MANS po­dr­ža­va re­for­mu iz­bor­nog si­ste­ma u smi­slu da se gra­đa­ni­ma omo­gu­ći gla­sa­nje na otvo­re­nim iz­bor­nim li­sta­ma, sa­op­štio je ju­če Vuk Ma­raš, di­rek­tor Mo­ni­to­ring pro­gra­ma Mre­že za afir­ma­ci­ju ne­vla­di­nog sek­to­ra (MANS). On je za „Dan” pod­sje­tio da je MANS to već pred­la­gao u Skup­šti­ni na rad­nim gru­pa­ma ka­da se go­vo­ri­lo o Za­ko­nu o iz­bo­ru od­bor­ni­ka i po­sla­ni­ka.
– Su­šti­na ci­je­le pri­če je da gra­đa­ni vi­še ne bi gla­sa­li za li­ste po­li­tič­kih stra­na­ka, li­ste lju­di ko­ji se na­la­ze u tim stran­ka­ma i de fak­to do­zvo­lja­va­li li­de­ri­ma tih stra­na­ka da ka­sni­je od­lu­ču­ju ko će u ime gra­đa­na i te par­ti­je bi­ti u Skup­šti­ni, a ko ne. Gra­đa­ni bi sa­mi svo­jim gla­sa­njem ka­za­li ko­ga že­le da vi­de u po­sla­nič­kim klu­pa­ma – is­ta­kao je Ma­raš.
Po nje­go­vom su­du, na taj na­čin bi se dra­stič­no po­ve­ća­la od­go­vor­nost po­sla­ni­ka pre­ma gra­đa­ni­ma.
– Ako ne­ki po­sla­nik ne bi imao po­dr­šku gra­đa­na, ne bi ni imao šan­su da uđe u Skup­šti­nu. Na­ža­lost, par­ti­je u Cr­noj Go­ri ne za­stu­pa­ju otvo­re­no to rje­še­nje jer ono sma­nju­je funk­ci­o­nal­na ovla­šće­nja pred­sjed­ni­ka i ru­ko­vod­sta­va par­ti­ja – uka­zao je Ma­raš.
On je is­ta­kao da bi rje­še­nje o otvo­re­nim li­sta­ma bi­lo ve­o­ma ko­ri­sno za sve par­ti­je i ne bi se vi­še de­ša­va­lo da ve­li­ki broj gra­đa­na i ne zna ko su lju­di na li­sta­ma.
– Tu, pri­je sve­ga, mi­slim na par­ti­je na vla­sti. To je je­dan vid di­je­la za­slu­ga u par­ti­ja­ma – ko će bi­ti u par­la­men­tu a ko ne – ka­zao je Ma­raš.
Otvo­re­na li­sta je vr­sta pro­por­ci­o­nal­nog iz­bor­nog si­ste­ma u ko­me bi­ra­či, osim mo­guć­no­sti gla­sa­nja za od­re­đe­nu li­stu, ima­ju pra­vo di­rekt­nog za­o­kru­ži­va­nja od­re­đe­nog kan­di­da­ta sa te li­ste.
Di­rek­tor Cen­tra za gra­đan­sko obra­zo­va­nje (CGO) Da­li­bor­ka Ulja­re­vić is­ta­kla je da je po­sto­je­ći pro­por­ci­o­nal­ni si­stem po­treb­no ko­ri­go­va­ti ka­ko bi se gra­đa­ni­ma pru­ži­la pri­li­ka da di­rekt­no is­ka­žu pre­fe­ren­ci­ju pre­ma pred­lo­že­nim kan­di­da­ti­ma. To, ka­ko je na­ve­la, zna­či da je po­treb­no uve­sti pre­fe­ren­ci­jal­no gla­sa­nje ko­je bi omo­gu­ći­lo da gra­đa­nin za­o­kru­ži­va­njem jed­nog od kan­di­da­ta na par­tij­skoj (od­no­sno iz­bor­noj ili kan­di­dat­skoj) li­sti sa­mim tim gla­sa i za tu par­ti­ju.
– Zbir gla­so­va da­tih kan­di­da­ti­ma jed­ne par­ti­je pred­sta­vlja njen iz­bor­ni re­zul­tat. Osvo­je­ni man­da­ti te par­ti­je bi se ras­po­di­je­li­li kan­di­da­ti­ma sa nje­ne li­ste na ba­zi re­do­sle­da od­re­đe­nog na ba­zi bro­ja gla­so­va ko­je su kan­di­da­ti di­rekt­no do­bi­li. Na ovaj na­čin bi gla­so­vi ko­je su do­bi­li po­je­di­nač­ni kan­di­da­ti od­lu­či­li ko­ji će kon­kret­no kan­di­da­ti sa ne­ke od li­sta bi­ti iza­bra­ni. To bi ima­lo zna­čaj­ne efek­te i na ja­ča­nje de­mo­krat­skih pro­ce­sa, od­no­sno pod­sta­klo bi kon­ku­ren­ci­ju ne sa­mo iz­me­đu­par­ti­ja, već i unu­tar njih. Vi­dlji­vo je da sve stran­ke pa­te od de­mo­krat­skog de­fi­ci­ta – oci­je­ni­la je Ulja­re­vi­će­va.
Pre­ma nje­nom mi­šlje­nju, naj­va­žni­je je da bi gra­đa­ni istin­ski bi­ra­li svo­je pred­stav­ni­ke, bez par­tij­skog po­sre­do­va­nja. Ulja­re­vi­će­va is­ti­če da bi­smo ta­ko do­bi­li od­go­vor­ni­je po­sla­ni­ke, ko­ji bi bi­li fo­ku­si­ra­ni na is­pu­nja­va­je iz­bor­nih obe­ća­nja da­tih gra­đa­ni­ma, a ne na udo­vo­lja­va­nje par­tij­skom ru­ko­vod­stvu.
– Na­rav­no, je­dan od re­zul­ta­ta bio bi i efi­ka­sni­ji i kva­li­tet­ni­ji rad Skup­šti­ne, jer bi se po­sla­ni­ci za re­i­zbor mo­ra­li po­no­vo obra­ti­ti bi­ra­či­ma, ko­ji bi na ovaj na­čin po­no­vo ocje­nji­va­li nji­hov uči­nak u Skup­šti­ni i uku­pan rad u jav­no­sti – za­klju­či­la je Ulja­re­vi­će­va.
M.V.

Čo­la­ko­vić: To če­ka ne­ko bo­lje vri­je­me

Po­li­tič­ki ana­li­ti­čar Bo­ži­dar Čo­la­ko­vić ka­zao je za „Dan” da bi otvo­re­ne li­ste pred­sta­vlja­le ko­rak na­pri­jed ka de­mo­kra­ti­za­ci­ji ukup­nog pro­ce­sa. Ipak, ka­ko sma­tra, usled si­tu­a­ci­je ka­kvu tre­nut­no ima­mo, kad po­sto­je ozbilj­ne sum­nje u re­gu­lar­nost iz­bor­nog pro­ce­sa, ta pro­ce­du­ra će mo­ra­ti da bu­de osta­vlje­na za ne­ki na­red­ni iz­bor­ni ci­klus.
–Zbog po­me­nu­tih sum­nji je po­kre­nut pre­go­va­rač­ki pro­ces, ko­ji još ni­je do­ve­den do kra­ja, a ti­če se, u mje­ri mo­gu­ćeg, po­sti­za­nja od­re­đe­nog ste­pe­na ele­men­tar­ne re­gu­lar­no­sti ko­ji od uče­sni­ka ne bi bio do­vo­đen u pi­ta­nje. Ovaj na­red­ni ko­rak u ja­ča­nju de­mo­krat­skih pro­ce­du­ra bi­će osta­vljen za ne­ki na­red­ni iz­bor­ni ci­klus – oci­je­nio je Čo­la­ko­vić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, za čet­vrt vi­je­ka po­sto­ja­nja vi­še­stra­nač­ja još ni­je­su ostva­re­ne ele­men­tar­ne pret­po­stav­ke za od­vi­ja­nje slo­bod­nih iz­bo­ra kao što su ne­u­pit­no pre­či­šćen bi­rač­ki spi­sak, spre­ča­va­nje zlo­u­po­tre­be dr­žav­nih re­sur­sa u par­tij­ske svr­he i tran­spa­rent­nost fi­nan­si­ra­nja par­ti­ja uče­sni­ca na iz­bo­ri­ma.
– Ve­o­ma je mo­gu­će da će obez­bje­đi­va­nje tih su­štin­skih pred­u­slo­va bi­ti u ži­ži pa­žnje i u na­red­nom pe­ri­o­du. Put tran­sfor­ma­ci­je dru­štva iz jed­no­par­tij­skog u vi­še­par­tij­sko je u na­šem slu­ča­ju tr­no­vi­ti­ji u od­no­su na ne­ke dru­ge dr­ža­ve tzv. re­al­nog so­ci­ja­li­zma, ali i re­pu­bli­ke biv­še za­jed­nič­ke do­mo­vi­ne – za­klju­čio je Čo­la­ko­vić.