Knji­žev­nom ve­če­ri or­ga­ni­zo­va­nom prek­si­noć u Pi­va­ri „Tre­bje­sa”, u gra­du pod Trebjesom gdje je Vi­to ra­dio kra­ći pe­ri­od i bio pr­vi ured­nik raz­gla­sne sta­ni­ce, ko­ju je on na­zvao Ra­dio Tre­bje­sa, na­sta­vlje­na je ma­ni­fe­sta­ci­ja „Da­ni Vi­to­mi­ra – Vi­ta Ni­ko­li­ća”. Or­ga­ni­za­to­ri ma­ni­fe­sta­ci­je su NVO Ali­jan­sa za kul­tu­ru, eko­lo­gi­ju, ljud­ska pra­va „CE­HRA” i Ne­vla­di­na fon­da­ci­ja „Sta­ni­slav – Ća­no Ko­pri­vi­ca”. Broj­ni po­sje­ti­o­ci, Vi­to­vi pri­ja­te­lji, rad­ni­ci Pi­va­re uži­va­li su u pre­div­noj ve­če­ri.
Ka­ko je na­veo knji­žev­nik, no­vi­nar i pu­bli­ci­sta, ured­nik ma­ni­fe­sta­ci­je Mak­sim Vu­ja­čić, Vi­to Ni­ko­lić je 1962. go­di­ne do­bio za­po­sle­nje u Pi­va­ri „Tre­bje­sa”, gdje je ob­ja­vio i pr­vu zbir­ku po­e­zi­je „Dru­mo­va­nja”. Ali, Vi­to je osno­vao i pr­vu raz­gla­snu sta­ni­cu u Cr­noj Go­ri ko­ju je on zvao Ra­dio „Tre­bje­sa”.
- Iako ho­no­ra­rac, taj po­sao ve­o­ma uspje­šno je ra­dio, re­ci­to­vao je svo­je na­pi­sa­ne pje­sme rad­ni­ci­ma, vo­dio fa­brič­ki dnev­nik. Na­kon go­di­ne pro­ve­de­ne u Pi­va­ri, za­po­slio se kao re­por­ter u Nik­šić­kim no­vi­na­ma, gdje je i ostao do nji­ho­vog za­tva­ra­nja. Nje­gov an­ga­žman u Pi­va­ri mo­že se na­zva­ti no­vi­nar­skim po­slom. On je tu bio pr­vi no­vi­nar i ured­nik raz­gla­sne sta­ni­ce. U vri­je­me Nik­šić­kih knji­žev­nih su­sre­ta Vi­to je bio do­ma­ćin pi­sci­ma iz ci­je­le biv­še Ju­go­sla­vi­je. Vo­dio ih je u Pi­va­ru, gdje su se ne­ri­jet­ko i odr­ža­va­li ti su­sre­ti.
Knji­žev­nik Du­šan Go­ve­da­ri­ca je is­ta­kao da se i da­nas baš kao i u to vri­je­me Vi­to­ve pje­sme če­sto re­ci­tu­ju u ka­fan­skom šti­mun­gu, jer su ve­ći­nom na­sta­le za ka­fan­skim sto­lom.
- I da­nas je hit pje­sma Mi­ki­ja Je­vre­mo­vi­ća „Pi­jem”. Vi­to Ni­ko­lić je ot­krio da su to nje­go­vi sti­ho­vi, pre­sa­vio je ta­bak i pod­nio tu­žbu zbog pla­gi­ja­ta. Su­đe­nje je bi­lo in­te­re­sant­no za no­vi­na­re i či­ta­lač­ku pu­bli­ku, ali su se njih dvo­ji­ca br­zo po­mi­ri­li na su­du. Za­hva­lju­ju­ći nji­ho­voj „ko­pro­duk­ci­ji” du­go već pje­vu­ši­mo pje­smu „Pi­jem”. Kad god pro­či­ta­mo ne­ve­lik pje­snič­ki opus Vi­ta Ni­ko­li­ća ne mo­že­mo se ote­ti uti­sku da se ra­di o auten­tič­nom pje­sni­ku, li­ri­ča­ru sa spon­ta­nim iz­ra­zom, u či­jim pje­sma­ma ima pu­no sje­te, gor­či­ne, lič­ne tra­gi­ke i su­ge­stiv­ne sli­ko­vi­to­sti. Vi­to je pre­stao da dru­mu­je 1994. go­di­ne, „Pu­sti­te me, pu­sti­te da odem, bez pi­ta­nja ka­ko i za­što i do­kle, dru­mo­vi uvi­jek ne­ku­da vo­de, a ja sam no­mad­skom gla­đu pro­klet”. „Ve­li­ki ne­mir” na­šao je svoj vječ­ni mir u gra­du ko­jem je svim svo­jim bi­ćem pri­pa­dao, a nje­go­va po­e­zi­ja pri­hva­će­na je u na­ro­du i na­sta­vlja da ži­vi. To je po­tvr­di­lo i vri­je­me, je­di­ni ne­po­gre­ši­vi su­di­ja. Bez­ma­lo je se­dam de­ce­ni­ja od Vi­to­vih pr­vih sti­ho­va, i 22 go­di­ne od ka­da je pre­mi­nuo, ali in­te­re­so­va­nje za nje­go­vu lič­nost i po­e­zi­ju se ne sma­nju­je. Na­pro­tiv, i u ovom vre­me­nu „stra­šne ja­ve” - sve je ve­će. Či­ta­o­ci su ga uvi­jek vo­lje­li, obo­ža­va­li čak do fe­no­me­na. Na­i­me, pri­je ne­go što je i štam­pao pr­vu zbir­ku po­e­zi­je, đa­ci, stu­den­ti, rad­ni­ci, pro­bir­lji­vi in­te­lek­tu­al­ci, pro­fe­so­ri - aka­dem­ci, lju­di svih vr­sta za­ni­ma­nja i ni­voa obra­zo­va­nja zna­li su i go­vo­ri­li mno­ge nje­go­ve sti­ho­ve na­i­zust, a ne­ki bli­žnji mu po pe­ru, i od nje­ga po­zna­ti­ji i pri­zna­ti­ji u knji­žev­noj bran­ši, ni­je­su se li­bi­li da ih jav­no pri­ka­žu kao sop­stve­ne, ka­že Go­ve­da­ri­ca.
Me­di­ja­tor ve­če­ri bio je glu­mac Mi­ro Ni­ko­lić, ko­ji je re­ci­to­vao Vi­to­vu po­e­zi­ju, dok je o pje­sni­ko­vom ži­vo­tu go­vo­rio i Di­no Tu­zo­vić. U ime do­ma­ći­na pi­va­re „Tre­bje­sa” oku­plje­ne je po­zdra­vi­la Na­ta­li­ja Mi­lić.
L.N.

Ko zna zna

Ka­sni­je, kao no­vi­nar Po­bje­de, Ni­ko­lić do­la­zi da iz­vje­šta­va iz „Tre­bje­se”. Za taj pe­ri­od po­sto­ji i jed­na aneg­do­ta. U fa­bri­ci ni­je­su ima­li da mu po­klo­ne pa­ket kri­gli za pi­vo, na što im je pri­pri­je­tio da će u Po­bje­di osva­nu­ti na­slov: „Da li od nik­šić­kog pi­va opa­da ko­sa”, što je bi­lo do­volj­no da mu od­mah obez­bi­je­de dvi­je gar­ni­tu­re kri­gli, ka­zao je Vu­ja­čić.On je pod­sje­tio i da je Vi­to autor pr­vog re­klam­nog slo­ga­na za pi­va­ru „Tre­bje­sa”: „Pij­te nik­šić­ko pi­vo, kad već ne­ma bo­ljeg”.