Od­lu­ka o mje­snim za­jed­ni­ca­ma po ko­joj će pred­sjed­ni­ke i od­bo­re MZ bi­ra­ti gra­đa­ni a ne gra­do­na­čel­nik je do­bra iako usvo­je­na sa do­sta za­ka­šnje­nja, mi­šlje­nja je Ni­ko­la Ca­maj, od­bor­nik De­mo­krat­skog sa­ve­za. U sva­kom slu­ča­ju Ca­maj dr­ži za le­gi­tim­nim da se sa­mo na zbo­ru gra­đa­na bi­ra­ju čel­ni lju­di mje­snih za­jed­ni­ca.
- Mi smo još 2007. go­di­ne ini­ci­ra­li i in­si­sti­ra­li da se do­ve­de jed­na ova­kva od­lu­ka, gdje će se pred­sjed­ni­ci bi­ra­ti na zbo­ru gra­đa­na, jer ina­če je op­šte po­zna­to da su do­sa­da­šnji pred­sjed­ni­ci, osim ri­jet­kih iz­u­ze­ta­ka, pred­sta­vlja­li sa­mo eks­po­zi­tu­ru DPS-a, pre­ko ko­jih se od­lu­či­va­lo gdje će se šta ra­di­ti. Do­kaz ovo­me je­ste či­nje­ni­ca da su ra­do­vi u lo­kal­noj in­fra­struk­tu­ri bi­li pri­vi­le­gi­ja član­stvu stran­ke. In­te­re­sant­no je vi­dje­ti ka­ko će se od­lu­ka pri­mje­ni­ti u ova­kvim okol­no­sti­ma, po­seb­no ako se zna da su grad­ske op­šti­ne već po­če­le igra­ti ulo­ge glav­no­grad­skih op­šti­na. Da li su na­še mje­sne za­jed­ni­ce i da­lje mje­sne za­jed­ni­ce glav­nog gra­da?! Ovo pi­ta­nje mo­že ri­je­ši­ti je­di­no hit­no do­no­še­nje no­vog sta­tu­ta i ras­pi­si­va­nje iz­bo­ra, te ne pro­zna­va­nje ove od­lu­ke Glav­nog gra­da, ili su­spen­do­va­nje no­vih za­ko­na, od stra­ne Ustav­nog su­da, jer ovaj sta­tus kvo stva­ra sin­drom „ni­či­je ze­mlje”, a to no vo­di ni­kud. Ka­da je in­te­res ve­ći­ne mi smo GO, a ka­da ni­je on­da smo glav­no­grad­ska, ili obr­nu­to - na­vo­di Ca­maj.
Mje­šta­ni oče­ku­ju da no­va od­lu­ka po­kre­ne po­du­hva­te ko­ji će do­ni­je­ti do­bro svi­ma, a ne sa­mo od­re­đe­ni­ma ili pri­vi­le­go­va­ni­ma. Zef Đo­naj iz Pot­hu­ma is­ti­če da ni ne zna ko­joj mje­snoj za­jed­ni­ci pri­pa­da, kao ni ko je pred­sjed­nik.
- Oko po­ljo­pri­vre­de ima do­sta po­sla, slab nam je ot­kup i lo­ši uslo­vi i ma­lo ko bi se ba­vio pro­ble­mi­ma mje­sne za­jed­ni­ce po­red sop­stve­nih. Što se me­ne ti­če pri­pa­dam MZ Tu­zi. Ipak, ako mi­sli­mo da se ne­što pro­mje­ni i kre­ne na bo­lje, da bi bi­lo bit­no zna­ti ko nam pred­sta­vlja se­lo, na­rod, mje­snu za­jed­ni­cu. Do­sta to­ga bi tre­ba­lo pro­mje­ni­ti, pa za­što da ne kre­ne­mo od ru­ko­vod­stva. Ne­kad smo ima­li zbo­ro­ve gra­đa­na, bi­ra­li svog pred­stav­ni­ka i to je do­bro funk­ci­o­ni­sa­lo. Po­sle je to iz­ma­klo kon­tro­li i ma­lo ko­ga je in­te­re­so­va­lo ko je na če­lu mje­sne za­jed­ni­ce ako ni­je ne­ko ko­ga su oni htje­li. Ako stvar­no ta od­lu­ka za­ži­vi na pr­vi zbor ko­ji bu­de idem da vi­dim ko­ga će na­rod pred­lo­ži­ti i ko­ga će­mo oda­bra­ti da nas pred­sta­vlja. Pr­vo bi­smo se po­bri­nu­li za po­ljo­pri­vre­du, pa tek on­da za pu­te­ve i ra­svje­tu - na­vo­di Đo­naj.
Mje­šta­nin se­la Kr­še­vo Pje­tro Si­ni­štaj na­vo­di da zna i pred­sjed­ni­ka mje­sne za­jed­ni­ce i ko­joj mje­snoj za­jed­ni­ci pri­pa­da ali da mu to ni­šta ne po­ma­že. Ka­ko ka­že, od de­ve­de­se­te go­di­ne, od kad je oti­šao Sa­vez ko­mu­ni­sta, ni­šta se u Kr­še­vu ni­je ra­di­lo.
- Spa­da­mo pod MZ Mi­lješ ali mi smo brd­ski pre­dio, tu su još i Gor­nji i Do­nji Mi­lješ, Ku­će Ra­ki­ća i svu­da se ra­di sa­mo kod nas ne. Ni­sam ja ni pro­tiv po­li­tič­kih par­ti­ja ni pro­tiv dr­ža­ve ali ne mo­že ni­ko bo­lje od nas sa­mih zna­ti šta nam je po­treb­no i ne mo­že do­bro vo­di­ti po­sao onaj ko­ji je na tom mje­stu 20 ili vi­še go­di­na, kao što je naš slu­čaj. Na to mje­sto tre­ba ne­ke mla­de lju­de iza­bra­ti, ko­ji su za­vr­ši­li fa­kul­te­te. Već imam dvo­ji­cu na umu ko­je bi pred­lo­žio i ko­ji bi bi­li do­bri u to­me, jer ja dok bih na­pi­sao jed­nu ini­ci­ja­ti­vu ili mol­bu na srp­skom je­zi­ku, tre­bao bi mi dan, a na tom mje­stu tre­ba ne­ko efi­ka­sni­ji i ne­ko ko­ga na­rod pred­lo­ži. Na­ma tre­ba­ju pro­mje­ne, za­to tre­ba ne­gdje da ži­viš da bi znao sa či­me se taj na­rod su­o­ča­va a ne da si ki­lo­me­tri­ma da­le­ko pa da oče­ku­ješ re­zul­ta­te bez ra­da - ka­že Si­ni­štaj.S.R.



Ljuc­đo­naj: Sa­mo da se par­ti­je ne

Da je sve što se ne ra­di po par­tij­skoj osno­vi do­bro za gra­đa­ne, po­tvr­dio je i mla­di Ar­ben Ljuc­đo­naj iz Pot­hu­ma. Ka­ko je ka­zao, no­va od­lu­ka o mje­snim za­jed­ni­ca­ma im mo­že do­ni­je­ti sa­mo do­bro ako je pra­vil­no is­ko­ri­ste.
- Mi pri­pa­da­mo Mje­snoj za­jed­ni­ci Vuk­san­le­ki­ći gdje je Ma­raš Ca­maj pred­sjed­nik. Ne znam ka­ko je iza­bran i ko ga je pred­lo­žio ali znam da kad bi po­pri­ča­li sa bi­lo ko­jim mje­šta­ni­nom da bi ima­li ne­ki svoj pred­log i da bi se mo­gli do­go­vo­ri­ti ko bi bio do­bar da nas pred­sta­vlja i bo­ri se za na­še po­tre­be. Lič­no bih vo­lio kad bi to bio ne­ki mla­di čo­vjek. Uosta­lom, sve što se ne ra­di po par­tij­skoj osno­vi, do­bro je. Po­ljo­pri­vred­ni uslo­vi su ne­što za šta tre­ba­mo da se bo­ri­mo, dok put, ra­svje­ta i slič­no mo­gu bi­ti sa­mo us­put­na pi­ta­nja - na­vo­di Ljucđonaj.