U Ma­ti­ci srp­skoj u Da­ni­lov­gra­du odr­ža­no je ve­če po­sve­će­no dr Smi­lja­ni Đu­ro­vić, po­zna­toj isto­ri­čar­ki i čla­ni­ci Sa­vje­ta In­sti­tu­ta za sa­vre­me­nu srp­sku isto­ri­ju u Be­o­gra­du. Dr Đu­ro­vić je osim isto­rij­skih ra­do­va, po­seb­no o pri­vred­noj pro­šlo­sti biv­še Ju­go­sla­vi­je i Ni­ko­li Te­sli, ob­ja­vi­la i vi­še knji­ga po­e­zi­je: „Pod mag­no­li­jom”, „Ku­la Ba­jo­va” i dru­ge. O na­uč­nom i du­hov­nom ra­du dr Đu­ro­vić, kćer­ke po­zna­tog knji­žev­ni­ka Du­ša­na Đu­ro­vi­ća iz da­ni­lov­grad­skog se­la Gr­lić, go­vo­ri­li su aka­de­mik Zo­ran La­kić, Mi­lo­rad Bo­ško­vić, no­vi­nar i pu­bli­ci­sta, Zo­ri­ca Ra­du­lo­vić, pro­fe­sor Fi­lo­lo­škog fa­kul­te­ta u Nik­ši­ću, Mi­lo­rad Ka­dić, pred­sjed­nik Ma­ti­ce srp­ske u Da­ni­lov­gra­du i Mi­lan Sto­jo­vić, pu­bli­ci­sta.
Aka­de­mik La­kić je is­ta­kao da je dr Đu­ro­vić član „tru­sta mo­zgo­va” iz Gr­li­ća kod Da­ni­lov­gra­da, se­la iz ko­ga je po­te­klo de­se­tak dok­to­ra na­u­ka i pri­zna­tih pro­fe­so­ra iz ra­znih obla­sti.
- Dr Smi­lja­na Đu­ro­vić je na­pi­sa­la vi­še isto­rij­skih stu­di­ja na osno­vu ko­jih je za­u­ze­la zna­čaj­no mje­sto u na­šoj isto­ri­o­gra­fi­ji. Po­seb­no se iz­dva­ja nje­na stu­di­ja o in­ve­sti­ci­ja­ma u Kra­lje­vi­ni Ju­go­sla­vi­ji, a ni da­nas ne­ma ozbilj­nog is­tra­ži­va­ča te obla­sti ko­ji ne pro­či­ta njen rad. Tom knji­gom ona je ućut­ka­la na­uč­ne pro­fi­te­re i kri­vo­tvor­ce ko­ji su tvr­di­li da se Sr­bi­ja raz­vi­ja­la na šte­tu Hr­vat­ske i Slo­ve­ni­je. Dr Đu­ro­vić je utvr­di­la da je na sva­ki di­nar odvo­jen za Sr­bi­ju Hr­vat­ska do­bi­ja­la 21, a Slo­ve­ni­ja 30. Ta­ko je obo­ri­la po­zna­tu pro­pa­gan­di­stič­ku te­zu da rad­ni­ci idu uz Sa­vu, a za­ra­đe­ni do­la­ri niz Sa­vu. Slič­na je i nje­na knji­ga o Ni­ko­li Te­sli. Ona je pri­ka­za­la nje­go­vu ve­li­či­nu, ali i ne­gi­ra­la do­ta­da­šnje za­blu­de o ovom ge­ni­ju. Mi­slim da je dr Đu­ro­vić mo­gla da na­pi­še i vi­še od ono­ga što je na­pi­sa­la, a za ono što je ura­di­la do­bi­la je i De­cem­bar­sku na­gra­du na­še­ga gra­da. Na­ža­lost da­na­šnji zva­nič­ni­ci Da­ni­lov­gra­da ni­je­su sa na­ma, ali oni ni­je­su po­ni­zi­li nas, ne­go po­me­nu­tu na­gra­du i po­ka­za­li svo­je ne­zna­nje - re­kao je aka­de­mik La­kić.
O po­e­zi­ji dr Đu­ro­vić go­vo­rio je Mi­lo­rad Bo­ško­vić, is­ti­ču­ći da je nje­na li­ri­ka tra­ga­la­štvo za skla­dom sa pri­ro­dom, ali i ot­por pre­ma po­kre­tu bez­za­vi­čaj­no­sti. Bo­ško­vić sma­tra da dr Đu­ro­vić tra­ga za spo­koj­nim ži­vo­tom u go­di­na­ma opa­snog ži­vlje­nja, ali za nju utje­ha po­e­zi­je je uvi­jek pri­sut­na.
- Emo­tiv­ni i mi­sa­o­ni po­et­ski svi­jet i san Smi­lje Đu­ro­vić su Ostrog, Ga­rač, Ku­la Ba­jo­vi­ća, cr­kva Sve­te Će­kle, sma­rag­dna vo­da Ze­te. Taj svi­jet is­ka­zan je či­stim, kri­stal­nim je­zi­kom, bez trun­ke po­et­skog pa­ra­der­stva, Jer, do­ži­vljen je iskon­ski u du­bi­ni bi­ća ove po­e­te­se gdje se uti­sci kom­bi­nu­ju neo­če­ki­va­no, ali ja­sno. Go­vo­ri­ti o pje­snič­koj pri­ro­di Smi­lje Đu­ro­vić, a ne sje­ti­ti se nje­nog oca Du­ša­na Đu­ro­vi­ća, naj­ve­ćeg pro­znog pi­sca što ga je iz­nje­dri­la do­li­na Ze­te tog, „bje­lo­pa­vlić­kog Tol­sto­ja”- bio bih ne­pra­ve­dan. Jer, Du­šan je mo­ja bo­ja no­stal­gi­je, dao mi je in­ter­vju po­sli­je 35 go­di­na do­bro­volj­nog lu­ta­nja dok je le­žao na bo­le­snič­koj po­ste­lji u Ba­jo­voj ku­li u Gr­li­ću. On je pi­sac in­te­lek­tu­al­ne po­bu­ne pro­tiv zla i an­ti­slo­bo­de, lič­ni pri­ja­telj Iva An­dri­ća i Ti­na Uje­vi­ća, na­gra­đi­van i na­gra­da­ma Kra­ljev­ske srp­ske aka­de­mi­je na­u­ka i umjet­no­sti. Na­rav­no, Smi­lja Đu­ro­vić je pot­pu­no auten­tič­na lič­nost i po­e­te­sa i u od­no­su na svog oca ili bi­lo ko­ga pod ka­pom ne­be­skom – is­ta­kao je Bo­ško­vić.
Mi­lo­rad Ka­dić i Mi­lan Sto­jo­vić go­vo­ri­li su o ugle­du dr Đu­ro­vić u Bje­lo­pa­vli­ći­ma i is­ta­kli nje­ne za­slu­ge za afir­ma­ci­ju rod­nog kra­ja. Oni su oku­plje­ne oba­vi­je­sti­li da dr Đu­ro­vić zbog bo­le­sti ni­je mo­gla da bu­de u Da­ni­lov­gra­du. I.M.


Smrt i za­vi­čaj

O knji­zi po­e­zi­je „Ku­la Ba­jo­va” go­vo­ri­la je prof. dr Zo­ri­ca Ra­du­lo­vić. Po nje­nim ri­je­či­ma u toj zbir­ci pre­pli­ću se uni­ver­zal­ni mo­ti­vi smr­ti, na­sta­ja­nja i ne­sta­ja­nja, ono­stra­nog i ne­po­zna­tog, sa sli­ka­ma iz Bje­lo­pa­vli­ća.
- Iako su ti mo­ti­vi ra­zno­vr­sni, oni ni­je­su u ne­skla­du, već se do­pu­nju­ju i ukr­šta­ju. Sto­ga bi bi­lo skr­na­vlje­nje raz­dva­ja­ti te mo­ti­ve iako oni za se­be pred­sta­vlja­ju svo­je­vr­stan uni­ver­zum. Spo­je­ni oni či­ne je­dan skla­dan i vas­ko­li­ki or­ga­ni­zam – re­kla je Ra­du­lo­vi­će­va.