Tri­bi­na „80 go­di­na od po­čet­ka špan­skog gra­đan­skog ra­ta” pri­re­đe­na je u če­tvr­tak ve­če is­pred Na­rod­ne bi­bli­o­te­ke u Pod­go­ri­ci, u okvi­ru obi­lje­žav­nja Da­na Ra­do­sa­va Lju­mo­vi­ća, po koj­me ova grad­ska usta­no­va no­si ime. Pro­fe­so­ri So­nja To­mo­vić Šun­dić i Dra­gu­tin Pa­po­vić pod­sje­ti­li su na slo­bo­du, brat­stvo i jed­na­kost de­se­ti­na hi­lja­da do­bro­vo­lja­ca iz svih kra­je­va svi­je­ta ko­ji su pri­je osam de­ce­ni­ja do­šli u Špa­ni­ju da bra­ne ide­a­le svo­je mla­do­sti, da ka­žu „Ne fa­ši­zmu”, te bor­bom za­u­sta­ve ši­re­nje rat­nog pla­me­na Evro­pom. Na po­ziv Špa­ni­je od­go­vo­ri­li su mno­go­broj­ni in­te­lek­tu­al­ci, fi­lo­zo­fi i umjet­ni­ci, pri­pad­ni­ci raz­li­či­tih, i u mno­gim slu­ča­je­vi­ma, su­prot­sta­vlje­nih ten­den­ci­ja i ide­o­lo­gi­ja.
So­nja To­mo­vić Šun­dić pod­sje­ti­la je na mla­de lju­de, umjet­ni­ke ko­ji su bra­ni­li Špan­sku re­pu­bli­ku po­put Džor­dža Or­ve­la ko­ji je za­pi­sao „Špa­ni­ja je ta­da bi­la mje­sto gdje se slo­bo­da bra­ni­la, osva­ja­la, stva­ra­la, is­ku­ša­va­la, ži­vje­la, udi­sa­la”.
- Ima­te Džor­dža Or­ve­la, He­min­gve­ja, Mar­loa ko­ji su ne­po­sred­no uklju­če­ni u Špan­sku re­vo­lu­ci­ju. Idu da uče­stvu­ju kao mla­di lju­di, pi­sci, in­te­lek­tu­al­ci, nji­ma je to ve­i­ki za­nos, sa ve­li­kim na­da­ma bra­ne re­pu­bli­kan­sku vlast. Kad pro­či­ta­te nji­ho­va dje­la vi­di­te osu­du na­si­lja u ko­me stra­da obi­čan čo­vjek ko­ji pod­no­si naj­ve­će zlo. Umje­tost nas uči isti­ni. Ge­ne­ral Fran­ko je iza­šao kao po­bjed­nik Špan­skog gra­đan­skog ra­ta, me­đu­tim ono što osta­je je­ste mi­li­on špan­skih žr­ta­va. Ta­ko­đe, tu su i Pa­blo Pi­ka­so i Sal­va­dor Da­li. Pi­ka­so je na­sli­kao „Ger­ni­ku” jed­nu od naj­ve­li­čan­stve­ni­jih sli­ka na­pra­vlje­nih u sla­vu žr­ta­va gra­da Ger­ni­ka, dok Da­li­je­va sli­ka „Pred­ska­za­nje špan­skog gra­đan­skog ra­ta” pri­ka­zu­je lu­di­lo ide­o­lo­gi­ja, ra­to­va, na­si­lja. Ta­mo gdje po­či­nje na­si­lje pre­sta­je de­mo­kra­ti­ja i to je al­fa i ome­ga sva­ke po­li­tič­ke te­o­ri­je – is­ta­kla je To­mo­vić Šun­dić.
Da sje­ća­nje na to vri­je­me ne bli­je­di upr­kos de­ce­ni­ja­ma po­tvr­dio je i Dra­gu­tin Pa­po­vić. On je ob­ja­snio da je Špan­ski gra­đan­ski rat, ko­ji je da­le­ko pre­va­zi­šao zna­čaj Špa­ni­je i osje­ćao se u či­ta­voj Evro­pi, po­stao te­sti­ra­nje ono­ga što mo­že­mo na­zva­ti do­mi­nant­nim po­li­tič­kim ide­o­lo­gi­ja­ma to­ga vre­me­na.
- U Špa­ni­ji, u pe­ri­o­du 1936. do 1939, ni­je ri­ječ sa­mo o voj­nom su­ko­bu, ne­go o su­ko­bu ide­o­lo­gi­ja, to­ta­li­tar­nih si­ste­ma i ide­ja ko­je će obi­lje­ži­ti 20. vi­jek. Ima­te fa­ši­zam, na­ci­zam i ko­mu­ni­zam. Naj­ma­nje ima de­mo­kra­ti­je. Na osno­vu uče­šća broj­nih po­je­di­na­ca, dr­ža­va, po­kre­ta, mi mo­že­mo pre­po­zna­ti do­met i zna­čaj ovog kr­vo­pro­li­ća. Na pri­mje­ru Ra­do­sa­va Lju­mo­vi­ća upra­vo mo­že­mo vi­dje­ti za­što je taj pe­ri­od zna­ča­jan za mla­de ko­mu­ni­stič­ke pi­sce, ko­ji su stva­ra­li i ži­vje­li kod nas. Ta­da­šnja Pod­go­ri­ca tek je ne­što vi­še od pro­sječ­ne ka­sa­be u kra­lje­vi­ni Ju­go­sla­vi­ji. Od­bra­na Re­pu­bli­ke mo­ti­vi­sa­la je na­še lju­de ko­ji su bi­li opi­je­ni ko­mu­ni­stič­kim ide­a­li­ma. Oni su rat u Špa­ni­ji vi­dje­li kao su­kob dvi­je naj­ve­će svjet­ske si­le - fa­ši­zma i ko­mu­ni­zma. Kao ko­mu­ni­sti že­lje­li su zna­čaj­no da do­pri­ne­su, jer su vje­ro­va­li u svjet­sku re­vo­lu­ci­ju. Je­dan od njih je bio i Ra­do­sav Lju­mo­vić, ide­a­li­sta op­či­njen bor­bom za svjet­sku prav­du – ob­ja­snio je Pa­po­vić.
Na pi­ta­nje da li je mo­gu­će da se isto­ri­ja na­pi­sa­na u Špan­skog gra­đan­skom ra­tu opet, na ne­kom mje­stu, po­no­vo is­pi­še Pa­po­vić je po­tvr­dio da ta­kva mo­guć­nost uvi­jek po­sto­ji.
- Špan­ski gra­đan­ski rat ustva­ri pred­sta­vlja uver­ti­ru Dru­gog svjet­skog ra­ta, jer ovaj naj­ve­ći su­kob u isto­ri­ji čo­vje­čan­stva po­čeo je ono­ga tre­nut­ka ka­da vi­še de­mo­kra­ti­je ni­je bi­lo. Isto­ri­ja ne do­no­si nu­žno do­bre stva­ri. Sve ovo mo­že da se po­no­vi i to u mno­go go­rem obi­mu uko­li­ko ne po­sto­je si­le ko­je su sprem­ne da se to­me su­pro­sta­ve – ka­že Pa­po­vić. VI.R.


Fa­ši­zam ni­je po­ra­žen

Pi­sac An­drej Ni­ko­la­i­dis ka­zao je da fa­ši­zam ni­je is­ko­ri­je­njen.
- Sva­ko od nas je sa zeb­njom pri­mi­je­tio da je fa­ši­zam sve, sa­mo ne mr­tav. On je živ, zdrav, i či­ni se da ni­ka­da ni­je po­ra­žen. Kao da oni ko­ji su 45 po­ra­zi­li fa­ši­zam ne­ma­nu do­stoj­nih na­skled­ni­ka, i ti nji­hoi na­sled­ni­ci ako ih uop­šte ima, jer su go­to­vo ne­vi­dlji­vi su pro­sto pre­ga­že­ni od stra­ne na­sled­ni­ka onih ko­ji su 1945 bi­li po­ra­že­ni – re­kao je Ni­ko­la­i­dis.