U čast i sla­vu 212. go­di­šnji­ce Pr­vog srp­skog ustan­ka, po­dig­nu­tog na Sre­te­nje 1804. go­di­ne, pi­sci oku­plje­ni u Udru­že­nju knji­žev­ni­ka Cr­ne Go­re i knji­žev­ne tri­bi­ne „Ri­ječ” svo­jim sti­ho­vi­ma i od­lom­ci­ma iz svo­jih po­e­ma i pje­sa­ma pri­sje­ti­li su se jed­nog od naj­zna­čaj­ni­jih mo­me­na­ta u isto­ri­ji srp­skog na­ro­da. Po­men u sti­ho­vi­ma pod na­zi­vom „Viš’ Sr­bi­je po ne­bu ve­dro­me” prek­si­noć u Du­hov­nom cen­tru „Si­me­on Mi­ro­to­či­vi” odr­ža­li su Pe­ri­vo­je Po­po­vić, Mi­lan Ra­jo­vić, Mi­len­ko Ble­čić, Raj­ko Vu­ko­vić, Lju­bi­sav Bje­lić, Dra­ško Vu­le­vić, Be­ćir Vu­ko­vić, Mi­li­ca Kralj, To­dor Ži­va­lje­vić, Ve­se­lin Rak­če­vić, Ve­sna Man­dra­pa i Vu­kić Ga­ro Braj­ko­vić.
Po­sli­je pet vje­ko­va Ka­ra­đor­đe je ova­plo­tio ide­ju slo­bo­de srp­skog na­ro­da ko­ja je za­po­če­la slav­nom di­na­sti­jom Ne­ma­nji­ća za­vr­ši­la po­ra­zom na Ko­so­vu, ka­za­la je o zna­ča­ju Pr­vog srp­skog ustan­ka ured­ni­ca tri­bi­ne „Ri­ječ” Mi­li­ca Kralj.
Po­sli­je pet vje­ko­va Cr­ni Đor­đi­je za­po­čeo je je­din­stve­nu, auten­tič­nu na­ci­o­nal­nu srp­sku re­vo­lu­ci­ju, ko­ja je po­sta­la, na­gla­si­la je Kralj, te­melj srp­ske dr­žav­no­sti.
– Ovo ni­je obič­no ve­če. Ovo či­ni­mo u sla­vu vas­kr­sa srp­skog na­ro­da, srp­ske dr­ža­ve – ka­zao je Ve­se­lin Rak­če­vić.
Opi­su­ju­ći isto­rij­ske okol­no­sti ko­je su pret­ho­di­le i iza­zva­le na­rod­ni usta­nak on je na­gla­sio da je či­tav 17. vi­jek bio prot­kan ra­to­vi­ma u ko­ji­ma je srp­ski na­rod bio mo­ne­ta za pot­ku­su­ri­va­nje. Plod ta­kve tra­gič­ne i ne­pra­ved­ne po­li­ti­ke je ra­si­ja­nje srp­skog na­ro­da ko­ji se na kra­ju 17. vi­je­ka ras­po­sti­rao na za­pad od Austri­je i Ma­đar­ske, do Vla­ške, Ru­si­je, Ukra­ji­ne i Bje­lo­ru­si­je na is­to­ku. Po­sled­nja de­ce­ni­ja 17. vi­je­ka bi­la je okvir za ne­ko­li­ko na­rod­nih bu­na, ko­je su pret­ho­di­le Ustan­ku.
Isto­ri­ju srp­skog ro­da obi­lje­ži­li su, bar do danas Ste­fan Ne­ma­nja, Sve­ti Sa­va, Ka­ra­đor­đe i Nje­goš, is­ta­kao je Rak­če­vić. Sjaj­na lič­nost ka­kav je bio Ka­ra­đor­đe po­veo je srp­ski na­rod u ve­li­ke i sjaj­ne po­bje­de, ali se po­ka­zao i kao ve­li­ki dr­žav­nik ko­ji je or­ga­ni­zao dr­ža­vu. I ka­ko je na­gla­sio Rak­če­vić, usta­nak se kao pla­men pro­ši­rio od Be­o­gra­da, gdje je bu­na po­če­la kao bu­na na da­hi­je, do za­pad­ne Sr­bi­je, Po­mo­ra­vlja i cen­tral­ne Sr­bi­je. Ostva­re­ne su isto­rij­ske po­bje­de na Mi­ša­ru i Ivan­kov­cu. Ru­si­ja ni­je za­bo­ra­vi­la Sr­bi­ju, ka­ko to zna da sa­op­šti na­ša la­žna isto­ri­o­gra­fi­ja, već je pot­pi­sa­la Bu­dim­pe­štan­ski mir ko­ji je obez­bi­je­dio iz­vje­snu auto­no­mi­ju Sr­bi­ji, ko­ji je po­stao te­melj sa­mo­stal­no­sti po­sli­je Dru­gog srp­skog ustan­ka.
Rak­če­vić je na­gla­sio da je isto­ri­o­gra­fi­ja za­bi­lje­ži­la u tim mo­men­ti­ma i kon­tak­te iz­me­đu Ce­ti­nja i vo­đa ustan­ka, ali, ka­zao je on „Cr­na Go­ra ili ni­je mo­gla ili ni­je htje­la da po­mog­ne bra­ći”. No, na sre­ću, pod­sje­tio je on, 1807. go­di­ne Ru­si­ja ša­lje tru­pe na Bal­kan. On je na­gla­sio da Sr­bi­ja ne bi mo­gla da ostva­ri ta­kve uz­le­te pro­te­kla dva vi­je­ka da ni­je bi­lo Pr­vog srp­skog ustan­ka i Ka­ra­đor­đa..
– I po­to­nja zje­ni­ca srp­ska, Cr­na Go­ra, ula­zi u la­nac ze­ma­lja ko­je su se svr­sta­le pro­tiv Sr­bi­je. Sr­bi­ja je sa­ču­va­la svoj obraz, ali na­da­mo se da će us­pje­ti i da se od­bra­ni na ra­dost svih ko­ji­ma je na sr­cu ovaj na­rod - za­klju­čio je Ve­se­lin Rak­če­vić.
Ve­li­ki pje­snič­ki čas „Viš` Sr­bi­je po ne­bu ve­dro­me” or­ga­ni­zo­van je uoči 15. fe­bru­a­ra ka­da Sr­bi­ja sla­vi Dan dr­žav­no­sti i Dan ustav­no­sti, ka­da je 1835. go­di­ne do­ne­sen Sre­tenj­ski ustav, pr­vi ustav u isto­ri­ji mo­der­ne srp­ske dr­ža­ve.
S.Ć.


Od po­bje­de do po­ra­za

Ve­li­ke po­bje­de Sr­bi­je, kao i ona, isto­rij­ska, u Ve­li­kom ra­tu, pre­tvo­re­na je u po­raz stva­ra­njem Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je – grob­ni­ce srp­skog na­ro­da, ka­zao je Rak­če­vić. A, Sr­bi ste­kli ne­pri­ja­te­lje ko­ji da­nas ima­ju gra­ni­ce svo­jih dr­ža­va, osim njih sa­mih, za­klju­čio je on.