Pred­sjed­nik De­mo­krat­ske Cr­ne Go­re Alek­sa Be­čić i ge­ne­ral­ni se­kre­tar De­mo­kra­ta Bo­ris Bog­da­no­vić sa­sta­li su se u Sa­ra­je­vu sa Se­na­dom Še­pi­ćem, pred­sjed­ni­kom Ne­za­vi­snog blo­ka Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, po­sla­ni­kom u Par­la­men­tu BiH i kan­di­da­tom za čla­na Pred­sjed­ni­štva BiH, i El­di­nom Vra­če­om, pred­sjed­ni­kom Sna­ge cen­tra iz Ze­ni­ce. Ka­ko je sa­op­šte­no, Ne­za­vi­sni blok Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne i Sna­ga cen­tra – Ze­ni­ca no­ve su par­ti­je u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni, osno­va­ne 2016. i 2017. go­di­ne, i za­jed­no sa De­mo­krat­skom Cr­nom Go­rom, osno­va­nom 2015. go­di­ne, svje­do­če da po­tre­ba za pro­mje­nom pa­ra­dig­me ni­je po­tre­ba sa­mo Cr­ne Go­re, već i ci­je­log na­šeg re­gi­o­na.
– Ta­ko­đe, vri­jed­no­sti u ko­ji­ma su De­mo­kra­te pre­po­zna­le srod­nost sa mla­dim bo­san­sko­her­ce­go­vač­kim par­ti­ja­ma či­ne te­melj mo­gu­ćoj sa­rad­nji, pri­je sve­ga na pla­nu po­mi­re­nja, na­su­šno po­treb­nog Bal­ka­nu. Slič­nost me­đu par­ti­ja­ma iz dvi­je dr­ža­ve ogle­da se i u to­me da nji­ho­ve oko­sni­ce či­ne pr­ven­stve­no mla­di gra­đa­ni ne­za­do­volj­ni op­štim sta­njem, a sprem­ni da svo­ju ener­gi­ju, zna­nje i en­tu­zi­ja­zam sta­ve is­pred lič­nih in­te­re­sa. Ni­je slu­čaj­nost što se, ka­ko u Cr­noj Go­ri, ta­ko i u BiH, do­šlo do spo­zna­je da pro­je­kat po­mi­re­nja na ovim pro­sto­ri­ma mo­gu do kra­ja da iz­ve­du sa­mo no­ve ge­ne­ra­ci­je ko­je su ma­nje op­te­re­će­ne pro­šlo­šću i ko­je su, oslo­bo­đe­ne vi­ška emo­ci­ja, je­di­ne u sta­nju da pro­ce­su sve­op­šteg po­mi­re­nja pri­đu kraj­nje ra­ci­o­nal­no i da ga na taj na­čin do­ve­du do kra­ja. Sa­go­vor­ni­ci su sa­gla­sni da u na­red­nom pe­ri­o­du za­jed­no ra­de na stva­ra­nju evrop­skog blo­ka me­đu­na­ci­o­nal­nog po­mi­re­nja u re­gi­o­nu – pi­še u sa­op­šte­nju.
Be­čić i Bog­da­no­vić su se sa Še­pi­ćem i Vra­če­om sa­gla­si­li u ocje­ni da su lo­še, re­tro­grad­ne, is­tro­še­ne i na­ka­rad­ne – naj­če­šće re­ži­ra­ne – po­li­ti­ke sva­đe, ina­ta i tra­že­nja pro­ble­ma već du­gi niz go­di­na zbi­lja sa­vre­me­nih po­li­tič­kih si­tu­a­ci­ja, ka­ko u Cr­noj Go­ri, ta­ko i u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni, a vje­ro­vat­no i u ci­je­lom re­gi­o­nu jer je sprem­nost po­li­tič­ke eli­te da pu­ni pri­vat­ne dže­po­ve, čak i po ci­je­nu na­ru­ša­va­nja mul­ti­et­nič­kog skla­da, du­go vre­me­na bi­la bolj­ka ci­je­log bal­kan­skog pro­sto­ra.
– Pa­žlji­vo osmi­šlje­ni su­ko­bi raz­li­či­tih gru­pa­ci­ja, či­ji je je­di­ni cilj da ni­ko ne pi­ta šta to oni ko­ji se pred oči­ma gle­da­li­šta su­ko­blja­va­ju za­pra­vo ra­de iza ku­li­sa u jed­na­koj su mje­ri re­al­nost svih dru­šta­va na ovim pro­sto­ri­ma. Za­to i par­ti­je ko­je na­sta­ju ima­ju je­dan mo­gu­ći od­go­vor na ta­kve ten­den­ci­je, a to je upor­no i do­sled­no od­bi­ja­nje uče­stvo­va­nja u ta­kvim splet­ka­ma i naj­pri­zem­ni­jim po­li­ti­ka­ma. Umje­sto to­ga, no­ve sna­ge u Cr­noj Go­ri i Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni opre­di­je­lje­ne su da ne­pre­sta­no ra­de na us­po­sta­vlja­nju i ne­pre­sta­nom una­pre­đi­va­nju mul­ti­et­nič­kog skla­da – na­vo­di se u sa­op­šte­nju.
De­mo­kra­te na­vo­de da su­sre­ti sa li­de­ri­ma iz raz­li­či­tih, ali bli­skih sre­di­na, sa ko­ji­ma, uz to, ima­ju i za­jed­nič­ku isto­ri­ju, kao i raz­mje­na is­ku­sta­va sa nji­ma do­dat­no učvr­šću­ju u sta­vu da su vri­jed­no­sti po­mi­re­nja i mul­ti­et­nič­kog skla­da, fo­ku­si­ra­nje na kon­kret­ne pro­ble­me gra­đa­na i sta­lan na­por da se oni rje­ša­va­ju i pre­va­zi­la­ze je­di­ni mo­gu­ći od­go­vor na po­sto­je­će is­ku­stvo da­ljih i bli­žih isto­ri­ja na­ro­da ovog re­gi­o­na.
– No­ve po­li­tič­ke sna­ge na pro­šlost ni­ka­da ne­će gle­da­ti kao na na­la­zi­šte uzro­ka sva­đa ko­je tre­ba da slu­že da bi se bi­lo ko­me ba­ca­la pra­ši­na u oči, a po­go­to­vo ne gra­đa­ni­ma ko­je pred­sta­vlja­ju. Be­čić i Bog­da­no­vić su se sa Še­pi­ćem i Vra­če­om sa­gla­si­li da je pri­je­ko po­treb­no za­jed­nič­ki ra­di­ti na stva­ra­nju ge­ne­ra­ci­je no­vih po­li­ti­ča­ra neo­p­te­re­će­nih ba­la­stom pro­šlo­sti, kao i na po­ve­zi­va­nju stra­na­ka iz re­gi­o­na ko­je ba­šti­ne evrop­ske vri­jed­no­sti, vri­jed­no­sti po­mi­re­nja i mul­ti­et­nič­kog skla­da, jer mir, sta­bil­nost i ula­zak ze­ma­lja za­pad­nog Bal­ka­na u EU ne­ma al­ter­na­ti­vu – na­vo­di se u sa­op­šte­nju.
M.V.