Naj­sve­ča­ni­je ve­če ovo­go­di­šnjeg če­tvr­tog Tr­ga od ći­ri­li­ce u Her­ceg No­vom odr­ža­no je prek­si­noć ka­da je mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je uru­čio na­gra­de ma­ni­fe­sta­ci­je. U pri­su­stvu broj­nih go­sti­ju mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je uru­čio je če­tvr­ti „Pe­čat Her­ce­ga Šće­pa­na” knji­žev­ni­ku, aka­de­mi­ku SA­NU Mi­ru Vuk­sa­no­vi­ću. Mi­tro­po­lit, ina­če pred­sjed­nik ži­ri­ja ko­ji je do­nio od­lu­ku o na­gra­đe­ni­ma, no­vo­u­sta­no­vlje­nu na­gra­du „Ći­ri­lič­nik”, ko­ja je pri­pa­la Knji­žev­noj za­dru­zi Srp­skog na­ci­o­nal­nog sa­vje­ta uru­čio je pr­vom čo­vje­ku ove ku­će dr Mom­či­lu Vuk­sa­no­vi­ću.
Od­lu­ku o na­gra­da­ma do­nio je ži­ri u sa­sta­vu: mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je (pred­sjed­nik) i čla­no­vi - Bu­di­mir Du­bak, No­vi­ca Đu­rić, Ra­do­mir Ulja­re­vić, Že­li­drag Nik­če­vić, pro­to­je­rej-sta­vro­for Ra­do­mir Nik­če­vić i pro­to­je­rej Ni­ko­la To­do­ro­vić.
Bu­di­mir Du­bak, obra­zla­žu­ći od­lu­ku ži­ri­ja, re­kao je da u vri­je­me ka­da ak­tu­el­na vlast u Cr­noj Go­ri pro­go­ni srp­ski je­zik i ći­ri­li­cu, Trg od ći­ri­li­ce ima na­ro­či­tu mi­si­ju u oču­va­nju iden­ti­te­ta srp­skog na­ro­da. Sa­mi tim, do­da­je Du­bak, „Pe­čat Her­ce­ga Šće­pa­na” do­bi­ja po­seb­nu te­ži­nu i zna­če­nje. A, aka­de­mik Vuk­sa­no­vić svo­jim ukup­nim knji­žev­nim dje­lom i pre­ga­la­štvom na po­lju srp­ske knji­žev­no­sti i kul­tu­re, do­sto­jan je ovog vi­so­kog pri­zna­nja, do­da­je Du­bak. Pri­sut­ne je pod­sje­tio na Vuk­sa­no­vi­ćev an­to­lo­gi­čar­ski rad va­žan za cje­lo­kup­nu isto­ri­ju srp­ske knji­žev­no­sti, kao i tri­lo­gi­ju - „Se­molj go­ra”, „Se­molj ze­mlja” i „Se­molj lju­di”. „Vuk­sa­no­vi­će­vo knji­žev­no dje­lo je u slu­žbi oču­va­nja i od­bra­ne srp­skog je­zi­ka i ći­ri­li­ce. Ono iz­vi­re iz ži­vog vre­la na­rod­nog je­zi­ka. Svo­jim azbuč­nim ro­ma­ni­ma Vuk­sa­no­vić je, po­put Ma­ti­je Beć­ko­vi­ća u po­e­zi­ji, svo­jom na­dah­nu­tom pro­zom po­sve­ćen mo­rač­ko-ro­vač­kom go­vo­ru i knji­žev­nom tu­ma­če­nju ar­ha­ič­nih, go­to­vo za­bo­ra­vlje­nih ri­je­či i poj­mo­va. Taj po­stu­pak je svo­je­vr­sna je­zič­ko-knji­žev­na ar­he­o­lo­gi­ja”, re­kao je Du­bak.
Uru­ču­ju­ći na­gra­du, mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je is­ta­kao je da je „Se­molj ze­mlja gdje ra­stu ri­je­či”, da su „u Se­mo­lju lju­di ko­ji su po­ra­sli iz ri­je­či”. Po mi­tro­po­li­tu ovo Vuk­sa­no­vi­će­vo „trok­njiž­je”, po mno­go če­mu je­din­stve­no, iz­i­sku­je pre­da­no, go­to­vo mo­li­tve­no či­ta­nje.
- Ove se­molj­ske ri­je­či pri­vla­če ne­čim iskon­skim. To je spu­šta­nje u sam ko­ri­jen. Se­molj go­ra u vaš dom uno­si ne­što pro­šlo sa čim stal­no ži­vi­te. Se­molj je sje­ti­šte i sve­ti­šte, jed­na vr­sta uto­či­šta. To su si­le i za­go­net­ke svi­je­ta. To su ka­ko bi re­kao Dra­gan Ko­pri­vi­ca oči­šće­ni dra­gu­lji, i otu­da je po Ma­ti­ji Beć­ko­vi­ću je­di­na Vuk­sa­no­vi­će­va stvar­nost pam­će­nje. Pje­snik Mo­mir Voj­vo­dić svje­do­či da je Mi­ro Vuk­sa­no­vić srp­skom je­zi­ku do­nio naj­ve­će je­zič­ko pi­će sa ob­ro­na­ka Se­molj go­re i si­nje Si­na­je­vi­ne. To je kraj u ko­jem se go­vo­ri­lo da bi se ži­vje­lo i ži­vje­lo da bi se go­vo­ri­lo. Ono što je si­gur­no, sve što se de­ša­va mo­ra se do­go­di­ti u je­zi­ku, i sve što po­sto­ji je je­zik - re­kao je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je, do­da­u­ći da je Vuk­sa­no­vić to po­tvr­dio svo­jim dje­li­ma. U be­sje­di na­slo­vlje­noj „Ostr­vo od ći­ri­li­ce” Vuk­sa­no­vić je is­ta­kao da mu je čast što je „Pe­ča­tom Her­ce­ga Šće­pa­na” od­li­ko­va­na nje­go­va se­molj­ska knji­žev­na ri­ječ, po­seb­no s ob­zi­rom da Trg od ći­ri­li­ce do­ži­vlja­va kao „jed­no od za­šti­će­nih ostr­va u la­ti­nič­nom mo­ru na ko­je ni­je do­sad kao sad iz­la­zi­la na­ša Cr­na Go­ra”. Is­ti­ču­ći da smo za­bo­ra­vi­li da ni­je sve u ma­te­ri­jal­nom, Vuk­sa­no­vić ka­že:
- Cr­no­gor­ski ka­men naj­bo­lje pam­ti ka­da smo se sa­mi sa so­bom sa­sta­vi­li. Ni­ko kao pje­snik „Lu­če” ni­je re­kao ka­ko je to bi­lo. Za­to je me­đu sve­ti­te­lji­ma, da bu­de sa pret­hod­ni­kom ko­ga je upra­vo on u cr­kve­ni ka­le­dar upi­sao. U Nje­go­šu je ne­pa­tvo­re­no srp­sko cr­no­gor­stvo. Na­ša je du­žnost da ga ču­va­mo. Ne mo­gu o to­me da bri­nu oni što su svo­ju bri­gu pre­bri­nu­li - re­kao je Vuk­sa­no­vić.
Ob­ja­snio je i za­što se u svo­jim ro­ma­ni­ma ba­vi ri­je­či­ma. „Sve je ime­no­va­no i sve je po­jed­na­če­no sa svo­jim ime­nom. Oko nas su na­zi­vi kao ki­lja­ni sit­ni ili us­pra­vlje­ni. Bez njih bi­smo se za­gu­bi­li i ne bi­smo dru­gi­ma mo­gli da ob­ja­sni­mo ku­da će na tra­že­ni put”, ka­že Vuk­sa­no­vić. Is­ti­če i da je na­ša naj­bo­lja knji­ga, ona ko­ju je po­čeo „pi­sa­ti” Vuk Ka­ra­džić – Srp­ski rječ­nik – „to je pr­vi srp­ski en­ci­ko­pe­dij­ski azbuč­ni ro­man”, na­gla­ša­va Vuk­sa­no­vić.
- Ri­je­či se že­ne i uda­ju, do­bi­ja­ju po­tom­stvo, ne­sta­ju i oži­vlja­va­ju u svo­jim unu­ča­di­ma, ili ra­ni­je, ili ka­sni­je, ali uvi­jek - ne­kad i ne­gdje. Ri­je­či ima­ju svoj gen i ge­nom, svoj DNK, sve kao lju­di. Ko pi­še o nji­ma pi­še o čo­vje­ku. U to­me mu ni­šta kao ri­je­či ne mo­že da po­mog­ne – re­kao je Vuk­sa­no­vić iz­me­đu osta­log u svo­joj be­sje­di.
Z. Ša­ko­tić


Za­vr­šni­ca ma­ni­fe­sta­ci­je

Pri­je uru­če­nja na­gra­da ovo­go­di­šnjim la­u­re­a­ti­ma Tr­ga od ći­ri­li­ce odr­ža­no je knji­žev­no ve­če pro­šlo­go­di­šnjeg do­bit­ni­ka „Pe­ča­ta”, pje­sni­ka Ran­ka Jo­vo­vi­ća. Ta­ko­đe, svo­je sti­ho­ve ka­zi­va­li su mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je, Vi­šnja Ko­so­vić, Mi­lu­tim Mi­ćo­vić, Ve­se­lin Rak­če­vić, An­dri­ja Mar­kuš, To­dor Ži­va­lje­vić, Ra­jo Bu­la­to­vić, Slo­bo­dan Ču­ro­vić, Ra­do­i­ca Ra­do­vić, Mi­le­ta Bu­la­to­vić. Na­stu­pi­li su i go­sti iz Ru­mi­je, srp­ski pje­sni­ci dr Sla­vo­mir Gvo­zde­no­vić, ru­mun­ski knji­žev­nik Luk­si­jan Alek­si­jev i 40 uče­ni­ka te­mi­švar­ske Gim­na­zi­je „Do­si­tej Ob­ra­do­vić” ko­ji se na­la­ze na na­grad­noj eskur­zi­ji i od­mo­ru u Do­bro­ti. U pro­gra­mu su uče­stvo­li i hor „Sve­ti Ni­ko­laj Žič­ki” iz Čač­ka i pje­vač­ko dru­štvo „Bi­ser ogr­li­ca” Dru­štva „Abra­še­vić” iz Be­o­gra­da .
Ve­če­ras će se pro­gram odr­ža­va­ti u por­ti ma­na­sti­ra Sa­vi­na, od 20 sa­ti. U ovom pro­sto­ru bi­će odr­ža­na smo­tra cr­kve­nih ho­ro­va, a go­vo­ri­će i pro­to­je­rej-sta­vro­for Goj­ko Pe­ro­vić, rek­tor Ce­tinj­ske bo­go­slo­vi­je.


Štam­pa­ju knji­ge na srp­skoj ći­ri­li­ci

Kri­ti­čar Že­li­drag Nik­če­vić obra­zlo­žio je za­što je na­gra­da „Ći­ri­lič­nik” pri­pa­la Knji­žev­noj za­dru­zi SNS. Ina­če, na­gra­da je do­bi­la ime po isto­i­me­nom to­po­ni­mu, ko­ji se na­la­zi u Cr­kvi­ca­ma (Sta­ra Her­ce­go­vi­na), gdje je bio grad Her­ce­ga Šće­pa­na, a po­red ki­lja­na Ći­ri­lič­ni­ka po pre­da­nju je pro­šao Sve­ti Ći­ri­lo na pu­tu od Mo­rav­ske ka Ri­mu. Ka­ko do­da­je Nik­če­vić Knji­žev­noj za­dru­zi na­gra­da je pri­pa­la jer su to­kom 10 go­di­na štam­pa­li pre­ko 250 na­slo­va na srp­skom je­zi­ku i ći­ri­lič­nom pi­smu, što je „ogro­man do­pri­nos za­šti­ti iden­ti­te­ta i afir­ma­ci­ji srp­ske knji­žev­no­sti, srp­skog je­zi­ka i ći­ri­li­ce u Cr­noj Go­ri”.