Za isto­ri­ju Cr­ne Go­re ključ­ne su tri čvo­ri­šne tač­ke - Sve­ti Sa­va i Sve­to­sa­vlje, Ko­sov­ski za­vjet ko­ji je ov­dje ja­či ne­go u či­ta­vom srp­skom svi­je­tu, i Nje­goš - re­kao je isto­ri­čar Želj­ko Vu­ja­di­no­vić na pre­da­va­nju ko­je je u pro­sto­ri­ja­ma Dru­štva „Sv. Ge­or­gi­je” or­ga­ni­zo­vao Cr­no­gor­sko-ru­ski kul­tur­ni cen­tar. Ka­ko je ka­zao, ka­da se uru­še te tri staj­ne tač­ke on­da po­sto­ji mo­guć­nost ob­li­ko­va­nja ne­kog no­vog iden­ti­te­ta.
– Ka­ko se ta­kve stva­ri mo­ra­ju uglav­nom spro­vo­di­ti men­tal­nim, du­hov­nim na­si­ljem te­ško da se one kao ta­kve mo­gu oprav­da­ti. To ne zna­či da se u ogrom­nom vre­me­nu ni­je iz­gra­di­la cr­no­gor­ska na­ci­ja, ali na­ci­ja kao ta­kva ne mo­že on­da da ve­že svo­je ver­ti­ka­le i da pro­du­ži te ver­ti­ka­le do onih naj­sta­ri­jih pe­ri­o­da ka­da u stva­ri ni­je ni bi­la. Ne mo­že se sin­hro­nij­ski po­sma­tra­ti je­dan ve­li­ki di­ja­hro­nij­ski pro­ces. Ta­kvo isto na­si­lje ima­mo u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni, Hr­vat­skoj i dru­gim kra­je­vi­ma – re­kao je Vu­ja­di­no­vić na­vo­de­ći pri­mjer i dru­gih ze­ma­lja Bal­ka­na.
U Cr­noj Go­ri, is­ta­kao je on, dr­ža­va se stva­ra­la oko Mi­tro­po­li­je cr­no­gor­sko-pri­mor­ske Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve, Peć­ke Pa­tri­jar­ši­je, oko Pe­tro­vi­ća. No­ve pri­če, sma­tra Vu­ja­di­no­vić, ve­za­no za to o če­mu Nje­goš pri­ča u „Gor­skom vi­jen­cu” zna­či ru­še­nje tih ver­ti­ka­la oko ko­jih se stva­ra­la dr­ža­va.
– Nje­goš bra­ni sam se­be, on je su­vi­še ve­li­ki da bih ga bra­nio ja ili ne­ko dru­gi, ili da ga na­pa­da­mo. Moj i za­da­tak osta­lih isto­ri­ča­ra je da ob­ja­sni­mo ka­ko je do­šlo do si­tu­a­ci­je da da­nas ima­mo „no­vo či­ta­nje” Nje­go­ša, kao da ga do­sad ni­je­smo zna­li či­ta­ti. Sve ono što je stva­ra­no 1847. go­di­ne, ko­ja se sma­tra ve­li­kom go­di­nom u srp­skoj kul­tu­ri, Vu­kov pre­vod No­vog za­vje­ta, pje­sme Bran­ka Ra­di­če­vi­ća, Nje­go­šev „Gor­ski vi­je­nac”. Me­đu­tim, da­nas, to što se ta­da od­no­si­lo na Cr­nu Go­ru, na Nje­go­ša ne pri­pa­da srp­skoj već cr­no­gor­skoj tra­di­ci­ji ko­ju ta­da ni­ko ne po­mi­nje. To je ne­što što se zo­ve men­tal­no na­si­lje i to je ono što mi sa­da ži­vi­mo. Men­tal­no na­si­lje u ko­me tre­ba pre­o­kre­nu­ti kom­plet­nu isto­ri­ju i de­fi­ni­sa­ti je na no­vim osno­va­ma – ka­zao je iz­me­đu osta­log Vu­ja­di­no­vić.
Sli­čan sin­drom, po­ja­snio je on, po­sto­je i u dru­gim kul­tu­ra­ma, uglav­nom ka­da su u pi­ta­nju sa­vre­me­ni­ci, ali ne i u Fran­cu­skoj ko­ja „ne ubi­ja svo­je Vol­te­re” i šta god da ra­di, ona ih po­štu­je i mo­ra sta­ja­ti iza njih.B.Bra­šnjo


Isto­ri­ča­ri zna­ju, ali...

Na pi­ta­nje mo­de­ra­to­ra ve­če­ri dr Va­si­lja Jo­vo­vi­ća da li cr­no­gor­ska in­te­li­gen­ci­ja ade­kvat­no re­a­gu­je na no­va tu­ma­če­nja Nje­go­ša, Vu­ja­di­no­vić je na­gla­sio da u Cr­noj Go­ri ima lju­di ko­ji pra­ve či­nje­ni­ce zna­ju, ali...
– Pro­blem je što je je­dan broj isto­ri­ča­ra kre­i­rao no­vu pri­ču, pa ne mo­gu sa­da da bu­du pro­tiv to­ga. Dru­gi dio ne re­a­gu­je naj­vi­še zbog to­ga što sma­tra da iz po­zi­ci­je jed­nog aka­dem­skog kon­for­mi­zma to jed­no­stav­no ne za­slu­žu­je pa­žnju. Ali, to ni­je­su tri­vi­jal­no­sti - upo­zo­rio je Vu­ja­di­no­vić.