Or­ga­ni­za­to­ri kul­tur­ne ma­ni­fe­sta­ci­je „Ći­ri­li­com”, ko­ja je u to­ku u Bu­dvi, Na­rod­na bi­bli­o­te­ka Bu­dva i Udru­že­nje iz­da­va­ča i knji­ža­ra Cr­ne Go­re, do­di­je­li­li su no­vo­o­sno­va­nu na­gra­du „Sve­ti Ste­fan Šti­lja­no­vić” po­zna­toj bu­ga­r­skoj pje­sni­ki­nji i di­rek­to­ri­ci Slo­ven­ske aka­de­mi­je knji­žev­no­sti i umjet­no­sti iz Var­ne u Bu­gar­skoj El­ki Nje­go­lo­voj.
Od­lu­ku o na­gra­di Nje­go­lo­voj do­nio je ži­ri u sa­sta­vu - Mi­la Ba­lje­vić, di­rek­to­ri­ca JU Na­rod­na bi­bli­o­ze­ka Bu­dva, Ra­do­mir Ulja­re­vić, pred­sjed­nik Udru­že­nja iz­da­va­ča i knji­ža­ra Cr­ne Go­re i pred­sjed­nik ži­ri­ja prof. dr Si­ni­ša Je­lu­šić. Na­gra­da se sa­sto­ji od Po­ve­lje i nov­ča­nog iz­no­sa (700 eura).
Na­gra­da se Nja­go­lo­voj do­dje­lju­je za „do­pri­nos oču­va­nju ći­ri­lič­nog pi­sma i sa­bor­ne isti­ne, ko­ju ći­ri­li­ca po­svje­do­ču­je i ja­vlja čo­vje­ku i svi­je­tu”, sto­ji u obra­zlo­že­nju od­lu­ke ži­ri­ja.
Uru­ču­ju­ći na­gra­du bu­gar­skoj pje­sni­ki­nji, pred­sjed­nik ži­ri­ja prof. dr Je­lu­šić je ka­zao da ga ra­du­je što je na­gra­da uru­če­na po­zna­toj pje­sni­ki­nji i po­zna­tom stva­ra­o­cu, auto­r­ki pre­ko dva­de­set na­slo­va, od ko­jih je po­lo­vi­na ob­ja­vlje­na u ino­stran­stvu, i pre­ve­de­nih na mno­ge je­zi­ke svi­je­ta.
Nje­go­lo­va se od­re­kla nov­ča­nog di­je­la na­gra­de u znak do­pri­no­sa za ob­je­vlji­va­njem knji­ga pje­sni­ka i pi­sa­ca u Cr­noj Go­ri.
- Ovom na­gra­dom obo­ga­ti­ću mo­ju bi­o­gra­fi­ju, jer sam na­gra­du do­bi­la u Cr­noj Go­ri, ze­mlji ći­ri­li­ce, a to mi je po­seb­no dra­go. Ći­ri­li­ca je naš do­pri­nos svjet­skoj ri­zni­ci kul­tu­re i za­to mo­ra op­sta­ti, ka­za­la je po­red osta­log, bu­gar­ska pje­sni­ki­nja El­ka Nje­go­lo­va.
Pret­hod­no, odr­ža­no je knji­žev­no ve­če ove bu­gar­ske po­e­te­se, a ko­je je odu­še­vi­lo pu­bli­ku „Ći­ri­li­com”. O Nje­go­lo­voj, pred­sjed­ni­ci Sve­slo­ven­ske aka­de­mi­je umjet­no­sti i knji­žev­no­sti iz Var­ne, go­vo­rio je pje­snik Be­ćir Vu­ko­vić, na­gla­ša­va­ju­ći da je ri­ječ o jed­noj od naj­i­stak­nu­ti­jih pje­sni­ki­nja u Bu­gar­skoj. Pod­sje­tio je Vu­ko­vić i da je Nje­go­lo­va osni­vač ugled­nog me­đu­na­rod­nog fe­sti­va­la po­e­zi­je „Slo­ven­ski za­gr­ljaj”, di­rek­to­ri­ca Me­đu­na­rod­ne aso­ci­ja­ci­je pi­sa­ca i pu­bli­ci­sta Bal­ka­na i glav­na ured­ni­ca knji­žev­nog ča­so­pi­sa „Zna­ci”, te re­dov­ni član Aka­de­mi­je ru­ske slo­ve­sno­sti. No, što je naj­zna­ča­ni­je, Nje­go­lo­va je autor­ka vi­še od dva­de­set knji­ga po­e­zi­je i pro­ze, na­vo­di Vu­ko­vić, na­po­mi­nju­ći, da je El­ka an­ga­žo­va­ni in­te­lek­tu­a­lac u sva­kom smi­slu.
- Ra­du­jem se, što sam ve­če­ras u uli­ci ći­ri­li­ce u Bu­dvi - ka­za­la je na po­čet­ku pje­sni­ki­nja, po­tom evo­ci­ra­ju­ći uspo­me­ne na dav­ni bo­ra­vak u Cr­noj Go­ri. Ta­da se, do­da­je ona, odu­še­vi­la ka­da je na pu­tu od aero­dro­ma ka Pod­go­ri­ci, na ne­ko­li­ko bil­bor­da bi­lo na­pi­sa­no: „Cr­na Go­ra je ze­mlja ći­ri­li­ce.”
- To je na me­ne ta­ko dje­lo­va­lo, kao da sam sre­la ro­đe­nog bra­ta. Gdje god da sam pu­to­va­la, svi­ma sam pri­ča­la o toj po­ru­ci - o ći­ri­li­ci u Cr­noj Go­ri i sve to, ima­lo je po­seb­no mje­sto u mom ži­vo­tu, ka­za­la je Nje­go­lo­va.
Go­vo­re­ći o ći­ri­li­ci, Nje­go­lo­va je is­ta­kla i da se ovim pi­smom ko­ri­sti 53 od­sto sta­nov­ni­ka Evro­pe, što ni­je za­ne­mar­lji­vo.
- Ni­šta ni­je slu­čaj­no. Za­to smo du­žni, da to ču­va­mo. Mo­ra­mo bi­ti za­jed­no, da ne lju­ti­mo na­šeg Bo­ga. Ako se ne vo­li­mo me­đu­sob­no, pla­ka­će Bog. Haj­de da ga ob­ra­du­je­mo i da ga ne ras­tu­žu­je­mo - ka­za­la je Nje­go­lo­va.
Pro­gram ma­ni­fe­sta­ci­je na­sta­vlja se ve­če­ras pred­sta­vlja­njem pje­sni­ka iz Ru­mu­ni­je, dr Sla­vo­mi­ra Gvo­zde­no­vi­ća i Lu­či­ja­na Alek­si­ua.Ž.J.


Čo­vjek va­se­lje­ne

Pje­sni­ki­nja is­ti­če i da će ci­je­log ži­vo­ta pam­ti­ti knji­ge i dnev­ni­ke mi­tro­po­li­ta cr­no­gor­sko - pri­mor­skog Am­fi­lo­hi­ja.
- Dok sam ih či­ta­la, pu­no pu­ta sam za­pla­ka­la. Vra­ća­ju­ći se nje­go­o­vim tek­sto­vi­ma ot­kri­la sam da ima­mo mu­drog, va­se­ljen­skog čo­vje­ka, iskre­nog slo­ven­skog oca. To me je ja­ko po­ve­za­lo sa Cr­nom Go­rom – do­da­la je Nje­go­lo­va.