-Še­fi­ca kan­ce­la­ri­je Svjet­ske zdrav­stve­ne or­ga­ni­za­ci­je u Cr­noj Go­ri Mi­na Bra­jo­vić ka­za­la je za „Dan” da u Cr­noj Go­ri udio pri­vat­nih pla­ća­nja do­ma­ćin­sta­va za zdrav­stve­ne uslu­ge u ukup­noj zdrav­stve­noj po­tro­šnji iz­no­si pre­ko 40 od­sto, što je na ni­vou Uz­be­ki­sta­na, Ka­zah­sta­na i Ukra­ji­ne. Ona is­ti­če da su pre­po­ru­ke SZO da pri­vat­na iz­dva­ja­nja za li­je­če­nje bu­du do 15 od­sto i upo­zo­ra­va da epi­de­mi­o­lo­ški po­da­ci po­ka­zu­ju da u Cr­noj Go­ri sva­ka dru­ga oso­ba umi­re od kar­di­o­va­sku­lar­nih obo­lje­nja, a sva­ka če­tvr­ta od ma­lig­nih.
– In­deks do­stup­no­sti zdrav­stve­nih uslu­ga u Cr­noj Go­ri je 54, što je znat­no ni­že od pr­o­sje­ka na glo­bal­nom ni­vou, ko­ji iz­no­si 64. U re­gi­o­nu Evro­pe iz­no­si 73, ali je, ta­ko­đe, znat­no ni­ži u od­no­su na ono što vi­di­mo u ze­mlja­ma ju­go­i­stoč­ne Evro­pe. Re­zul­ta­ti naj­no­vi­jeg is­tra­ži­va­nja po­ka­zu­ju da po­sto­ji epi­de­mi­ja go­ja­zno­sti u po­pu­la­ci­ji dje­voj­či­ca i dje­ča­ka i da se Cr­na Go­ra na­la­zi na sa­mom vr­hu te li­ste. Po­da­ci su uka­za­li da 37 od­sto dje­ča­ka i 30 od­sto dje­voj­či­ca ima­ju pre­ko­mjer­nu ki­la­žu. Ka­da go­vo­ri­mo o epi­de­mi­o­lo­gi­ji, mo­ra­mo da po­me­ne­mo či­nje­ni­cu da ra­ste broj pu­ša­ča, pre­ko 34, 35 od­sto. Za­bri­nja­va­ju­će je da je sve vi­še mla­dih lju­di ko­ji pu­še i ko­ji kon­zu­mi­ra­ju al­ko­hol – is­ta­kla je Bra­jo­vić.
Bra­jo­vić sma­tra da je efi­ka­sna kon­tro­la hro­nič­nih ne­za­ra­znih bo­le­sti put odr­ži­vog raz­vo­ja sva­ke ze­mlje i sva­kog dru­štva.
– Alar­mant­no je da se 70 do 80 pro­ce­na­ta zdrav­stve­nog bu­dže­ta za­pra­vo od­li­va na zbri­nja­va­nje hro­nič­nih ne­za­ra­znih bo­le­sti (HNB). Trend sma­nje­nja bro­ja go­ja­znih i pu­ša­ča mo­že se iz­mi­je­ni­ti uko­li­ko se bu­de dje­lo­va­lo u du­hu evrop­ske po­li­ti­ke za zdra­vlje SZO, či­ja je oko­sni­ca pro­mo­vi­sa­nje mul­ti­sek­tor­ske sa­rad­nje. Pre­po­ru­ke SZO su pro­mo­vi­sa­nje op­ti­mal­ne is­hra­ne do­jen­ča­di ka­ko bi se od sa­mog po­čet­ka ži­vo­ta de­fi­ni­sa­la zdra­va raz­voj­na tra­jek­to­ri­ja kroz pro­mo­ci­ju i spro­vo­đe­nje po­li­ti­ke eks­klu­ziv­nog do­je­nja, kon­tr­o­la i sma­nji­va­nja uti­ca­ja raz­li­či­tih ob­li­ka re­kla­mi­ra­nja hra­ne vi­so­ke ener­get­ske vri­jed­no­sti, sa vi­so­kim sa­dr­ža­jem za­si­će­nih i tran­sma­sti, še­će­ra ili so­li, uklju­ču­ju­ći i nu­tri­tiv­no pro­fi­li­sa­nje hra­ne, kao i ak­tiv­na upo­tre­ba fi­skal­nih in­stru­me­na­ta u ci­lju pro­mo­vi­sa­nja zdra­vih pre­hram­be­nih na­vi­ka – na­vo­di Bra­jo­vić.
Pod­sje­ća da je ne­dav­no SZO iz­ra­di­la stu­di­ju i pred­sta­vi­la je Na­ci­o­nal­nom sa­vje­tu za hro­nič­na obo­lje­nja u Cr­noj Go­ri, ko­jim je pred­sje­da­vao pre­mi­jer Du­ško Mar­ko­vić.
– Re­zul­ta­ti upu­ću­ju da se opo­re­zi­va­njem za­sla­đe­nih pi­ća u vi­si­ni od 20 od­sto u to­ku 2018. go­di­ne mo­že spri­je­či­ti 14.118 no­vih slu­ča­je­va obo­li­je­va­nja po­ve­za­nih sa go­ja­zno­šću do 2035, dok je mo­ne­tar­ni be­ne­fit pri­mje­ne ove fi­skal­ne in­ter­ven­ci­je, a usled sma­nji­va­nja smrt­no­sti, pro­ci­je­njen na vi­še od 250 mi­li­o­na do­la­ra za­ključ­no sa 2035. go­di­nom. Po­treb­no je pro­mo­vi­sa­nje re­for­mu­li­sa­nja pre­hram­be­nih pro­iz­vo­da i una­pre­đe­nje nu­tri­tiv­nog kva­li­te­ta hra­ne, pro­mo­vi­sa­nje fi­zič­ke ak­tiv­no­sti i u tom smi­slu pri­mje­nji­va­ti mje­re ur­ba­ni­stič­kog pla­ni­ra­nja ko­je će bi­ti u funk­ci­ji stva­ra­nja uslo­va po­god­nih za raz­li­či­te vi­do­ve fi­zič­ke ak­tiv­no­sti dje­ce, kao sti­la nji­ho­vog ži­vlje­nja. Ovo pod­ra­zu­mi­je­va iz­grad­nju bi­ci­kli­stič­kih sta­za i tro­to­a­ra ka­ko bi dje­ca mo­gla bez­bjed­no i si­gu­r­no da ho­da­ju do ško­le, mje­re za uspo­ra­va­nje sa­o­bra­ća­ja u zo­na­ma bli­zu ško­la, kao i efek­tiv­na kon­tro­la br­zi­ne sa­o­bra­ća­ja u bli­zi­ni ško­la – ka­že Bra­jo­vić.
D.B.

Si­stem po mje­ri svih

Bra­jo­vić ka­že da je neo­p­hod­no da zdrav­stve­ni si­stem bu­de po mje­ri gra­đa­na i nji­ho­vih po­tre­ba, umje­sto da je fo­ku­si­ran na bo­le­sti.
– Tre­ba ula­ga­ti u pri­mar­nu zdrav­stve­nu za­šti­tu ko­ja ima ka­pa­ci­te­te da pre­ven­tiv­no dje­lu­je i na efi­ka­san na­čin zbri­nja­va hro­nič­na obo­lje­nja. Mi­si­ja sva­kog zdrav­stve­nog si­ste­ma je­ste da kva­li­tet­nu zdrav­stve­nu uslu­gu i kva­li­te­tan i bez­bje­dan li­jek uči­ni jed­na­ko do­stup­nim sva­kom gra­đa­ni­nu, a da pri to­me pru­ži po­treb­nu za­šti­tu od fi­nan­sij­skog ri­zi­ka – da ka­da po­seg­ne za uslu­gom ko­ja je po­treb­na, ne bu­de do­ve­den u si­tu­a­ci­ju da mo­ra od­u­sta­ti od za­do­vo­lje­nja dru­ge jed­na­ko va­žne ži­vot­ne po­tre­be – ka­za­la je Bra­jo­vić.

Zdra­va hra­na i za si­ro­ma­šne

Bra­jo­vić po­zi­va na in­ten­zi­vi­ra­nje mul­ti­sek­tor­ske sa­rad­nje ka­ko bi kon­zu­mi­ra­nje zdra­ve hra­ne bio iz­bor ko­ji se­bi mo­že pri­u­šti­ti ve­ći dio po­pu­la­ci­je.
– Mul­ti­sek­tor­ska sa­rad­nja je neo­p­hod­na i za kon­zi­stent­nu pro­mo­ci­ju fi­zič­ke ak­tiv­no­sti u sre­di­na­ma gdje se dje­ca oku­plja­ju i pro­vo­de zna­tan dio da­na, po­put ško­la i ob­da­ni­šta. Ove mje­re pod­ra­zu­mi­je­va­ju raz­ma­tra­nje mo­guć­no­sti re­de­fi­ni­sa­nja stan­dar­da ka­da je ri­ječ o hra­ni, kao i „osvje­ža­va­nja” škol­skog ku­ri­ku­lu­ma ka­ko bi dje­ca i u ško­li sti­ca­la vje­šti­ne za osnov­no pri­pre­ma­nje hra­ne i obro­ka – na­vo­di Bra­jo­vić.