Pro­dav­ci na Ka­mi­on­skoj pi­ja­ci se že­le na te­ške i lo­še uslo­ve za rad što na­vo­de kao glav­ni uzrok za sve sla­bi­ji pro­met. Za ta­kvo sta­nje, tvr­de pro­dav­ci, uti­ca­lo je vi­še fak­to­ra, lo­ši hi­gi­jen­ski uslo­vi na pi­ja­ci, ne­lo­jal­na kon­ku­ren­ci­ja u ve­ćim tr­go­vač­kim lan­ci­ma, pa i sve sla­bi­ja pla­te­žna moć gra­đa­na. Ka­ko is­ti­ču, upr­kos lo­šim uslo­vi­ma za rad osta­ju upor­ni u na­mje­ri da svo­jim po­ro­di­ca­ma obez­bi­je­de eg­zi­sten­ci­ju.
Po­ljo­pri­vred­nik iz Go­lu­bo­va­ca Mi­lan Ka­lu­đe­ro­vić već 20 go­di­na na ka­mi­on­skoj pi­ja­ci pro­da­je svo­je pro­iz­vo­de i ka­že da ni­ka­da lo­ši­je hi­gi­jen­ske uslo­ve za pro­da­ju ro­be ni­je imao kao sa­da unu­tar Di­stri­bu­tiv­nog cen­tra. On je uvje­ren da hi­gi­je­na uti­če na kva­li­tet ro­be i na sla­bi­ji pro­met.
- Uslo­vi za pro­da­ju su ni­ka­kvi, pri­je sve­ga zbog ne­hi­gi­je­ne. Pro­daj­ni pro­stor unu­tra bi tre­ba­lo da se do­ve­de u red, da se pri­ve­de tre­nut­noj na­mje­ni, ipak se ov­dje pro­da­je vo­će i po­vr­će za ljud­sku is­hra­nu. Lju­di ba­ca­ju ot­pat­ke svu­da, jer ne­ma kan­ti za ot­pat­ke, a auta po ci­je­li dan ula­ze i iz­la­ze, ta­ko da mo­že­te mi­sli­ti ko­li­ka pra­ši­na pa­da na vo­će i po­vr­će, to je za­ra­za za lju­de. Naj­go­re je što ne­ma­mo bez jed­nu če­smu, a po­treb­ne su nam pr­ska­li­ce da ma­lo osvje­ži­mo i oči­sti­mo pro­iz­vo­de. Pro­dav­ci bu­kval­no na ze­mlji i pa­le­ta­ma pro­da­ju pro­iz­vo­de i oče­ku­ju da će ne­ko da ih ku­pi. Lo­ši hi­gi­jen­ski uslo­vi uti­ču na kva­li­tet ro­be i ri­jet­ko ko­ji ku­pac će po­že­lje­ti da uzme pro­iz­vod ko­ji ni­je ade­kvat­no za­šti­ćen od spolj­nih fak­to­ra- ka­zao je Ka­lu­đe­ro­vić.
Iako na Ka­mi­on­skoj pi­ja­ci sva­ko­dnev­no ra­di od osam do de­set sa­ti, za­ra­da je do­sta sla­ba.
- Ne­ma to­ga ko mo­že bi­ti za­do­vo­ljan sa pro­me­tom ov­dje i ko mo­že ne­ku ve­li­ku ko­li­či­nu ro­be pro­da­ti. Bez ob­zi­ra što su ci­je­ne mno­go po­volj­ni­je ne­go na osta­lim ze­le­nim pi­ja­ca­ma, po­tra­žnja je ma­nja. Iako je za­kup pro­daj­nog mje­sta pri­lič­nio jef­tin, ni­je la­ko ni to obez­bi­je­di­ti ka­da po­sao ide lo­še, da ne spo­mi­nje­mo trud ko­ji se ula­že ka­ko bi­smo do­bi­li fi­nal­ni pro­iz­vod. Do­sta mla­dih i ne­za­po­sle­nih lju­di ov­dje za­ku­pi mje­sto i pre­pro­da­je ro­bu, mi­sle­ći da će ta­ko obez­bi­je­di­ti eg­zi­sten­ci­ju, što je vr­lo te­ško- is­ti­če Ka­lu­đe­ro­vić.
To­kom ljet­njih mje­se­ci ipak je naj­te­že pro­dav­ci­ma ko­ji ro­bu pro­da­ju iz­van Di­stri­bu­tiv­nog cen­tra. Dra­gi­ca Velj­ko­vić tvr­di da su uslo­vi za pro­da­ju te­ški, ali da ih pro­dav­ci ne mo­gu po­bolj­ša­ti, jer se ra­di o pri­vre­me­noj lo­ka­ci­ji.
- Uslo­vi ni­su ni­ma­lo jed­no­stav­ni, a po­go­to­vo je te­ško lje­ti pro­da­va­ti ro­bu na 40 ste­pe­ni, ali mi smo na­vi­kli na to, ipak je ovo kvan­ta­ška pi­ja­ca. Ne mo­že­mo tra­ži­ti ne­što bo­lje uslo­ve, jer je ovo sa­mo pri­vre­me­no mje­sto za ka­mi­on­sku pi­ja­cu i pi­ta­nje je da­na ka­da će nas opet ma­ći odav­de, kao što su ura­di­li sa ne­ka­da­šnje gdje je sa­da Gin­taš. Da bi za­šti­ti­li pro­iz­vo­de od sun­ca i vru­ći­na, mo­ra­mo da im­pro­vi­zu­je­mo- da pra­vi­mo hla­do­vi­nu od vre­ća i sun­co­bra­na. Za po­sta­vlja­nje ade­kvat­ne pod­lo­ge iz­nad te­zge tre­ba­lo bi mi 300 eura, a za­što bih ula­ga­la to­li­ki no­vac ka­da ne znam ni ko­li­ko ću još ra­di­ti ov­dje. Mi ne­ma­mo ni­ka­ve ga­ran­ci­je, jer sva­ka tri mje­se­ca pro­du­ža­va­mo ugo­vo­re o za­ku­pu. Da mi ima­mo ugo­vo­re na du­že vri­je­me zna­li bi šta da ra­di­mo i zah­ti­je­va­li bi sve što nam je po­treb­no- re­kla je Velj­ko­vić.
Da je in­te­re­so­va­nje ku­pa­ca tre­nut­no sla­bi­je tvr­di i Ismet Hel­dić pro­iz­vo­đač i pro­da­vac lu­be­ni­ca iz Su­ku­ru­ća.
- Na­rod ma­nje ku­pu­je, iako se ra­di o glav­noj pi­ja­ci sa do­sta pri­stu­pač­ni­jim ci­je­na­ma. Na tre­nut­no sla­bi­ju po­tra­žnju ta­ko­đe uti­ču i ci­je­ne u ve­ćim tr­go­vač­kim rad­nja­ma. Pro­blem mi pred­sta­vlja i ve­ći rod lu­be­ni­ce, jer mi se de­ša­va­lo da, zbog sla­be tra­žnje, šte­tu­jem od­re­đe­ne ko­li­či­ne. Po­red sve­ga to­ga, po­ljo­pri­vred­ni­ci mo­gu ne­što nov­ca iz­vu­ći, uko­li­ko ko­li­čin­ski sa­de ma­nje i ra­zno­vr­sni­je sor­te. Is­pla­ti­vi­je je pro­iz­ve­sti 30.000 umje­sto 100.000 ki­lo­gra­ma ne­kog pro­iz­vo­da, jer da­nas vam ni­ko ne mo­že ga­ran­to­va­ti tr­ži­šte- na­veo je Hel­dić.
On je za­do­vo­ljan uslo­vi­ma u ko­ji­ma pro­da­je lu­be­ni­ce i ko­ji ni­su isti za sve pro­dav­ce.
- Ja sam ov­dje od pr­vog da­na i ne znam gdje bi­smo pro­da­va­li pro­iz­vo­de na ve­li­ko da ne­ma ovog pro­sto­ra, to bi bi­la bru­ka. Unu­tar Di­stri­bu­tiv­nog cen­tra je do­bro, ali je za­to na­po­lju lje­ti ne­iz­dr­ži­vo - ka­zao je Hel­dić.B.K.


Ci­je­ne dik­ti­ra­ju ve­li­ki tr­go­vač­ki lan­ci

Dok Dra­gi­ci Velj­ko­vić lje­ti po­sao ote­ža­va­ju vru­ći­ne, zi­mi joj, baš kao i dru­gim pro­dav­ci­ma, pro­met zna­čaj­no ote­ža­va­ju ni­ske ci­je­ne vo­ća i po­vr­ća u ve­li­kim tr­go­vač­kim lan­ci­ma.
- To­kom zi­me ima­mo pu­no pro­ble­ma sa pro­da­jom ro­be zbog ve­li­kih tr­go­vač­kih la­na­ca ko­ji sni­ža­va­ju ci­je­ne vo­ća i po­vr­ća. Zi­mus ni­smo ni­ka­ko ra­di­li, jer su po­ku­ša­li da nas ugu­še, ali ni­su uspje­li u to­me. Od no­vem­bra pa do mar­ta, dok ni­smo po­če­li na­še do­ma­će pro­iz­vo­de da pro­da­je­mo, uop­šte nam ni­je bi­lo is­pla­ti­vo ra­di­ti, ali smo kr­pi­li je­dva kraj sa kra­jem. To­kom lje­ta je si­tu­a­ci­ja po tom pi­ta­nju ipak ne­što po­volj­ni­ja, ali ni­je ide­al­na- is­ta­kla je Velj­ko­vić.