Pro­mo­ci­jom knji­ge mi­tro­po­li­ta cr­no­gor­sko-pri­mor­skog Am­fi­lo­hi­ja „Sve­ti Pe­tar Dru­gi Ce­tinj­ski Pu­sti­njak i Lov­ćen­ski Taj­no­vi­dac” na pla­tou iz­me­đu cr­ka­va u Sta­rom gra­du u Bu­dvi po­če­la je ma­ni­fe­sta­ci­ja „Ći­ri­li­com”. Ujed­no, pri­li­ka je is­ko­ri­šte­na i da se pu­bli­ka podjse­ti na či­nje­ni­cu da se ove go­di­ne pro­sla­vlja 170 go­di­na od pr­vog iz­la­ska „Gor­skog vi­jen­ca”, ču­ve­nog epa Pe­tra II Pe­tro­vi­ća Nje­go­ša.
O mi­tro­po­li­to­voj knji­zi go­vo­rio je uni­ver­zi­tet­ski pro­fe­sor, dr Si­ni­ša Je­lu­šić. Knji­ga je ne­dav­no ob­ja­vlje­na u iz­da­nju „Sve­ti­go­re” i sa­dr­ži 31 tekst o Nje­go­šu. Po Je­lu­ši­ću na­ro­či­to zna­ča­jan je dio ži­ti­ja Sv. Pe­tra II Pe­tro­vi­ća Nje­go­ša, jer u se­bi sa­dr­ži „po­seb­no an­ga­žo­va­no po­gla­vlje o cr­kvi na Lov­će­nu, a ko­je ima ključ­nu po­ru­ku pri­sut­nu u svim tek­sto­vi­ma – a to je im­pe­ra­tiv da je po­treb­no vra­ti­ti cr­kvu na Lov­će­nu”. Kao po­seb­nost ove mi­tro­po­li­to­ve knji­ge, dr Je­lu­šić is­ti­če da se ogle­da u spe­ci­fič­no­sti pri­stu­pa te­mi.
- Nje­goš je autor ko­jim se mno­gi ba­ve, o nje­mu je na­pi­sa­na či­ta­va jed­na bi­bli­o­te­ka, i o nje­mu se mo­že na­pra­vi­ti či­ta­va jed­na ti­po­lo­gi­ja pri­stu­pa. S ob­zi­rom da imam uvid ka­ko se da­nas na fa­kul­te­tu i uop­šte u obra­zo­va­nju da­nas pri­stu­pa Nje­go­šu, ka­ko se pre­da­je Nje­goš, mo­gu re­ći da je da­nas ka­rak­te­ri­stič­no da je u pr­vom pla­nu lin­gvo-sti­li­stič­ki i struk­tu­ral­ni pri­stup, u ko­me je pro­blem zna­če­nja sta­vljen u dru­gi plan. Dru­gi pri­stup je ovaj re­li­gij­sko-fi­lo­zof­sko-te­o­lo­ški, a ko­ji je sa­da uglav­nom is­klju­čen. Sa­da je bit­no ovom knji­gom, ovom ve­če­ri, da se vra­ća­mo te­melj­noj ide­ji, da je Nje­goš pri­je sve­ga naj­du­blji bo­go­slov­ksi, te­o­lo­ški, me­ta­fizčki ili mi­stič­ki mi­sli­lac. I to je pr­vo i naj­va­žni­je. Mi­tro­po­li­to­va knji­ga zah­ti­je­va i je­dan okru­gli sto gdje bi sva­ko mo­gao da pro­mi­šlja od­re­đe­ne ide­je i da­je su­ge­sti­je i sta­no­vi­šta. Ve­li­ko, va­žno pi­ta­nje, je­ste što je mi­tro­po­lit va­žan dio tek­sto­va po­sve­tio Nje­go­še­voj Bi­lje­žni­ci. A to je ne­što iz­u­zet­no. To su Nje­go­še­ve vr­lo krat­ke ski­ce, za­pi­si, a vr­lo bit­ni jer su u nji­ma sa­dr­ža­ni osno­vi nje­go­vih ve­li­kih spje­vo­va, ve­li­kih mi­sli, a i sa­me po se­bi re­če­ni­ce iz­dvo­je­ne sa­dr­že nje­go­ve ve­li­ke ide­je – ka­že prof. Je­lu­šić.
Po­red či­nje­ni­ce da mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je ve­li­ku pa­žnju po­sve­ću­je Bi­lje­žni­ci, Je­lu­šić sma­tra da je iz­vr­sno i što se po­no­vo go­vo­ri o Nje­go­še­vim krat­kim pje­sma­ma, a o ko­ji­ma se re­la­tiv­no ma­lo zna, iako su one, ka­ko ka­že, ču­de­sne.
- Pje­sma o ko­joj sam go­vo­rio, a mi­tro­po­lit iz­vr­sno pi­sao o njoj je pje­sma po­sve­će­na Lju­de­vi­tu Štu­ru, slič­na je i po­sve­ta Pu­ški­nu, i za njih ne zna­ju ni do­bri po­zna­va­o­ci Nje­go­ša, a to su mi­ni­ja­tu­re ko­je su pra­va ču­da u po­et­skoj vri­jed­no­sti – do­da­je prof. dr Je­lu­šić.
Osvr­nuo se i na či­nje­ni­cu da se na­no­vo po­sta­vlja pi­ta­nje ro­đe­nja ge­ni­ja, ali i pi­ta­nje od­no­sa po­ka­zi­va­nja i do­ka­zi­va­nja Bo­ga, ko­je se, pak, po­kla­pa s ide­ja­ma ko­je po­sto­je u ra­no­vi­zan­tij­skoj este­ti­ci ve­li­kih, pr­vih ota­ca.
- To pro­iz­la­zi iz ogorm­nog uti­ca­ja stri­ca nje­go­vog, Sv. Pe­tra Ce­tinj­skog, kao i ve­li­kog zna­če­nja štam­pa­ri­je Cr­no­je­vi­ća, Ok­to­i­ha, Psal­ti­ra, mo­li­tvi, sa ko­ji­ma je Nje­goš u ne­spo­red­nom kont­ka­tu i to u nje­mu ostva­ru­je ne­sum­nji­vo zra­če­nje bi­blij­sko-hri­šćan­skog du­ha, ko­ji je on u se­be pri­mio – is­ti­če Je­lu­šić. Na­rav­no, do­da­je Je­lu­šić, Nje­goš je sa­mo­svoj­ni pje­snik, ko­ji zna i da od­stu­pa od ka­no­na, ali, u to­me i le­ži ve­li­či­na nje­go­vog pje­snič­kog du­ha.
- Mi­tro­po­li­to­va knji­ga do­ka­zu­je da je Nje­goš je­dan od naj­ve­ćih evrop­skih pje­snič­kih du­ho­va, ve­li­ki pje­snik, mi­stik, te­o­log, fi­lo­zof. Tu se na­me­će i ve­o­ma va­žno pi­ta­nje ne­pre­vo­di­vo­sti je­zi­ka. Jer, Nje­goš u jed­noj krat­koj sin­tag­mi sa­op­šta­va, a to je pro­sto ne­pre­vo­di­vo, i to je tra­ge­di­ja je­zi­ka, jer čak i mo­der­ni lju­di ko­ji go­vo­re srp­skim te­ško ra­zu­mi­ju ne­ke nje­go­ve ko­va­ni­ce – do­da­je dr Je­lu­šić..
Na otva­ra­nju su go­vo­ri­li i Mi­la Ba­lje­vić, di­rek­tor­ka bu­dvan­ske Na­rod­ne bi­bli­o­te­ke, ko­ja je po­red Udru­že­nja iz­da­va­ča i knji­ža­ra Cr­ne Go­re or­ga­ni­za­tor ma­ni­fe­stadž­ci­je „Ći­ri­li­com”. Ta­ko­đe, go­vo­rio je i Dra­gan Kra­po­vić, gra­do­na­čel­nik Bu­dve.
Pro­gram se na­sta­vljam ve­če­ras u 20 ča­so­va po­et­skom ve­če­ri bu­gar­ske pje­sni­ki­nje El­ke Nja­go­lo­ve. Uvod­nu ri­ječ odr­ža­će pje­snik Be­ćir Vu­ko­vić.
Ž.J.


Ne­ka sto­ji Ma­u­zo­lej, ali vratite i kapelu

Mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je go­vo­rio je o Nje­go­šu, pod­sje­ća­ju­ći da je vla­di­ka Ra­de utam­ni­čen, u naj­go­ru tam­ni­cu ko­ju je mo­gao da do­ži­vi. Mi­tro­po­lit je upo­znao pri­sut­ne da je upu­tio pi­smo pre­mi­je­ru Du­šku Mar­ko­vi­ću, od­no­sno Vla­di Cr­ne Go­re, kao i ne­ka­da Igo­ru Luk­ši­ću, da se ob­no­vi po­ru­še­na cr­kva Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog i Nje­go­še­vi zme­ni osta­ci po­no­vo sa­hra­ne u njoj, što mu je bi­la po­sljed­nja že­lja.
- Ne­ka ma­u­zo­lej osta­ne tu, ne­ka to svje­do­čan­stvo jed­nog vre­me­na i od­no­sa pre­ma Nje­go­šu, a ko­je ni­je nje­go­šev­ski. Da se Nje­goš iz­va­di iz tam­ni­ce. Za one ko­ji ne vje­ru­ju u sve­ce na Lov­će­nu su sa­da mo­šti Nje­go­še­ve i to iz­re­še­ta­ne mu­nja­ma i gro­mo­vi­ma i pre­ba­ci­va­ne šest pu­ta. Nje­goš je po to­me je­din­stven u Evro­pi i svi­je­tu, jer je šest pu­ta nje­gov grob pre­ko­pa­van, i na­da­mo se da će sed­mi put, se­dam je sve­ti broj, da će­mo ga vra­ti­ti u nje­go­vu cr­kvi­cu - na­veo je iz­me­đu osta­log mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je.