Ko­a­li­ci­ja De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta i So­ci­jal­de­mo­krat­ske par­ti­je već se su­štin­ski ras­pa­la ali je mo­gu­će da će for­mal­no op­sta­ti do re­dov­nih par­la­men­tar­nih iz­bo­ra, sma­tra pred­sjed­nik Uprav­nog od­bo­ra In­sti­tu­ta Al­ter­na­ti­va Ste­vo Muk. U in­ter­vjuu za „Dan“ is­ti­če da po­sto­ji mo­guć­nost da na­red­ne go­di­ne do­đe do ak­ti­vi­ra­nja kla­u­zu­le ba­lan­sa, od­no­sno blo­ka­de u pre­go­vo­ri­ma sa Evrop­skom uni­jom zbog iz­o­stan­ka mjer­lji­vih re­zul­ta­ta u bor­bi pro­tiv ko­rup­ci­je i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la.
Da li oče­ku­je­te sko­ri ras­pad DPS–SDP ko­a­li­ci­je?
– Ta ko­a­li­ci­ja se su­štin­ski već ras­pa­la, ali je la­ko mo­gu­će da for­mal­no op­sta­ne čak do sle­de­ćih re­dov­nih iz­bo­ra. Sa­da ni­ko­me ni­je u in­te­re­su da pre­ki­ne man­dat Vla­de i kre­ne u van­red­ne par­la­men­tar­ne iz­bo­re. DPS ho­će sta­bil­nost Vla­de u su­sret oče­ki­va­nom po­zi­vu za član­stvo u NA­TO i iz­vje­šta­ju Evrop­ske ko­mi­si­je o na­pret­ku. Oči­gled­no je da su sve stra­ne, DPS, dio ne­ka­da­šnjeg SDP-a ko­ji vo­di Ran­ko Kri­vo­ka­pić, ali i So­ci­jal­de­mo­kra­te Iva­na Bra­jo­vi­ća ko­ji ima­ju dva mi­ni­stra u Vla­di, na­mjer­ne da odr­že sta­tus kvo. Dok se od Kri­vo­ka­pi­ća i SDP-a u di­je­lu opo­zi­ci­o­ne jav­no­sti oče­ki­va­lo da ot­ka­že po­vje­re­nje Vla­di, sa­svim je si­gur­no da oni osta­nak u iz­vr­šnoj vla­sti vi­de kao još uvi­jek naj­bo­lji put za kon­so­li­da­ci­ju unu­tra­šnjih sna­ga, a upra­vlja­nje po­li­tič­kim re­sur­si­ma kao naj­e­fekt­ni­ji na­čin da se ostva­ri uspjeh na iz­bo­ri­ma. Ne vje­ru­jem da je to­me pre­te­žno do­pri­ni­je­la na­ja­va Po­zi­tiv­ne Cr­ne Go­re da će po­dr­ža­ti ak­tu­el­nu vla­du, ako joj SDP ot­ka­že po­vje­re­nje. Vje­ru­jem pri­je da je lak­še do­če­ka­ti iz­bo­re u vla­sti ne­go u opo­zi­ci­ji. Uz sve na­ve­de­no, či­ni se da So­ci­jal­de­mo­kra­te ima­ju ja­san pred­iz­bor­ni ko­a­li­ci­o­ni put, dok su za SDP stva­ri mno­go ma­nje ja­sni­je pa im i iz tog raz­lo­ga tre­ba do­dat­no vri­je­me. Iz na­ve­de­nih raz­lo­ga, ne oče­ku­jem sko­ri ras­pad ko­a­li­ci­je DPS –SDP.
Mo­že li do kra­ja go­di­ne bi­ti ak­ti­vi­ra­na kla­u­zu­la ba­lan­sa u pre­go­vo­ri­ma sa EU?
– Ne vje­ru­jem, me­đu­tim, ne bi me iz­ne­na­di­lo da se ta­ko ne­što de­si već na­red­ne go­di­ne, uko­li­ko re­zul­ta­ti u bor­bi pro­tiv ko­rup­ci­je i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la osta­nu na ovom ni­vou. Na­i­me, u vri­je­me ka­da se bu­de ocje­nji­vao na­pre­dak sle­de­će go­di­ne spe­ci­jal­no tu­ži­la­štvo će već ima­ti vi­še od go­di­nu da­na ra­da iza se­be, te ne­će bi­ti pro­sto­ra za da­lje od­la­ga­nje pro­ce­su­i­ra­nja slu­ča­je­va. Tim pri­je ovim tem­pom mo­že­mo oče­ki­va­ti ak­ti­vi­ra­nje kla­u­zu­le ba­lan­sa. S dru­ge stra­ne, iz­gle­da da će ove go­di­ne u ne­kom čud­nom je­zi­ku bi­ro­kra­ti­je, Evrop­ska ko­mi­si­ja po­ku­ša­ti da po­ka­že ka­ko je Cr­na Go­ra for­mal­no na­pre­do­va­la u od­no­su na dru­ge ze­mlje kan­di­da­te, što svi zna­mo, ali taj for­mal­ni na­pre­dak sa­dr­žan u otva­ra­nju re­la­tiv­no ve­li­kog bro­ja po­gla­vlja, naj­če­šće ni­je zna­čio su­štin­ski na­pre­dak i odr­ži­ve re­zul­ta­te u prak­si. Šta­vi­še, ta­ko je oči­gled­no da ni u dva po­gla­vlja ko­ja smo pri­vre­me­no za­tvo­ri­li na­pre­dak ni­je vi­dljiv. Pri to­me, sma­tram da re­zul­ta­ti u po­gla­vlji­ma 23 i 24 ni­su za bi­lo ka­kvu po­hva­lu, uko­li­ko se kao zna­čaj­na či­nje­ni­ca ne uzme da je sko­ro za­vr­šen pro­ces us­po­sta­vlja­nja dvi­je „no­ve” in­sti­tu­ci­je za bor­bu pro­tiv ko­rup­ci­je i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la. Sma­tra­mo da je mno­go va­žni­je što se za ove dvi­je go­di­ne ni­je ura­di­lo go­to­vo ni­šta u bor­bi pro­tiv ko­rup­ci­je i ja­ko ma­lo u bor­bi pro­tiv or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la. O to­me go­vo­re i iz­vje­šta­ji dru­gih. Na pri­mjer iz­vje­štaj vla­de SAD o ljud­skim pra­vi­ma, no­vi iz­vje­štaj Fri­dom ha­u­sa ko­ji ne bi­lje­ži na­pre­dak ni u jed­noj obla­sti, ali bi­lje­ži pad u obla­sti slo­bo­de me­di­ja, kao i dru­gi ne­ga­tiv­ni iz­vje­šta­ji, npr. o pra­nju nov­ca.
Ko­li­ko ste za­do­volj­ni tran­spa­rent­no­šću pre­go­vo­ra sa EU, od­no­sno da li Vla­da in­for­mi­še jav­nost o svim aspek­ti­ma tog pro­ce­sa?
– Ni­smo za­do­volj­ni tran­spa­rent­no­šću pre­go­vo­ra i od po­čet­ka ima­mo broj­ne pri­go­vo­re na pri­stup in­for­ma­ci­ja­ma, ogra­ni­če­no ob­ja­vlji­va­nje iz­vje­šta­ja o re­a­li­za­ci­ji mje­ra, na­čin na ko­ji su pred­sta­vlje­ni ključ­ni po­da­ci... Na­ža­lost, či­ni nam se da je pro­ble­ma u tran­spa­rent­no­sti, iz­vje­šta­va­nju i ko­or­di­na­ci­ji sve vi­še, po­čev od to­ga da je Vla­da ogra­ni­či­la pri­stup ko­men­ta­ri­ma Evrop­ske ko­mi­si­je na ne­ke ključ­ne za­ko­ne, po­put Za­ko­na o jav­nim na­bav­ka­ma, ozna­či­la ozna­kom taj­no­sti iz­vje­šta­je eks­pe­ra­ta EK u obla­sti­ma od ne­po­sred­nog zna­ča­ja za bor­bu pro­tiv ko­rup­ci­je i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la i vla­da­vi­nu pra­va. Bez na­ve­de­nih i dru­gih iz­vje­šta­ja, te­ško je vo­di­ti po­le­mi­ku sa Vla­dom, ko­ja se po­zi­va upra­vo na te iz­vje­šta­je i tvr­di da oni po­tvr­đu­ju nje­ne na­vo­de. Ono što mi zna­mo iz raz­go­vo­ra sa raz­li­či­tim slu­žbe­ni­ci­ma i ru­ko­vo­di­o­ci­ma iz po­li­ci­je, tu­ži­la­štva i sud­stva je da­le­ko od raz­lo­ga za za­do­volj­stvo. Na pri­mjer, pra­vo­sud­na sta­ti­sti­ka je na­šmin­ka­na ta­ko što se sva­kom pred­me­tu ko­ji se vra­ća na po­nov­no su­đe­nje kod ni­že in­stan­ce da­je no­vi broj, pa ta­ko for­mal­no ima­te no­vi pred­met, a u stva­ri je ri­ječ o pred­me­tu ko­ji se go­di­na­ma „po­vla­či ” kroz sud­ske pro­ce­se. Broj­ne mje­re ko­je se vo­de kao re­a­li­zo­va­ne, u stva­ri to ni­su, jer se bi­lje­ži kao „ze­le­no” i ka­da su tek po­kre­nu­te mi­nor­ne ak­tiv­no­sti, ili se mje­ra re­a­li­zu­je „kon­ti­nu­i­ra­no”, a to­kom iz­vje­štaj­nog pe­ri­o­da ni­je bi­lo ni­ka­kvog po­ma­ka. Na Sa­vjet za vla­da­vi­nu pra­va se pre­no­se broj­ne oba­ve­ze u ve­zi sa po­gla­vljem 23, ali u tom ti­je­lu ne­ma ni­ko­ga iz ci­vil­nog dru­štva ni­ti se o nje­go­vom ra­du oba­vje­šta­va jav­nost.
Da li po Va­šoj ocje­ni po­sto­ji po­li­tič­ka vo­lja u vla­sti da se na pra­vi na­čin pri­mi­je­ni no­vo iz­bor­no za­ko­no­dav­stvo?
– Sma­tram da je sa­mo dio pro­ble­ma u no­vom iz­bor­nom za­ko­no­dav­stvu, ali je ža­lo­stan po­ka­za­telj da ni taj dio ne mo­že da se pro­mi­je­ni i pri­mi­je­ni od­go­vor­no i bla­go­vre­me­no. Na­ši ključ­ni pro­ble­mi sa re­gu­lar­no­šću iz­bo­ra su ši­ro­ko pri­sut­na prak­sa zlo­u­po­tre­be dr­žav­nih re­sur­sa, prak­sa ku­po­pro­da­je gla­so­va, kao i ši­rok spek­tar raz­li­či­tih pri­ti­sa­ka, ucje­na i uti­ca­ja ko­ji do­la­ze iz vla­sti. Ti pro­ble­mi te­ško će se ri­je­ši­ti no­vim za­ko­no­dav­stvom. Ove svi­ma po­zna­te prak­se, ovje­ko­vje­če­ne u snim­ci­ma raz­go­vo­ra ru­ko­vod­stva DPS-a, mo­ra­ju bi­ti una­pri­jed, pred iz­bo­re i to­kom iz­bo­ra, op­ser­vi­ra­ne kroz is­tra­ge ko­ji­ma će ru­ko­vo­di­ti spe­ci­jal­no tu­ži­la­štvo i spe­ci­jal­na odje­lje­nja po­li­ci­je. Sa­mo ta­ko se mo­že spri­je­či­ti po­na­vlja­nje ta­kvih ak­tiv­no­sti. Da li je re­al­no da se ti­me po­za­ba­vi po­li­ci­ja či­ju ka­drov­sku struk­tu­ru kre­i­ra­ju vla­da­ju­će par­ti­je. Na­ža­lost, ne. Vje­ru­jem da u po­li­ci­ji, ANB-u i dru­gim dr­žav­nim or­ga­ni­ma i da­lje ima mno­go vi­še onih ko­ji ra­de za in­te­res i re­zul­tat DPS-a, ne­go za jed­nak tret­man svih na iz­bo­ri­ma. Opo­zi­ci­ja bi mo­ra­la na­ći naj­ma­nji za­jed­nič­ki ime­ni­telj u ve­zi sa iz­bor­nim pra­vi­li­ma i prak­som, u su­sret na­red­nim iz­bo­ri­ma.
M.V.


Po­li­ti­zo­va­na i glo­ma­zna jav­na upra­va

Ka­ko ocje­nju­je­te do­sa­da­šnje re­for­me u obla­sti jav­ne upra­ve?
– Re­for­me u obla­sti jav­ne upra­ve po­sle dva­na­est go­di­na i dva ci­klu­sa ni­su mno­go od­ma­kle od po­čet­ka. I da­lje ima­mo pro­blem sa po­li­ti­za­ci­jom jav­ne upra­ve na svim ni­vo­i­ma, što je na­ro­či­to vi­dlji­vo u za­po­šlja­va­nju i na­pre­do­va­nju. Ta­ko­đe, upra­va je i da­lje glo­ma­zna, a ima­mo vi­šak lju­di na ne­po­treb­nim rad­nim mje­sti­ma, a ma­njak na po­slo­vi­ma ko­ji su od naj­ve­ćeg zna­ča­ja za pru­ža­nje uslu­ga, nad­zor i kon­tro­lu, raz­voj pro­pi­sa i jav­nih po­li­ti­ka. Sa­da je u to­ku pri­pre­ma no­ve stra­te­gi­je za pe­ri­od 2016–2020. go­di­na. Mi­ni­star­stvo unu­tra­šnjih po­slo­va je od­lu­či­lo da sa­mo tri da­na na­kon pr­vog sa­stan­ka rad­ne gru­pe za pri­pre­mu no­ve stra­te­gi­je da na­crt na jav­nu ras­pra­vu. Ja sam u rad­nu gru­pu ime­no­van kao pred­stav­nik NVO, ali sam na­pu­stio sa­sta­nak i oba­vi­je­stio ih da ta­kav na­čin ra­da sma­tram ne­pri­hva­tlji­vim. Osim me­ne su pri­go­vor na ta­kvu di­na­mi­ku da­li i pred­stav­ni­ci Za­jed­ni­ce op­šti­na i Upra­ve za ka­dro­ve, ali je MUP ostao pri od­lu­ci ko­ju sma­tram du­bo­ko po­gre­šnom. Jav­na ras­pra­va o ta­ko va­žnom do­ku­men­tu to­kom av­gu­sta, po­zna­to je svi­ma, ni­je do­bar na­čin da se uklju­či jav­nost. Do­dat­no, MUP osim jed­nog okru­glog sto­la ne pla­ni­ra dru­ge ve­će i va­žni­je sku­po­ve i raz­go­vo­re sa ključ­nim ko­ri­sni­ci­ma uslu­ga i za­in­te­re­so­va­nim su­bjek­ti­ma za re­for­mu jav­ne upra­ve. O kre­a­tiv­nim me­to­da­ma i IT teh­no­lo­gi­ja­ma da ne go­vo­ri­mo.