Ne­ke po­zi­tiv­ne pro­mje­ne u ra­du po­sle­ni­ka Kul­tur­nog cen­tra „Ni­ko­la Đur­ko­vić” osje­ća­ju se do­la­skom Ma­ri­je Ber­nard, ko­ja je već če­ti­ri mje­se­ca vr­ši­lac du­žno­sti di­rek­to­ra. Dvo­ri­šte, ko­je je do sko­ra bi­lo pod klju­čem, lje­tos je ure­đe­no i otvo­re­no za jav­nost, a sta­ri na­mje­štaj je oži­vio do­bi­ja­ju­ći no­vi sjaj ko­ji su mu udah­nu­li kon­cer­ti umjet­nič­ke mu­zi­ke. Pro­stor ko­ji je do 1. ja­nu­a­ra bio iz­najm­ljen Lu­ci Ko­tor („Na­u­ti­ka”), bio je ta­ko­đe za­pu­šten, a lje­tos je ospo­so­bljen za po­tre­be Ko­tor­skog fe­sti­va­la po­zo­ri­šta za dje­cu. Sa­da se u nje­mu su­bo­tom odr­ža­va Ško­la sli­ka­nja „Du­ga”, a ne­dje­ljom „Ško­la stri­pa” Si­mo­na Vuč­ko­vi­ća, ko­ja će tra­ja­ti to­kom ci­je­le škol­ske go­di­ne. I ga­le­ri­ja je u funk­ci­ji, lje­tos je tu bi­la iz­lo­žba Zo­ra­na An­dri­ća, a pla­ni­ra­ju da je ak­tiv­ni­je ko­ri­ste u na­red­nom pe­ri­o­du, s ob­zi­rom da Grad­ska ga­le­ri­ja ima pro­gram utvr­đen pla­nom go­di­nu una­pri­jed. U mu­zič­koj sa­li, gdje je ra­ni­je bi­la od­la­ga­na teh­ni­ka, sa­da se odr­ža­va bes­plat­na ško­la kla­vi­ra i ka­mer­ni kon­cer­ti. Sa­la je pre­u­re­đe­na, okre­če­na, na­šti­mo­va­ni su in­stru­men­ti (dva kla­vi­ra i pi­ja­ni­no u pres sa­li), do­go­vo­re­na je nji­ho­va re­pa­ra­ci­ja.
– Ne­ke in­stru­men­te bi bi­lo po­treb­no za­mi­je­ni­ti kva­li­tet­ni­jim, ali za sa­da ču­va­mo to što ima­mo. Ta sa­la je otvo­re­na za sve mla­de mu­zi­ča­re ko­ji ne­ma­ju uslo­va kod ku­će, da do­đu i vje­žba­ju ov­dje, sa­mo tre­ba da nam se ja­ve – ka­že di­rek­to­ri­ca. Ona do­da­je da na­sto­je da sve one pro­sto­ri­je ko­je su ustu­plje­ne na ko­ri­šće­nje Cen­tru za kul­tu­ru, za­i­sta is­ko­ri­ste, ka­ko bi mo­gli da or­ga­ni­zu­ju pro­gram, ra­di­o­ni­ce.
Ra­zno­vr­stan pro­gram zah­ti­je­va i raz­li­či­te uslo­ve, te pla­ni­ra­ju da pre­u­re­de i mo­der­ni­zu­ju pres sa­lu, gdje se odr­ža­va­ju pre­da­va­nja, a po po­tre­bi ona slu­ži i za vje­žba­nje kla­pa. Me­đu­tim, sta­nje na dru­gom spra­tu, gdje je stu­dio u ko­me se odr­ža­va Ško­la glu­me, kao i u pot­kro­vlju, sta­nje ni­je na za­vid­nom ni­vou.
– Za­te­če­no sta­nje ni­je sjaj­no, mo­ra­mo se po­tru­di­ti da u gra­ni­ca­ma na­ših mo­guć­no­sti i to sre­di­mo. Sko­ro svim pro­sto­ri­ma u Cen­tru, po­vr­ši­ne oko dvi­je hi­lja­de kva­dra­ta, po­treb­na je re­pa­ra­ci­ja, po­seb­no oni­ma na dru­gom spra­tu, tu tre­ba do­sta ula­ga­nja, upra­vo zbog to­ga je po­treb­no pri­stu­pi­ti to­me plan­ski, jed­no po jed­no. Ima­mo pro­blem i sa kro­vom ko­ji pro­ki­šnja­va, pro­zo­ri i šku­re su sta­ri, ne dih­tu­tju do­bro, sto­la­ri­ja go­di­na­ma ni­je mi­je­nja­na, te gri­ja­nje ne po­ma­že. To se od­ra­ža­va i na zdra­vlje za­po­sle­nih. Po­zva­će­mo ar­hi­tek­te i gra­đe­vi­na­re da na­pra­ve sni­mak sta­nja, da utvr­de pri­o­ri­te­te i da nam pred­lo­že ko­ra­ke ka­ko da kre­ne­mo u sa­na­ci­ju, ka­ko bi­smo se ti­me po­za­ba­vi­li u na­red­nom pe­ri­o­du. Upu­ti­ću za­htjev Op­šti­ni, od­no­sno Di­rek­ci­ji za ure­đe­nje i iz­grad­nju Ko­to­ra, na­dam se da će nam iza­ći u su­sret, ka­že Ber­nard. Ona do­da­je da je ve­li­ki pro­blem Cen­tra gri­ja­nje u ve­li­koj sa­li.
– Zbog ne­a­de­kvat­nog gri­ja­nja to­kom zi­me je spor­no odr­ža­va­nje pred­sta­va, glum­ci se smr­za­va­ju. Ka­ko će nam do­ći lju­di na pred­sta­vu, ako mo­ra­ju da sje­de u jak­na­ma, ka­pa­ma, sa ru­ka­vi­ca­ma i ša­lo­vi­ma, ne­pri­jat­no je i za glum­ce i za gle­da­o­ce. Tre­nut­no ni­smo u mo­guć­no­sti da to sve obez­bi­je­di­mo, ali na­ći će­mo na­či­na za ne­ko pre­la­zno rje­še­nje, ma­kar što se ti­če ove zi­me, da pro­gra­mi ne tr­pe i da gra­đa­ni ne tr­pe. Ta­ko­đe, Ki­nu „Bo­ka” je po­tre­ban no­vi pro­jek­tor. Po­treb­na je mo­der­ni­za­ci­ja i teh­no­lo­ško una­pre­đe­nje i pro­sto­ri­ja ko­ji­ma ras­po­la­že­mo i ono­ga što nam je neo­p­hod­no kao osnov­no sred­stvo za rad – ra­svje­ta je još naj­bo­lja u od­no­su na ozvu­če­nje, ko­ga uop­šte ne­ma­mo. Kul­tur­ni cen­tar ima pre­no­si­vo ozvu­če­nje od 2008. go­di­ne i ka­da ne­ko ka­že da ni­je bi­lo sred­sta­va od ta­da da se ulo­ži par hi­lja­da eura da se ku­pi ma­kar to pre­no­si­vo ozvu­če­nje, da ne go­vo­rim o ozvu­če­nju na ve­li­koj sce­ni, to ne mo­že da bu­de ta­ko, ako uz­me­te u ob­zir da su se da­va­le raz­ne do­na­ci­je, ko­je ni­su ko­ri­šće­ne po prin­ci­pu pri­o­ri­te­ta – is­ti­če Ber­nard. Cen­tar ubi­re dio pri­ho­da od na­pla­te bi­o­skop­skih pred­sta­va ne­kih po­zo­ri­šnih pred­sta­va i kon­ce­ra­ta, ali ov­dje su u pi­ta­nju ozbilj­ne in­ve­sti­ci­je.
– Onog tre­nut­ka kad lju­du poč­nu da do­ži­vlja­va­ju Kul­tur­ni cen­tar kao svoj dom, da se po­na­ša­ju „do­ma­ćin­ski”, mi­slim da će stva­ri bi­ti mno­go bo­lje ne­go što je­su. Oči­gled­no, to ni­je bio slu­čaj do sa­da – za­klju­ču­je Ma­ri­ja Ber­nard.
M.D.P.


Bo­gat i ra­zno­vr­stan pro­gram

– Po­red kon­cer­ta i iz­lo­žbe, oče­ku­ju nas još i pred­sta­ve: „Prah”, 26. ok­to­bra sa Na­ta­šom Nin­ko­vić i Zo­ra­nom Cvi­ja­no­vi­ćem, a u no­vem­bru će bi­ti iz­ve­de­na „Je­se­nja so­na­ta” sa Ta­njom Bo­ško­vić, na­ja­vi­la je Ber­nard.