U cr­kvi San­ta Ma­ri­ja, gdje se tre­nut­no mo­že po­gle­da­ti iz­van­red­na iz­lo­žba skulp­tu­ra 12 va­ja­ra - „Ću­ta­nje ka­me­na” or­ga­ni­zo­van je i struč­ni skup. Auto­r­ka iz­lo­žbe ko­ja je po­sljed­nji pro­gram ovo­go­di­šnjeg iz­da­nja fe­sti­va­la Grad te­a­tar Bu­dva, dr Raj­ka Bo­ško­vić, re­kla je da to ni­je uobi­ča­je­na prak­sa na ova­kvom ti­pu iz­lo­žbe.
- Upra­vo zbog spe­ci­fič­no­sti ka­me­na, pri­stu­pa i že­lje da uka­žem na nje­go­vu istin­sku i iskon­sku lje­po­tu, i na vri­jed­nost ba­vlje­nja ka­me­nom u umjet­no­sti, kon­ci­pi­ra­la sam na­uč­ni skup, ko­ji se od­vi­jao pod na­slo­vom „O ka­me­nu, van­vre­me­nost i sa­vre­me­nost”. Po­red van­vre­me­no­sti ko­ja je svi­ma oči­gled­na i ja­sna, htje­la sam da uka­žem i na di­men­zi­ju ap­so­lut­ne sa­vr­še­no­sti ka­me­na ko­ja je neo­spo­ri­va i ne­po­re­ci­va. Po­zva­la sam struč­nja­ke iz ra­znih obla­sti, va­ja­ra ko­ji ra­di u jed­nom od naj­po­zna­ti­jih ka­me­no­lo­ma u svi­je­tu, gdje je ra­dio i Mi­ke­lan­đe­lo, pe­tro­lo­ga, ar­he­o­lo­ga, mo­za­i­ča­ra, čak i umjet­ni­ka ko­ji se ne ba­vi ra­dom u ka­me­nu, ka­ko bi ču­li i su­prot­no mi­šlje­nje. Za­klju­čak ovog sku­pa je da ka­men, kao i umjet­nost, upr­kos svim ten­den­ci­ja­ma „kra­ja umjet­no­sti”, ere no­vih ma­te­ri­ja­la i od­ba­ci­va­nja onih tra­di­ci­o­nal­nih, ne­pri­ko­sno­ve­no op­sta­je i osta­je (za)uvi­jek svje­do­čan­stvo če­žnje ljud­skog bi­ća da osta­vi trag - i u pro­sto­ru, i u vre­me­nu - ka­že Raj­ka Bo­ško­vić.
O ka­me­nu kao ma­te­ri­ja­lu u pri­ro­di i sva­ko­dnev­nom okru­že­nju, kao jed­nom od naj­zna­čaj­ni­jih tra­go­va ma­te­ri­jal­ne kul­tu­re u isto­ri­ji čo­vje­čan­stva, i kao jed­nom od naj­za­stu­plje­ni­jih ma­te­ri­ja­la za umjet­nič­ki iz­raz od ka­me­nog do­ba go­vo­ri­li su dr Kri­sti­na Ša­rić (pe­tro­log), dr Jo­sip Ša­rić (ar­he­o­log), mr Pe­tar Vu­jo­še­vić (sli­kar – mo­za­i­čar, autor i osni­vač Be­o­grad­skog fe­sti­va­la mo­za­i­ka i Umjet­nič­kog fe­sti­va­la Vir­ski, Bar), Go­ran Čpa­jak, va­jar, i Zlat­ko Gla­mo­čak, cr­no­gor­ski umjet­nik.
Po­stav­ku či­ne ra­do­vi Vi­de Jo­cić, Jo­va­na Kra­to­hvi­la, Mi­lu­na Vi­dić, Mom­či­la Kr­ko­vi­ća, Nan­do­ra Gli­da, Je­le­ne Jo­va­no­vić, Ne­boj­še Mi­tri­ća, Mi­o­dra­ga Dam­nja­no­vi­ća, Sa­va San­di­ća, Loj­za Do­li­na­ra i Pa­vla Pe­ri­ća, a svenj skulp­tu­re su iz Zbir­ke Mu­ze­ja sa­vre­me­ne umet­no­sti u Be­o­gra­du.
Raj­ka Bo­ško­vić, isto­ri­čar­ka i te­o­re­ti­čar­ka umjet­no­sti do­da­la je i da je ra­du­je broj­nost po­sje­ti­la­ca na otva­ra­nju i in­te­re­so­va­nje ko­je su po­ka­za­li za ra­do­ve.
- Mo­ja ide­ja o ka­me­nu, upra­vo u Cr­noj Go­ri ko­ja je si­no­nim za ka­men, iz­i­sku­je ma­lo po­sve­će­ni­je gle­da­nje i do­ži­vljaj. Jer, ka­ko je Isi­do­ra Se­ku­lić go­vo­ri­la, „cr­no­gor­ski krš je svje­tlo­sna lje­po­ta”. Po­seb­no mi je dra­go što je ovo pr­va in­sti­tu­ci­o­nal­na sa­rad­nja MSU i Grad te­a­tra - ka­že dr Bo­ško­vić.
- Že­lje­la sam da nas, ko­ji smo iz Cr­ne Go­re, pod­sje­tim na lje­po­tu ka­me­na, kao i dru­ge lju­de ko­ji do­la­ze ov­dje, po­sje­ti­ce i tu­ri­ste. Ta lje­po­ta ni­ka­da ni­je na po­vr­ši­ni, uvi­jek je du­bo­ko utka­na u ma­te­ri­ju, bo­ju, struk­tu­ra i tek­stu­ra ko­ja je ta­lo­že­na mi­le­ni­ju­mi­ma. A ono što se ta­lo­ži mi­le­ni­ju­mi­ma ne ide na lak, sra­ču­nat efe­kat, ne­go tra­ži pa­met, po­sve­će­nost i pro­du­blje­nost do­ži­vlja­ja. Sam pri­stup kad pra­vim iz­bor ra­do­va za ne­ku iz­lo­žbu ni­je tra­di­ci­o­na­lan isto­ri­čar­sko - umjet­nič­ki, ne­go fe­no­me­no­lo­ški, pa ta­ko i „Ću­ta­nje ka­me­na” ima ta­kvo po­la­zi­šte. To su ra­do­vi va­ja­ra ko­ji su obi­lje­ži­li XX vi­jek, i ko­ji u pri­stu­pu skulp­tur­skom dje­lu uno­se no­tu po­et­skog na­dah­nu­ća i emo­tiv­no­sti. Pri­pre­ma­ju­ći iz­lo­žbu za Cr­nu Go­ru, me­ni, ko­ja sam ro­đe­na i od­ra­sla u Be­ra­na­ma, ide­ja vo­di­lja je bi­la ne­ka vr­sta di­ja­lo­ga sti­je­na i obla­ka, pa je njen mo­to ov­dje „Ne­bo po­dr­ža­va ze­mlju, ste­na i oblak se uza­jam­no do­vr­ša­va­ju”. Vo­lje­la bih da ta mi­sao ne­gdje osta­ne u svi­je­sti po­sje­ti­la­ca ove iz­lo­žbe - is­ti­če Raj­ka Bo­ško­vić.
Iz­lo­žba se mo­že po­gle­da­ti do 1.sep­tem­bra.Ž.J.