Hr­vat­ski ži­valj Bo­ke Ko­tor­ske i da­nas se bo­ri sa­ču­va­ti te­melj­ne od­red­ni­ce svo­ga iden­ti­te­ta. Bi­ti pri­pad­nik ma­njin­skog na­ro­da i dru­ga­či­jeg ci­vi­li­za­cij­skog na­slje­đa, u dru­štvu du­bo­ko pro­že­tom po­li­tič­kim opor­tu­ni­zmom, to­li­ko na­gri­že­nog ide­o­lo­gi­ja­ma pro­šlog si­ste­ma da i da­nas ne par­ti­ci­pi­ra pri­jet­njom, ni­je ni­ti la­ko, ni­ti jed­no­stav­no, ocje­nio je bi­skup ko­tor­ski mon­snjor Ili­ja Ja­njić.
Obra­ća­ju­ći se na sku­pu pod na­zi­vom „De­mo­graf­ske pro­mje­ne i kul­tur­na ba­šti­na Hr­va­ta Bo­ke Ko­tor­ske”, ko­ji je u pe­tak, 13. ok­to­bra, odr­žan u dvo­ra­ni Mu­zič­ke ško­le – cr­kvi Sve­tog Du­ha, Ja­njić je pod­sje­tio da Ko­tor­ska bi­sku­pi­ja svo­ju isto­ri­ju bi­lje­ži od V vi­je­ka kao naj­sta­ri­ja in­sti­tu­ci­ja ne­pre­ki­nu­tog tra­ja­nja na ovim pro­sto­ri­ma.
– Maj­ka je na­sljed­ni­ca i ču­va­ri­ca ne­iz­mjer­nog du­hov­nog i ma­te­ri­jal­nog pa­tri­mo­ni­ja u či­je su stva­ra­nje svo­ja zna­nja, lju­bav i žr­tvu utka­li broj­ni na­ro­di i na­ra­šta­ji ko­ji su na­sta­nji­va­li obal­ni po­jas da­na­šnje dr­ža­ve Cr­ne Go­re. Me­đu nji­ma se na po­se­ban na­čin is­ti­če hr­vat­ski na­rod ko­ji još od do­la­ska Slo­ve­na, kao autoh­ton, na­se­lja­va pro­stor ne­ka­da po­znat pod ime­nom Cr­ve­na Hr­vat­ska. Tu smo bo­ga­tu ba­šti­nu uz ve­li­ke na­po­re, ne­ka­da ve­li­ke ku­šnje i iza­zo­ve, sla­be pot­po­re i ra­zu­mi­je­va­nje, uspje­li u sta­no­vi­toj mje­ri sa­ču­va­ti od broj­nih de­va­sta­ci­ja, oti­ma­či­na, pri­sva­ja­nja i fal­si­fi­ko­va­nja, što tra­je još do da­na da­na­šnjeg, ka­zao je ko­tor­ski bi­skup na­zna­čiv­ši po­treb­nu pro­u­ča­va­nja da bi­smo, is­ta­kao je, „bo­lje ra­zu­mje­li što se sve do­go­di­lo i što se mo­žda mo­že iz­bje­ći”.
– Po­treb­no je tra­ži­ti na­či­ne, ne sa­mo ču­va­nja, ne­go i osvje­šći­va­nja va­žno­sti na­sle­đa ko­je će bu­du­ći na­ra­šta­ji, isti­na u sve ma­njem bro­ju, pri­mi­ti kao pri­pad­ni­ci Ka­to­lič­ke Cr­kve u svo­ju ba­šti­nu, re­kao je Ja­njić. On je do­dao da Ko­tor pr­vi put ugo­šća­va pro­fe­so­re i stu­den­te Hr­vat­skog ka­to­lič­kog sve­u­či­li­šta (HKS).
Rek­tor HKS-a prof. dr Želj­ko Ta­njić pre­ci­zi­rao je da ta aka­dem­ska in­sti­tu­ci­ja, osno­va­na pri­je vi­še od de­set go­di­na, ima oko 1.200 stu­de­na­ta.
– Sva­ke go­di­ne na na­šem sve­u­či­li­štu ba­rem 30 stu­de­na­ta se upo­zna­ju sa isto­ri­jom Bo­ke Ko­tor­ske, re­kao je Ta­njić.
Pred­sjed­nik Or­ga­ni­za­cij­skog od­bo­ra sku­pa, pred­stav­nik hr­vat­ske na­ci­o­nal­ne ma­nji­ne u Cr­noj Go­ri, prof. Ro­ko Mi­še­tić oci­je­nio je da ni jed­na ze­mlja u ko­joj ži­ve Hr­va­ti iz­van Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske ne­ma to­li­ku dis­pro­por­ci­ju „iz­me­đu ko­li­či­ne kul­tur­ne ba­šti­ne i sla­be de­mo­graf­ske si­tu­a­ci­je”.
– Na ne­ja­ka ple­ća Hr­va­ta u Cr­noj Go­ri le­ži oba­ve­za o nje­go­va­nju kul­tur­ne ba­šti­ne, pa smo za­to pr­vi skup od­lu­či­li po­sve­ti­ti Hr­va­ti­ma u Cr­noj Go­ri i Bo­ki Ko­tor­skoj, ka­zao je Mi­še­tić. Pri­sut­ne je po­zdra­vio i pred­stav­nik Hr­vat­skog na­ci­o­nal­nog vi­je­ća Cr­ne Go­re (HNVCG) Zvo­ni­mir De­ko­vić, a stu­den­ti HKS-a su pred­sta­vi­li svo­je ra­do­ve i to; o po­mor­skom ka­pe­ta­nu Vic­ku Bu­jo­vi­ću iz Pe­ra­sta, o se­zon­skoj dis­tru­bu­ci­ji vjen­ča­nja u Ko­to­ru po­čet­kom 19. vi­je­ka, Bo­ke­lji­ma u Mle­ci­ma od 15. do 18. vi­je­ka, sta­nov­ni­štvu Ko­to­ra pre­ma mle­tač­kim po­pi­si­ma iz 18. vi­je­ka, te o Hr­va­ti­ma u Bo­ki u vri­je­me osa­mo­sta­lji­va­nja Cr­ne Go­re. Or­ga­ni­za­to­ri sku­pa, ko­me su pri­su­stvo­va­li i am­ba­sa­dor Hr­vat­ske u Cr­noj Go­ri Ve­sel­ko Gru­bi­šić, kon­zul u Ge­ne­ral­nom kon­zu­la­tu RH u Ko­to­ru Hr­vo­je Vu­ko­vić i mi­ni­star­ka bez port­fe­lja u Vla­di Cr­ne Go­re Ma­ri­ja Vu­či­no­vić, bi­li su Hr­vat­sko ka­to­lič­ko sve­u­či­li­šte, u sa­rad­nji sa HNVCG-om. B.M.