Zna se, vri­je­me gra­di, vri­je­me raz­gra­đu­je... Ta­ko je bi­lo (a ta­ko će i bi­ti) i sa spo­me­ni­kom „ve­li­kom voj­vo­di Mir­ku Pe­tro­vi­ću” u Pod­go­ri­ci u ko­ju nje­go­va no­ga ni­ka­da ni­je kro­či­la. Po­zna­to je da je Mir­kov spo­me­nik po­di­gao Mir­kov moć­ni sin knjaz Ni­ko­la 1886. go­di­ne, a da je po­ru­šen 1919. go­di­ne, ka­da je Mir­ko­vom si­nu Ni­ko­li, ta­da kra­lju, za­bra­njen po­vra­tak u ze­mlju iz ko­je je po­bje­gao.
Ko­li­ko god se voj­vo­da Mir­ko is­ta­kao ju­na­štvom u bo­ju pro­tiv Tu­ra­na na Gra­hov­cu 1858. go­di­ne, još vi­še se is­ta­kao ne­čo­vje­štvom, ko­lju­ći i ba­ca­ju­ći u va­tru i ublo­ve dje­cu, trud­ni­ce i star­ce u zlo­gla­snoj po­ha­ri Ku­ča 1856. go­di­ne.
Da li je ta­da voj­ska pod ko­man­dom voj­vo­de Mir­ka po­sje­kla 50 gla­va, ko­li­ko je on sla­vo­do­bit­no ja­vio svo­me bra­tu knja­zu Da­ni­lu, ili ih je bi­lo 131, od­no­sno 147, ko­li­ko pi­še u ita­li­jan­skim iz­vje­šta­ji­ma, ili ih je bi­lo 243, ko­li­ko je za­pi­sao prav­do­lju­bi­vi kuč­ki voj­vo­da Mar­ko Mi­lja­nov, ko­ji je ta­da imao 23 go­di­ne i bio per­ja­nik knja­za Da­ni­la – bit­no je za te­ži­nu zlo­či­na, ali ne i za po­sto­ja­nje sa­mog zlo­či­na.
Za raz­li­ku od voj­vo­de Mir­ka, ko­ji je zbog ne­po­kor­no­sti ubi­jao dje­cu, že­ne i star­ce u svom na­ro­du ge­ne­ral bo­san­skih Sr­ba Rat­ko Mla­dić u ne­dav­nom gra­đan­sko-vjer­skom ra­tu iz­me­đu Sr­ba i mu­sli­ma­na oslo­bo­dio je za­ro­blje­ne – že­ne, dje­cu i star­ce, ali je dao da bu­du po­u­bi­ja­ni ve­ći­na ne­pri­ja­telj­skih voj­ni­ka i zbog to­ga mu se su­di za ge­no­cid nad mu­sli­ma­ni­ma. Mir­ko­vi „fa­no­vi” u Cr­noj Go­ri osu­đu­ju zlo­či­ne Rat­ka Mldi­ća, ali ne i Mir­ko­ve, već, na­pro­tiv, tra­že da mu se ob­no­vi spo­me­nik. Pr­vu od­lu­ku o ob­no­vi Mir­ko­vog spo­me­ni­ka re­ži­mli­je u Skup­šti­ni Glav­nog gra­da Pod­go­ri­ce do­ni­je­le su 2002. go­di­ne, de­cem­bra mje­se­ca, da­kle 83 go­di­ne na­kon nje­go­vog ru­še­nja. Me­đu­tim, zbog pro­te­sta jav­no­sti po ovoj od­lu­ci ni­je se pred­u­zi­ma­lo ni­šta sve do ja­nu­a­ra 2012. go­di­ne, ka­da je u raz­go­vo­ru gra­do­na­čel­ni­ka Mu­go­še i prin­ca Ni­ko­le Pe­tro­vi­ća, Mir­ko­vog pra­pra­u­nu­ka, ova od­lu­ka ak­ti­vi­ra­na. Po­no­vo je re­a­go­va­nje jav­no­sti na­tje­ra­lo re­ži­mli­je na re­te­ri­ra­nje sve do ove 2015. go­di­ne, ka­da je no­vo­u­sto­li­če­ni gra­do­na­čel­nik Pod­go­ri­ce me­ga Mi­go Sti­je­po­vić od­lu­ku o po­di­za­nju spo­me­ni­ka voj­vo­di Mir­ku uvr­stio u go­di­šnji plan ak­tiv­no­sti Glav­no­ga gra­da. I sa­da je pro­tiv ove od­lu­ke bur­no re­a­go­va­la i struč­na i la­ič­ka jav­nost, a na­ro­či­to ple­me Ku­či. Ci­je­ne­ći da će do­ne­se­na od­lu­ka o ob­no­vi spo­me­ni­ka voj­vo­di Mir­ku pro­du­bi­ti već po­sto­je­će po­dje­le me­đu ži­te­lji­ma glav­nog gra­da, ogla­sio se i nje­gov po­to­mak princ Ni­ko­la, ko­ji je por­ta­lu CDM, po­red osta­log, ka­zao da ob­na­vlja­nje ili ru­še­nje isto­rij­skih spo­me­ni­ka „tre­ba da se ra­di u mir­noj kli­mi, a ne oži­vlja­va­ju­ći su­ko­be sta­re vi­še od jed­nog vi­je­ka”, alu­di­ra­ju­ći na ob­no­vu spo­mer­ni­ka nje­go­vom ocu. I po­sla­nik u Skup­šti­ni Cr­ne Go­re Ne­ven Go­šo­vić ra­zlo­žno je po­zvao mi­ni­stra za kul­tu­ru Go­ra­no­vi­ća, kao i gra­do­na­čel­ni­ka Pod­go­ri­ce Mi­ga da od­u­sta­nu od ove za ve­ći­nu gra­đa­na oči­to ne­že­lje­ne ob­no­ve spo­me­ni­ka jer za­i­sta po­di­za­nje ili ob­na­vlja­nje spo­me­ni­ka ma ko­jem zlo­čin­cu, a na­ro­či­to ve­li­kom zlo­čin­cu voj­vo­di Mir­ku iza­zov je za no­ve zlo­či­ne. Ako gra­do­na­čel­nik Mi­go i se­kre­tar za sport i kul­tu­ru Ne­la že­le da ih že­lja za Mir­ko­vim spo­me­ni­kom mi­ne ne­ka do­še­ta­ju na Kuč­ke Ko­mo­ve, na Ca­ri­ne. I to je dio nji­ho­ve „gu­ber­ni­je”. Ta­mo će ih pri­mi­ti cr­kva Po­kaj­ni­ca, ko­ju je za po­koj gre­šne Mir­ko­ve du­še sa­gra­dio Mir­kov sin knjaz Ni­ko­la 1900. go­di­ne.
P.S. Ako Mi­gov pro­je­kat za ob­no­vu spo­me­ni­ka ne us­pi­je, ša­ljiv­či­ne ka­žu da će Mi­go u Pod­go­ri­ci po­di­ći spo­men-obi­ljež­je opje­va­nom Ar­na­u­tu Mar­ka Mi­lja­no­va. Ovo ne sa­mo za­to što je Mar­ko bio pr­vi gra­do­na­čel­nik Pod­go­ri­ce na­kon vi­še od 400 go­di­na nje­nog ro­bo­va­nja pod Tur­ci­ma. Po­zna­to je da je knjaz Ni­ko­la Ar­na­u­ta do­bio od ne­kog ugled­nog Ar­ba­na­sa (oda­tle mu i ime) i da ga je kao ne­u­kro­ti­vog po­klo­nio voj­vo­di Mar­ku. Mar­ko ne sa­mo da je Ar­na­u­ta ukro­tio, već je na nje­mu smje­lo je­zdio kroz or­di­ju na­o­ru­ža­nih pod­go­rič­kih Tu­ra­ka. Mi­li­sav Po­po­vić,
Pod­go­ri­ca