Bi­ser­nim ostva­re­nji­ma pre­sta­vja­nja sa­vre­me­nog srp­skog iz­da­va­štva i no­vih na­slo­va na Tr­gu od ći­ri­li­ce pri­je dvi­je ve­če­ri pri­dru­žio se još je­dan u ni­zu zna­čaj­nih za­vi­čaj­nih-nov­skih na­slo­va, do­ku­men „Sta­nov­ni­štvo Baj­ko­vih Kru­še­vi­ca (1879-2011) – Do­mov­nik 1948-1952” dr Mi­la­na Mi­la­no­vi­ća. No­vo­o­bja­vlje­na knji­ga-do­ku­ment pred­sta­vlja na­sta­vak pret­hod­nih na­slo­va o za­vi­čaj­nim te­ma­ma ovog vri­jed­nog pu­bli­ci­ste. Oso­be­nu sa­dr­žaj­nost ši­ro­kog te­mat­sko-mo­tiv­skog re­gi­stra ko­jim je ob­u­hva­će­no mno­što po­da­ta­ka i et­no­lo­ških i sta­stič­kih do­ku­me­na pra­te po­li­tič­ko-te­ri­to­ri­jal­na i kul­tu­ro­lo­ška ugi­ba­nja i ras­ta­ka­nja”. Do pu­nog iz­ra­za do­šla je men­tal­na per­cep­ci­ja i spo­sob­nost auto­ra da po mje­ri te­me, pre­to­či je­dan ći­ri­lič­ni za­pis sta­ri ru­ko­pi­sni do­ku­ment „Do­mov­nik” do­ma­ćin­sta­va Kru­še­vi­ca, ko­ju je kao spe­ci­fič­nu ma­tič­nu knji­gu vo­dio 1948. do 1953. za po­seb­ne po­tre­be ta­da­šnjeg mje­snog na­rod­nog od­bo­ra „Me­terz” se­kre­tar tog od­bo­ra, a ka­sni­je ma­ti­čar, Bo­žo Ra­do­vić.
- Mi­la­no­vić umi­je da isto­rij­ski za­pis op­či­njen nje­go­vom lje­po­tom pre­to­či u vri­je­dan pu­bli­stič­ki do­ku­ment i po­da­ri či­ta­o­cu. Knji­ga pre­sta­vlja iz­u­ze­tan auto­rov po­klon svom za­vi­ča­ju. Ovaj na­slov je po­sve­ćen dr Ili­ji Pa­vlo­vi­ću (1935-2009) ko­ji se i sam ba­vio slič­nim te­ma­ma svog rod­nog kra­ja i Bo­ke. O du­bi­ni mi­sli i vi­si­ni stva­ra­lač­kog ob­zor­ja kao i vi­še­stru­koj vri­jed­no­sti ove sa­dr­žaj­ne zbir­ke do­ku­me­na­ta na pro­mo­ci­ji je go­vo­ri­la knji­žev­nik Oli­ve­ra Do­kle­stić je­dan od tri re­ce­zen­ta ovog na­slo­va-
- Knji­ga je pi­sa­na ja­snim či­stim je­zi­kom. Njen sa­dr­žaj, od­no­sno pri­mje­nje­na me­to­do­lo­gi­ja is­tra­ži­va­nja i za­klju­či­va­nja, do­kaz je da je autor ne­ko ko se do­bro sna­la­zi u iz­ra­di na­uč­nog, od­no­sno ra­da u po­lju isto­rij­skih na­u­ka. Kru­še­vač­ki „Do­mov­nik” je di­je­lo ko­je, ko­ri­ste­ći po­pi­sne apa­ra­tu­re austro­u­gar­ske upra­ve, Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je, po­tom so­ci­ja­li­stič­ke i post­so­ci­ja­li­stič­ke Ju­go­sla­vi­je, te sa­mo­stal­ne Cr­ne Go­re, da­je pra­vi, re­a­lan uvid u kre­ta­nje bro­ja do­mo­va, čla­no­va po­ro­di­ca, od­nos mu­ške i žen­ske po­pu­la­ci­je, mla­dih i sta­rih čla­no­va, sve do imo­vi­ne i fi­na­sij­skog sta­nja. Pi­ta­nja je mno­go ko­je otva­ra ova knji­ga. Ali to je­ste za­da­tak jed­nog ova­kvog di­je­la - di­je­la ko­je ba­ra­ta isto­rij­skim či­nje­ni­ca­ma, u ovom slu­ča­ju po­pi­snim li­sta­ma sta­nov­ni­štva i nje­go­vom struk­tu­rom. Ne smi­je se sta­ti na ovom. Is­tra­ži­va­nje ko­je je te­melj­no is­zlo­žio Mi­lan Mi­la­no­vić ne smi­je bi­ti pr­vo i po­sled­nje na ovu te­mu, već ono tre­ba da po­tak­ne i či­ta­o­ce i is­tra­ži­va­če na no­va is­tra­ži­va­nja. Jer, smi­sao na­u­ke i je­ste u is­tra­ži­va­nju, jer to je vje­či­ta po­tra­ga za ne­is­ka­za­nim i skri­ve­nim isti­na­ma - re­kla je Do­kle­stić.
Mi­la­no­vić se za­hva­lio or­ga­ni­za­to­ri­ma Tr­ga od ći­ri­li­ce na to­me što su, ka­ko je re­kao, za­vi­čaj­nu te­mu uvr­sti­li u svoj pro­gram. On je po­ka­zao pu­bli­ci ru­ko­pis na ći­ri­lič­nim slo­vi­ma tvor­ca do­mov­ni­ka Bo­ža Ra­do­vi­ća, ko­ji kroz broj­ke o do­mo­vi­ma, bro­ju i,struk­tu­ri sta­nov­ni­štva, svje­do­či ka­ko je to ne ta­ko dav­no bi­lo u jed­nom se­lu u jed­nom kra­ju ko­ji su sa­da pre­to­če­ni u knji­gu ko­ja tre­ba da svje­do­či o pro­šlo­sti.
Osta­je žal što Her­ceg­nov­ski kraj i Bo­ka Ko­tor­ska ni­su ima­li vi­še lju­di po­put Bo­ža Ra­do­vi­ća, da sa­ču­va ne­što što bi hro­ni­ča­ri­ma i et­no­lo­zi­ma bi­lo od ko­rist.
Tek­sto­ve iz knji­ge Mi­la­na Mi­la­no­vi­ća či­ta­la je pje­sni­ki­nja Bran­ka Den­da.
Z. ŠA­KO­TIĆ