Ka­da jav­ni funk­ci­o­ne­ri pod­no­se pri­ja­ve o pri­ho­di­ma i imo­vi­ni i ka­da tvr­de da su one tač­ne, onda tre­ba da sta­nu iza to­ga pod pu­nom kri­vič­nom od­go­vor­no­šću, i tre­ba da je na nji­ma te­ret do­ka­zi­va­nja po­ri­je­kla imo­vi­ne, po­ru­če­no je iz Mre­že za afir­ma­ci­ju ne­vla­di­nog sek­to­ra (MANS). Ta ne­vla­di­na or­ga­ni­za­ci­ja po­kre­nu­la je ju­če no­vu kam­pa­nju za kri­mi­na­li­za­ci­ju ne­za­ko­ni­tog bo­ga­će­nja jav­nih funk­ci­o­ne­ra. Ka­ko je sa­op­šti­la iz­vr­šna di­rek­to­ri­ca MANS-a Va­nja Ća­lo­vić, to­kom kam­pa­nje će po­zi­va­ti gra­đa­ne da se ak­tiv­ni­je uklju­če u pri­ja­vlji­va­nje kon­kret­nih slu­ča­je­va ko­rup­ci­je i ne­za­ko­ni­tog bo­ga­će­nja jav­nih funk­ci­o­ne­ra. Po­zva­la je gra­đa­ne da iz­vr­še pri­ti­sak na Skup­šti­nu da usvo­ji za­kon­sku nor­mu ko­jom će se kri­mi­na­li­zo­va­ti ne­za­ko­ni­to bo­ga­će­nje jav­nih funk­ci­o­ne­ra.
– Pod­sje­ćam da je za­htjev za kri­mi­na­li­za­ci­ju ne­za­ko­ni­tog bo­ga­će­nja jav­nih funk­ci­o­ne­ra sti­gao i od Evrop­ske uni­je u po­sled­njem iz­vje­šta­ju o pro­gre­su i od Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va u okvi­ru kon­sul­ta­ci­ja o no­vom za­ko­nu o an­ti­ko­rup­ci­ji. Vla­da je to ig­no­ri­sa­la, iako je re­to­rič­ki po­sve­će­na pro­ce­su evrop­skih i atlant­skih in­te­gra­ci­ja. Ovo je od­lič­na pri­li­ka da Skup­šti­na po­ka­že da je sprem­na i volj­na da re­a­li­zu­je ono što su nje­na re­to­rič­ka obe­ća­nja, od­no­sno da is­pu­ni kri­te­ri­ju­me ko­je pred nju po­sta­vlja me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca – na­gla­si­la je Ća­lo­vić.
Pod­sje­ti­la je da je 2005. go­di­ne usvo­jen Za­kon o kon­flik­tu in­te­re­sa, ka­da su jav­ni funk­ci­o­ne­ri pr­vi put i pri­ja­vi­li pri­ho­de i imo­vi­nu.
– Su­de­ći pre­ma tim pri­ja­va­ma, go­to­vo ci­je­la ta­da­šnja Vla­da ži­vje­la je na ivi­ci, ili is­pod gra­ni­ce ap­so­lut­nog si­ro­ma­štva. U me­đu­vre­me­nu su ne­ki jav­ni funk­ci­o­ne­ri po­če­li da le­ga­li­zu­ju dio svo­je imo­vi­ne. Ta­ko smo do­šli u si­tu­a­ci­ju da ne­ki jav­ni funk­ci­o­ne­ri, po­seb­no mi­ni­stri, ži­ve mal­te­ne od va­zdu­ha, da su im su­pru­ge to­li­ko šte­dlji­ve da uspi­je­va­ju da vra­te mi­li­on­ske kre­di­te od svo­jih zva­nič­nih, skrom­nih pla­ta, a da za to ni­ko ne sno­si od­go­vor­nost i ni­jed­na dr­žav­na in­sti­tu­ci­ja se ne ba­vi sa­dr­ža­jem tih pri­ja­va – ka­za­la je Ća­lo­vić.
Ka­ko je do­da­la, sva­ki gra­đa­nin ko­ji sret­ne jav­nog funk­ci­o­ne­ra mo­že da vi­di da nje­gov ži­vot­ni stil ne­ma ni­ka­kve ve­ze sa onim što zva­nič­no pri­ja­vlju­je kao pri­ho­de i imo­vi­nu.
– Ni­je po­sle­di­ca sa­mo to što se ne­ki po­je­din­ci bo­ga­te za­hva­lju­ju­ći zlo­u­po­tre­bi funk­ci­je i uzi­ma­nju nov­ca iz bu­dže­ta, nego i ono što sva­ko­dnev­no vi­di­mo – uni­šte­na eko­no­mi­ja, ko­rum­pi­ra­na pri­va­ti­za­ci­ja, uni­šta­va­nje obra­zov­nog i zdrav­stve­nog si­ste­ma, bu­kval­no svih sfe­ra dru­štva. To je do­dat­ni raz­log da po­zo­ve­mo gra­đa­ne da pri­ja­vlju­ju sva­ki od tih slu­ča­je­va, da nam ka­žu ka­da zna­ju da ne­ki jav­ni funk­ci­o­ner ži­vi da­le­ko iz­nad svo­jih mo­guć­no­sti, da ima imo­vi­nu ko­ju je pre­nio na ne­kog dru­gog ili je dr­ži u svom vla­sni­štvu, ali je ni­je pri­ja­vio, ili ako sum­nja­ju da ti funk­ci­o­ne­ri ima­ju ne­ke ne­kret­ni­ne u ino­stran­stvu ili no­vac na taj­nim ra­ču­ni­ma – pre­ci­zi­ra­la je Ća­lo­vić.
MANS će, ka­ko je do­da­la, u svim ta­kvim slu­ča­je­vi­ma po­ku­ša­ti da iz­vr­ši pri­ti­sak na in­sti­tu­ci­je si­ste­ma da ne­što kon­kret­no ura­de. Is­ti­če da se do sa­da po­ka­za­lo da in­sti­tu­ci­je ni­je­su re­a­go­va­le ni ka­da su pod­no­si­li pri­ja­ve, po­seb­no Ko­mi­si­ja za kon­flikt in­te­re­sa, a do­ne­dav­no ni tu­ži­la­štvo.
– Već sa­da vi­di­mo da po­sto­je ne­do­sta­ci u za­kon­skim me­ha­ni­zmi­ma. Tu­ži­la­štvu je vr­lo kom­pli­ko­va­no da do­ka­že da li je imo­vi­na ste­če­na ne­kim kri­vič­nim dje­lom i ko­jim. MANS pred­la­že da jav­ni funk­ci­o­ne­ri ka­da pod­no­se pri­ja­ve o pri­ho­di­ma i imo­vi­ni i ka­da tvr­de da su one tač­ne, tre­ba da sta­nu iza to­ga pod pu­nom kri­vič­nom od­go­vor­no­šću, i tre­ba da je na nji­ma te­ret do­ka­zi­va­nja po­ri­je­kla imo­vi­ne. Ni­je­dan jav­ni funk­ci­o­ner ko­ji se ni­je ne­za­ko­ni­to obo­ga­tio ne­ma raz­lo­ga da se pro­ti­vi to­me, jer ga ni­ko ni na ko­ji na­čin ne­će do­vo­di­ti pod sum­nju – pod­vu­kla je Ća­lo­vić.
Kam­pa­nju MANS-a po­dr­ža­li su Evrop­ska uni­ja pre­ko De­le­ga­ci­je u Pod­go­ri­ci, Am­ba­sa­da Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va, kao i Bal­kan trast i Evrop­ska ko­mi­si­ja pre­ko Tran­spa­ren­si in­ter­ne­še­ne­la.
V.R.


Gra­đa­ni­ma ga­ran­tu­ju ano­nim­nost

Ka­ko je na­ja­vio De­jan Mi­lo­vac, kam­pa­nja će do kra­ja sed­mi­ce bi­ti or­ga­ni­zo­va­na u svim op­šti­na­ma. Ob­ja­snio je da će po­red uobi­ča­je­nih ser­vi­sa ko­je MANS nu­di već ne­ko­li­ko go­di­na, kao što su SOS te­le­fon i pri­ja­va ko­rup­ci­je pu­tem mej­la, gra­đa­ni pu­tem vaj­be­ra mo­ći da pri­ja­ve ko­rup­ci­ju i da po­ša­lju do­ku­men­te, fo­to­gra­fi­je ili vi­deo-za­pi­se.
– Po­seb­no smo vo­di­li ra­ču­na o si­gur­no­sti gra­đa­na ko­ji pri­ja­vlju­ju ko­rup­ci­ju, na­ro­či­to ima­ju­ći u vi­du da je in­ter­net ko­mu­ni­ka­ci­ja MANS-a bi­la pod pri­smo­trom dr­žav­nih or­ga­na. Zbog to­ga je MANS obez­bi­je­dio si­gur­nu on­lajn plat­for­mu, na adre­si www.pri­ja­vi­ko­rup­ci­ju.me. Gra­đa­ni mo­gu pri­ja­vi­ti ko­rup­ci­ju pu­tem tog ser­vi­sa, ko­ji je pot­pu­no bez­bje­dan, ga­ran­tu­je im pot­pu­nu ano­nim­nost, ali i za­šti­tu po­da­ta­ka ko­je su nam do­sta­vi­li, ima­ju­ći u vi­du da se svi oni skla­di­šte na ser­ve­ru ko­ji je van Cr­ne Go­re – pre­ci­zi­rao je Mi­lo­vac.


Od­bor po­dr­žao kan­di­da­te

Od­bor za an­ti­ko­rup­ci­ju po­dr­žao je ve­ći­nom gla­so­va da kan­di­da­ti za čla­no­ve Sa­vje­ta Agen­ci­je za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je bu­du Va­nja Ća­lo­vić, Ri­stan Sti­je­po­vić, Ra­du­le Žu­rić, Go­ran­ka Vu­či­nić i Bo­jan Obre­no­vić. Za pred­log je gla­sa­lo de­vet po­sla­ni­ka iz re­do­va De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta (DPS), De­mo­krat­skog fron­ta (DF), So­ci­jal­de­mo­krat­ske par­ti­je (SDP), Po­zi­tiv­ne Cr­ne Go­re (PCG), Klu­ba sa­mo­stal­nih po­sla­ni­ka, dok je pro­tiv bio Nik Đe­ljo­šaj iz Klu­ba al­ban­skih par­ti­ja.
Đe­ljo­šaj je pi­tao ko­ji su bi­li kri­te­ri­ju­mi da se iza­be­ru ovi čla­no­vi, ci­je­ne­ći da ni­je­su is­po­što­va­ni, iz raz­lo­ga što su, ka­ko je na­veo, eli­mi­ni­sa­ni pred­stav­ni­ci na­ci­o­nal­nih ma­nji­na. Pred­sjed­nik od­bo­ra Pre­drag Bu­la­to­vić ka­zao je da Lju­iđ Jun­čaj, ko­ji se pri­ja­vio na jav­ni po­ziv, ni­je is­pu­nja­vao za­kon­ske uslo­ve, te da iz raz­lo­ga što ni­je imao ade­kvat­no is­ku­stvo ni­je pred­lo­žen za čla­na. Na ko­men­tar Đe­ljo­ša­ja da mu ni­je ja­sno ko­je je kri­te­ri­ju­me is­pu­nio Ob­ra­do­vić, Bu­la­to­vić je ka­zao da je on je­dan od kan­di­da­ta ko­ji je 100 od­sto is­pu­nio sve kri­te­ri­ju­me.A.T.