Me­đu na­uč­ni­ci­ma i is­tra­ži­va­či­ma ko­ji dje­lu­ju u or­ga­ni­za­ci­ji COST – Evrop­ski pro­gram za sa­rad­nju u do­me­nu na­uč­nih i teh­no­lo­ških is­tra­ži­va­nja je i mr Ta­nja Bo­lje­vić, spe­ci­ja­li­sta mak­si­lo­fa­ci­jal­ne hi­rur­gi­je sa Kli­ni­ke ORL i MFH Kli­nič­kog cen­tra Cr­ne Go­re. Dr Bo­lje­vić uče­stvu­je u is­tra­ži­va­nji­ma koja se bave – ras­cjepom usne i nep­ca, te­škom uro­đe­nom ano­ma­li­jom.
COST je naj­sta­ri­ji okvir na­uč­ne sa­rad­nje evrop­skih ze­ma­lja, umre­ža­va na­uč­ni­ke i ima pro­gra­me vi­so­ke re­pu­ta­ci­je te ta­ko na­uč­noj za­jed­ni­ci otva­ra vra­ta evrop­skog is­tra­ži­vač­kog pro­sto­ra, nu­di pro­gra­me usa­vr­ša­va­nja, obu­ku i mo­bil­nost. Ak­ci­je tra­ju če­ti­ri go­di­ne, a na­uč­no-is­tra­ži­vač­ke in­sti­tu­ci­je pred­la­žu no­vu uče­šćem na otvo­re­nom po­zi­vu ko­ji se ras­pi­su­je dva pu­ta go­di­šnje. Pro­gram COST zna­čaj­no do­pri­no­si ra­du na vi­so­ko­ri­zič­nim, ino­va­tiv­nim i naj­ak­tu­el­ni­jim is­tra­ži­vač­kim te­ma­ma.
– Is­tra­ži­va­nja u pro­gra­mi­ma za ras­cjep vr­še se ra­di po­bolj­ša­nja kva­li­te­ta ži­vo­ta ovih pa­ci­je­na­ta, kroz edu­ka­ci­je čla­no­va iz od­go­vara­ju­ćih obla­sti, ana­li­ze i raz­mje­ne is­ku­sta­va ze­ma­lja raz­li­či­tih or­ga­ni­za­ci­o­nih je­di­ni­ca. Ova COST ak­ci­ja ko­or­di­ni­še is­tra­ži­va­nja ši­rom Evro­pe, stva­ra ključ­ne ve­ze iz­me­đu is­tra­ži­va­ča ko­ji ak­tiv­nim uče­šćem do­pri­no­se po­bolj­ša­nju kva­li­te­ta ži­vo­ta ve­li­kog bro­ja lju­di sa ras­cje­pom ši­rom evrop­skog kon­ti­nen­ta. Bi­la sam uče­snik če­tvo­ro­go­di­šnje ak­ci­je i po­no­vo sam ak­tiv­ni član kao je­dan od pred­stav­ni­ka iz Cr­ne Go­re za ovu oblast.
Šta je tač­no ras­cjep usne i nep­ca? Ka­da se ot­kri­va i ko­ji su uzro­ci na­stan­ka? Je li to na­sled­na ano­ma­li­ja i da li je eti­o­lo­gi­ja ras­cje­pa u pot­pu­no­sti raz­ja­šnje­na?
– Pod ras­cje­pom pod­ra­zu­mi­je­va­mo kon­ge­ni­tal­nu ano­ma­li­ju, od­no­sno izo­lo­va­ni de­fekt usne, nep­ca (tvr­dog, me­kog) ili kom­bi­no­va­no, usled ne­sra­sta­nja tki­va u trud­no­ći to­kom em­bi­o­ge­ne­ze plo­da. U pe­ri­o­du od če­tvr­te do sed­me ne­dje­lje (dru­gi mje­sec trud­no­će) for­mi­ra­ju se usne, a nep­ce se for­mi­ra od osme do 12. ne­dje­lje (tre­ći mje­sec trud­no­će). Upo­tre­ba od­re­đe­nih lje­ko­va u trud­no­ći (an­ti­e­pi­lep­ti­ci, kor­ti­ko­ste­ro­i­di, ci­to­sta­ti­ci i sl.), dje­lo­va­nje od­re­đe­nih vi­ru­sa (na­ro­či­to vi­rus ru­be­o­la), pa i dje­lo­va­nje ni­ko­ti­na usled kon­zu­mi­ra­nja ci­ga­re­ta u pe­ri­o­du raz­vo­ja mo­gu da do­ve­du do na­stan­ka ras­cje­pa. Po­sto­ji i po­zi­tiv­na po­ro­dič­na anam­ne­za, od­no­sno ova­kvi slu­ča­je­vi u po­ro­di­ci ko­ji su ge­net­ski srod­ni­ci. U iz­vje­snom bro­ju slu­ča­je­va, ova po­ja­va mo­že bi­ti kom­bi­no­va­na sa po­sto­ja­njem od­re­đe­nih ge­net­skih po­re­me­ća­ja, na­ro­či­to kod dje­ce sa udru­že­nim ano­ma­li­ja­ma. Ne­kad se mo­gu utvr­di­ti uzro­ci po­ja­ve ras­cje­pa, dok su kod od­re­đe­nih pa­ci­je­na­ta uzro­ci ne­po­zna­ti (66 od­sto).
S ob­zi­rom na da se trud­ni­ce re­dov­no kon­tro­li­šu kod gi­ne­ko­lo­ga (u ve­ći­ni slu­ča­je­va) ove de­for­mi­te­te je mo­gu­će ot­kri­ti ve­o­ma ra­no, još dok je plod u sto­ma­ku. Sa­vre­me­nim ul­tra­zvuč­nim apa­ra­tom ras­cje­pi se mo­gu ot­kri­ti već po­sli­je 12. ne­dje­lje trud­no­će, dok se rje­đe di­jag­no­sti­ku­ju tek na ro­đe­nju (ras­cjep usne ili ras­cjep usne i nep­ca). De­ša­va se i da se izo­lo­va­ni ras­cje­pi nep­ca di­jag­no­sti­ku­ju tek po­sli­je po­ku­ša­ja hra­nje­nja be­be ili po od­la­sku iz bol­ni­ce.
Po­sto­je li pre­ci­zni po­da­ci o bro­ju ro­đe­nih sa ovom ano­ma­li­jom u Cr­noj Go­ri?
– U Cr­noj Go­ri se sva­ke go­di­ne re­gi­stru­je oko pet no­vo­ot­kri­ve­nih slu­ča­je­va ras­cje­pa. Pro­sječ­na uče­sta­lost oro­fa­ci­jal­nih ras­cje­pa iz­no­si 1 na 700 no­vo­ro­đen­ča­di. Naj­ma­nja uče­sta­lost je u Afri­ci, a naj­ve­ća u Azi­ji.
S ob­zi­rom na to da po­sto­ji vi­še ti­po­va de­for­mi­te­ta, ka­ko ih kla­si­fi­ku­je­te?
– Ras­cje­pi mo­gu za­hva­ti­ti usnu, nep­ce ili usnu i nep­ce za­jed­no. Naj­če­šće su jed­no­stra­ni udru­že­ni ras­cje­pi usne i nep­ca. Po­sto­ji vi­še po­dje­la, a jed­na od njih je: kom­ple­tan ras­cjep (za­hva­ta usnu, al­ve­o­lar­ni gre­ben, tvr­do i me­ko nep­ce, re­si­cu), dje­li­mi­čan ras­cjep (za­hva­ta ne­ke struk­tu­re, npr. sa­mo usnu ili sa­mo tvr­do ili me­ko nep­ce) jed­no­stra­ni (na­la­zi se na jed­noj stra­ni li­ca, če­šće na li­je­voj) obo­stra­ni (ras­cjep za­hva­ta i li­je­vu i de­snu stra­nu li­ca) kom­bi­na­ci­ja svih na­ve­de­nih.
Li­je­če­nje je mul­ti­di­sci­pli­nar­no za­rad po­sti­za­nja nor­mal­nog iz­gle­da, omo­gu­ća­va­nja gu­ta­nja, nor­malnog go­vo­ra, raz­vo­ja zu­ba i pre­ven­ci­je ošte­će­nja slu­ha. Da li se u Kli­nič­kom cen­tru CG mo­gu ade­kvat­no zbri­nu­ti pa­ci­jen­ti sa ovim pro­ble­mom, po­čev od no­vo­ro­đen­ča­di? Ima­mo li tim lje­ka­ra ko­ji se ba­vi ras­cje­pom?
– Dje­ca sa ras­cje­pom usne i nep­ca zah­ti­je­va­ju mul­ti­di­sci­pli­nar­no li­je­če­nje i pri­stup. Ro­di­te­lji su dio ovog ti­ma, mo­ra­ju bi­ti kon­sul­to­va­ni kod do­no­še­nja od­lu­ka u ve­zi sa li­je­če­njem. Tim lje­ka­ra je raz­li­či­tih spe­ci­jal­no­sti (ge­ne­ti­ča­ri, pe­di­ja­t­ri, hi­rur­zi, lo­go­pe­di, psi­ho­lo­zi, sto­ma­to­lo­zi). Hi­rur­zi ko­ji se ba­ve ras­cje­pi­ma su pri­je sve­ga spe­ci­ja­li­sti mak­si­lo­fa­ci­jal­ne hi­rur­gi­je i dječ­je pla­stič­ne hi­rur­gi­je, a za­tim i oto­ri­no­la­rin­go­lo­gi­je. Ne­kad je po­treb­no vi­še ope­ra­tiv­nih za­hva­ta u raz­li­či­tim uz­ra­sti­ma do po­sti­za­nja že­lje­nih re­zul­ta­ta. Pa­ci­jen­ti se u na­šoj ze­mlji ope­ri­šu u In­sti­tu­tu za bo­le­sti dje­ce u uz­ra­stu do 16 go­di­na, a na­kon tog pe­ri­o­da se ope­ra­tiv­ni za­hva­ti spro­vo­de u KC na mak­si­lo­fa­ci­jal­noj hi­rur­gi­ji sa oto­ri­no­la­rin­go­lo­gi­jom i pla­stič­noj hi­rur­gi­ji. Bit­nu ulo­gu u li­je­če­nju ima­ju i sto­ma­to­lo­zi ko­ji se ba­ve or­to­don­ci­jom. Sve ove spe­ci­jal­no­sti su ja­ko bit­ne u tret­ma­nu pa­ci­je­na­ta, ka­ko bi­smo po­sti­gli re­zul­ta­te estet­ski i funk­ci­o­nal­no za­do­volj­nog pa­ci­jen­ta.
U na­šoj ze­mlji ne po­sto­ji cen­tar za ras­cje­pe, ali se ova­kvim mul­ti­di­sci­pli­nar­nim pri­stu­pom po­sti­žu do­bri re­zul­ta­ti.
Hi­rur­ško li­je­če­nje je pri­mar­no i se­kun­dar­no. Je­ste li vi­še uklju­če­ni u pri­mar­no, ko­je pod­ra­zu­mi­je­va za­tva­ra­nje ras­cje­pa usne, nep­ca ili se­kun­dar­no sa ci­ljem da se ko­ri­gu­ju za­o­sta­le ne­pra­vil­no­sti ili po­sle­di­ce ne­u­spje­log pri­mar­nog hi­rur­škog li­je­če­nja? Je li va­ša ori­jen­ta­ci­ja vi­še funk­ci­o­nal­ni ili estet­ski aspekt li­je­če­nja?
– U na­šoj ze­mlji pri­mar­no li­je­če­nje oba­vlja­ju dječ­ji pla­stič­ni hi­rur­zi uz dječ­je hi­rur­ge, dok su mak­si­lo­fa­ci­jal­ni hi­ru­r­zi i pla­stič­ni hi­rur­zi vi­še an­ga­žo­va­ni za ko­rek­ci­ju me­kih tki­va li­ca u se­kun­dar­nim in­ter­ven­ci­ja­ma. In­ter­ven­ci­ja ko­jom se za­tva­ra ras­cjep al­ve­o­lar­nog na­stav­ka (tran­splan­ta­ci­jom ko­sti) ra­de mak­si­lo­fa­ci­jal­ni hi­rur­zi, a obič­no se ra­di od 9. do 11. go­di­ne, pri­je ne­go što iz­nik­nu stal­ni oč­nja­ci. Kod ovih pa­ci­je­na­ta, kao po­sle­di­cu ope­ra­tiv­nog li­je­če­nja ras­cje­pa ima­mo za­o­sta­ja­nje u ra­stu gor­nje vi­li­ce, a to se ope­ra­tiv­nim li­je­če­njem, ko­je spro­vo­di mak­si­lo­fa­ci­jal­ni hi­rurg, mo­že li­je­či­ti.
Ope­ra­tiv­nim za­hva­ti­ma mo­ra­mo, pri­je sve­ga obez­bi­je­di­ti funk­ci­o­nal­nost u smi­slu nor­mal­ne is­hra­ne, go­vo­ra, gu­ta­nja, spre­ča­va­nja na­stan­ka ošte­će­nja slu­ha i spre­ča­va­nja na­stan­ka in­fek­ci­ja usled vra­ća­nja hra­ne. Ni­šta ma­nje ni­je bi­tan ni estet­ski mo­me­nat ko­me se po­sve­ću­je isto ve­li­ka pa­žnja.
Lji­lja­na Mi­nić


Pri­pre­mi­ti ro­di­te­lje

Fi­zič­ke ano­ma­li­je uti­ču na psi­hič­ki raz­voj, i u ta­kvim si­tu­a­ci­ja­ma po­seb­no je osje­tlji­va po­sve­će­nost lje­ka­ra i du­žnost da pri­pre­mi po­ro­di­cu či­ji je no­vi član ro­đen sa ano­ma­li­jom.
– Pri­je sve­ga, lje­kar na star­tu tre­ba da pri­pre­mi ro­di­te­lje na plan ko­ji je po­treb­no spro­ve­sti. Ro­di­te­lji igra­ju bit­nu ulo­gu u psi­hič­koj po­dr­šci svo­joj dje­ci. Po­treb­no je str­plje­nje, upor­nost, a tim­ski rad vi­še lje­ka­ra spe­ci­ja­li­sta, ro­di­te­lja i dje­te­ta je ključ za uspjeh – na­vo­di dok­tor­ka Bo­lje­vić.


Ko­ri­gu­ju sve osim zu­ba na mje­stu ras­cje­pa

Dok­tor­ka Bo­lje­vić po­seb­no is­ti­če da je uspje­šnost iz­lje­če­nja vi­so­ka te da se hi­rur­škim in­ter­ven­ci­ja­ma sko­ro sve mo­že ko­ri­go­va­ti, a ti­me i po­pra­vi­ti sve funk­ci­je.
– Za uspje­šnost li­je­če­nja je od­go­vor­no vi­še fak­to­ra. Ka­da su u pi­ta­nju izo­lo­va­ni ras­cje­pi usne, uspje­šnost je do­bra, a re­zul­ta­ti su i estet­ski i funk­ci­o­nal­no od­lič­ni. Lak­še se li­je­če izo­lo­va­ni ras­cje­pi iz raz­lo­ga što je ma­nje ana­tom­skih struk­tu­ra za­hva­će­no. Ka­da je ras­cje­pom za­hva­će­no me­ko nep­ce i even­tu­al­no re­si­ca, re­zul­ta­ti su ta­ko­đe do­bri. Naj­če­šće kom­pli­ka­ci­je su kod kom­bi­no­va­nih ras­cje­pa i ras­cje­pa tvr­dog nep­ca. Po­sli­je ope­ra­ci­ja mo­že do­ći do po­ja­ve fi­stu­le, ne­sra­sta­nja ra­ne ili po­ja­ve iz­ra­že­nih oži­lja­ka. Go­to­vo sve se mo­že ko­ri­go­va­ti, osim zu­ba ko­ji ne­do­sta­ju na mje­stu ras­cje­pa al­ve­o­lar­nog gre­be­na, što se mo­že ko­ri­go­va­ti pro­tet­skim ra­do­vi­ma. Ne­ka­da se glas na­kon uspje­le ope­ra­ci­je dje­li­mič­no ko­ri­gu­je, kao i osta­le funk­ci­je – na­vo­di Ta­nja Bo­lje­vić.