo do­bra. Pre­ma pre­da­nji­ma, te en­kla­ve bi­le su is­hod ša­hov­ske par­ti­je ma­ha­ra­dže od Kuč Be­ha­ra i Fa­u­dža­ra od Rang­pu­ra od pri­je vi­še vje­ko­va, ili pak re­zul­tat ma­sti­la ko­je je na ma­pu pro­suo pi­ja­ni bri­tan­ski pu­kov­nik. Obje ver­zi­je su, u stva­ri, sa­mo le­gen­de, ali pred­sta­vlja­ju do­bar po­ka­za­telj u ko­joj su mje­ri te gra­ni­ce dje­lo­va­le be­smi­sle­no. Na­uč­ni­ci no­vog do­ba sma­tra­ju da su en­kla­ve re­zul­tat ne­u­spje­šne eks­pan­zi­je im­pe­ri­je Mu­gal u kra­ljev­stvo Kuč Be­ha­ra u 18. vi­je­ku. Po­sli­je odva­ja­nja Ban­gla­de­ša od In­di­je 1947. go­di­ne, pro­ble­mi ova­kvog rje­še­nja po­sta­li su oči­gled­ni. Lju­di iz ovih en­kla­va ni­su bi­li bez ma­tič­ne dr­ža­ve, iako od nje ni­su ima­li ni­ka­kve ko­ri­sti.
Ova­kva čud­na po­stav­ka one­mo­gu­ći­la je lju­di­ma ne sa­mo pri­stup uslu­ga­ma ko­je dr­ža­ve obič­no pru­ža­ju, već je za­kom­pli­ko­va­la i naj­jed­no­stav­ni­je stva­ri, po­put od­la­ska na pi­ja­cu. Te­o­ret­ski, sta­nov­ni­ci­ma en­kla­va bi­la je po­treb­na vi­za da bi ušli u dr­ža­vu ko­ja ih je okru­ži­va­la. Isto­vre­me­no, je­di­ni na­čin da do­đu do vi­ze bio je put u glav­ni grad ma­tič­ne dr­ža­ve.
Po­ku­ša­ji da se ri­je­ši ova­kva si­tu­a­ci­ja raz­vla­či­li su se de­ce­ni­ja­ma. Spo­ra­zum o raz­mje­ni te­ri­to­ri­ja po­stig­nut je pr­vi put još 1974. go­di­ne, ali ga In­di­ja ni­je ra­ti­fi­ko­va­la. No­vi do­go­vor de­fi­ni­san je i 2011. go­di­ne i po­sli­je iz­vje­snih za­sto­ja, ra­ti­fi­ko­van je u ju­nu. En­kla­ve su na taj na­čin po­sta­le dio dr­ža­ve ko­ja ih okru­žu­je, a sta­nov­ni­ci mo­gu da bi­ra­ju da li će pri­hva­ti­ti no­vo dr­ža­vljan­stvo i osta­ti da ži­ve gdje je­su, ili će bi­ti pre­se­lje­ni.
Pro­blem sta­nov­ni­ka Da­ha­la Ka­gra­ba­ri­ja tu još uvi­jek ni­je sa­svim ri­je­šen, jer iz­vje­stan broj lju­di tvr­di da je iz­o­sta­vljen iz dr­žav­nih spi­sa i stra­hu­je da ne­će mo­ći da za­dr­ži ze­mlju ili bi­ra dr­ža­vljan­stvo. Teh­nič­ki, je­dan od naj­čud­ni­jih gra­nič­nih spo­ro­va na svi­je­tu mo­žda je ri­je­šen, ali stva­ri na te­re­nu su mno­go kom­pli­ko­va­ni­je.
(RTS)