Ru­i­na ho­te­la „Fjord“, ali i za­pu­šte­na i po­si­vje­la zgra­da „Ju­go­o­ce­a­ni­je“, pr­vi je su­ret sa Ko­to­rom za hi­lja­de tu­ri­sta ko­ji kru­ze­ri­ma do­la­ze u „Ne­vje­stu Ja­dra­na“.
To je, upo­zo­ra­va­ju tu­ri­zmo­lo­zi, pra­va an­ti­re­kla­ma drev­nom gra­du, ali i dr­ža­vi Cr­noj Go­ri, pa iz­da­ti Ur­ba­ni­stič­ko-teh­nič­ki uslo­vi „Ko­tor Pa­la­su“ pred­sta­vlja­ju „svje­tlo u tu­ne­lu“ da su na­kon sko­ro de­ce­ni­je, ko­li­ko Ko­tor ne­ma ho­te­la zna­čaj­ni­jeg ka­pa­ci­te­ta, stva­ri ko­nač­no ipak po­kre­nu­le sa mr­tve tač­ke. Pod­sje­ća­mo da je Mi­ni­star­stvo odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma 17. de­cem­bra 2014. go­di­ne pod­go­rič­koj fir­mi „Ko­tor Pa­las“ doo iz­da­lo je ur­ba­ni­stič­ko teh­nič­ke uslo­ve za iz­ra­du teh­nič­ke do­ku­men­ta­ci­je za re­kon­struk­ci­ju, sa­na­ci­ju i pre­na­mje­nu po­slov­ne zgra­de „Ju­go­o­ce­a­ni­je“ u ho­tel. Ovo je „Da­nu“ po­tvr­dio Da­ni­lo Gvo­zde­no­vić, ge­ne­ral­ni di­rek­tor Di­rek­to­ra­ta za gra­đe­vi­nar­stvo.
- Lo­ka­ci­ja Ju­go­o­ce­a­ni­je ri­je­še­na je Dr­žav­nim stu­di­jom lo­ka­ci­je ko­ja je pro­šla jav­nu ras­pra­vu i usvo­je­na je. Mi tu ne mo­že­mo da ura­di­mo go­to­vo ni­šta. Pre­go­vo­ri sa in­ve­sti­to­ri­ma te­ku u Vla­di. Ko­li­ko imam in­for­ma­ci­ju, Fond ko­ji je pre­u­zeo Za­va­lu ku­pio je od Ira­ca Ju­go­o­ce­a­ni­ju, i on je sa­da po­ten­ci­jal­ni in­ve­sti­tor za taj pro­stor - sa­op­štio je za „Dan“ pot­pre­sjed­nik Op­šti­ne Bran­ko Ne­do­vić.
Što se „Fjor­da“ ti­če, ka­že, „stva­ri se ni­je­su mrd­nu­le s mje­sta“.
- Ta­ko­đe je u pi­ta­nju pri­vat­no vla­sni­štvo i pre­go­va­ra se sa mi­ni­star­stvom. Mi ne­ma­mo na­zna­ka da bi „Fjord“ do lje­ta mo­gao da se sru­ši - ka­že Ne­do­vić, pod­sje­tiv­ši da je Op­šti­na Ko­tor vla­sni­ci­ma „Fjor­da“, lo­ka­ci­ja „Ju­go­o­ce­a­ni­je“ i URC-a na­pla­ti­la de­se­ti­ne hi­lja­da eura po­re­za na ne­iz­gra­đe­no gra­đe­vin­sko ze­mlji­šte.
- Na­pla­ti­će­mo im po­no­vo do­kle god to ne pri­ve­du na­mje­ni. To je za­kon­ska mo­guć­nost. Pre­go­va­ra­će­mo sa Vla­dom, ko­ja in­si­sti­ra da se ti pro­sto­ri što pri­je pri­ve­du na­mje­ni – tvr­di Ne­do­vić.
Za Ra­da Ćo­sa, ne­ka­da­šnjeg di­rek­to­ra Tu­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je Ko­tor, de­va­sti­ra­ne lo­ka­ci­je u sr­cu gra­da ko­je bo­du oči ru­žna su po­ru­ka ko­ju tu­ri­sti pre­no­se u Evro­pu i svi­jet.
-Ka­da kru­zer sa pet zvi­je­zdi­ca uplo­vi u di­van Une­skov grad i sa jed­ne stra­ne ga do­če­ka ras­pa­li „Fjord“, sa dru­ge „Ju­go­o­ce­a­ni­ja“, iza njih „Liv­ni­ca“, „Auto­bo­ka“, a isto to va­ži ako do­la­zi­te iz tu­ne­la jer vas do­če­ku „Ri­vi­je­ra“, „Auto­re­mont“... To je vr­lo ru­žna sli­ka. Tu­ri­sti su me čak u raz­go­vo­ru pi­ta­li da li je ov­dje bio rat. Ka­da je u pi­ta­nju pri­vo­đe­nje na­mje­ni tih lo­ka­ci­ja mi­slim da ni­je u pi­ta­nju Vla­da i mi­ni­star­stvo, ne­go da je naj­vi­ši pro­blem u na­šim gla­va­ma, u na­šim lo­kal­nim sa­mo­u­pra­va­ma i ka­dro­vi­ma ko­ji za­u­zi­ma­ju ne­ka ru­ko­vo­de­ća mje­sta - kon­sta­tu­je Ćo­so, do­da­ju­ći da ni­je u re­du da Ko­tor kao drev­ni grad ne­ma bar je­dan ho­tel.
Po­dje­tiv­ši da je „Fjord“, ko­ji je sa­gra­đen 1986. go­di­ne (imao 156 so­ba i 4 apart­ma­na, re­sto­ra­ne, ba­ze­ne i sve osta­le sa­dr­ža­je) do­bro ra­dio sve do 2007. go­di­ne, po­zna­ti ko­tor­ski ar­hi­tek­ta Alek­san­dar Sa­ša Den­der tvr­di da je ho­tel go­di­na­ma van funk­ci­je zbog ne­mo­ći vla­sti.
- Vlast je ne­moć­na da to­kom svih ovih go­di­na uslo­vi kon­tr­o­ve­r­zne bi­zni­sme­ne ko­ji dr­že Ko­tor kao ta­o­ca svo­je spe­ku­la­tiv­ne po­li­ti­ke da sta­ve ho­tel u funk­ci­ju, bi­lo re­kon­struk­ci­jom, ru­še­njem i grad­njom no­vog. Ka­ko iz­gle­da, po­sto­je­ći ho­tel ima sa­mo jed­nu ma­nu ko­ja spr­je­ča­va re­kon­struk­ci­ju ili grad­nju, a to je da ne­ma apart­ma­ne za pro­da­ju. Ka­da bi se pro­mi­je­ni­li uslo­vi u Stu­di­ji o lo­ka­ci­ji i umje­sto ho­te­la na tom mje­stu bi­li pred­vi­đe­ni kon­do apart­ma­ni, vje­ruj­te, sju­tra bi po­če­la grad­nja - kon­sta­ta­tu­je Den­der.
On pred­la­že da se „Fjor­du“ vra­ti iz­vor­no ime „Sla­vi­ja“, te da se taj ali i svi bu­du­ći ho­te­li pre­mje­ste iza ce­ste Ko­tor - Muo na lo­ka­ci­je „Ri­vi­je­re“, „Auto­bo­ke“, „Liv­ni­ce“ ili sta­di­o­na „Bo­ke­lja“.
-Ne bi bi­li baš na pje­ni od mo­ra, ali bi ipak bi­li bli­ži mo­ru ne­go, re­ci­mo, ho­tel „Splen­did“ u Be­či­ći­ma. Na taj na­čin bi za­šti­ti­li ono ma­lo oba­le ko­ju Ko­tor još ima i do­bi­li bi lun­go ma­re i par­ko­ve pa bi se grad, ko­ji je svo­ju isto­rij­sku ur­ba­nost, su­per­i­or­nost i eg­zi­sten­ci­ju za­sni­vao na mo­ru, opet vra­tio nje­mu - uvje­ren je Den­der.B.Mar­ko­vić

Ju­go­o­ce­a­ni­ja za­ra­sla u ši­blje
Zgra­da „Ju­go­o­ce­a­ni­je“ na­la­zi se na ur­ba­ni­stič­koj par­ce­li UP 10, u za­hva­tu Dr­žav­ne stu­di­je lo­ka­ci­je „Sek­tor 16“ u Ko­to­ru. Či­tav plac pro­sti­re se na po­vr­ši­ni od 7.580 me­ta­ra kva­drat­nih. Pod objek­ti­ma je 1.890 me­ta­ra kva­drat­nih, slo­bod­ne ze­le­ne po­vr­ši­ne mi­ni­mum 30 po­sto (ne­iz­gra­đe­nog di­je­la par­ce­le), a mak­si­mal­na do­zvo­lje­na sprat­nost je P+4 i P+1. Ur­ba­ni­stič­ko teh­nič­kim uslo­vi­ma pred­vi­đe­na je re­kon­struk­ci­ja i nad­zi­đi­va­nje po­sto­je­ćeg pri­zem­nog dvo­ri­šnog objek­ta i for­mi­ra­nje sprat­ne eta­že (P+1) u po­sto­je­ćem ga­ba­ri­tu i uz pot­pu­no ukla­pa­nje sa ar­hi­tek­tu­rom glav­nog objek­ta i okol­nog am­bi­jen­ta. Dio po­sto­je­ćih par­ce­la je pred­vi­đen za jav­no ko­ri­šće­nje, ta­ko da je pla­ni­ra­na iz­grad­nja pje­šač­ko - bi­ci­kli­stič­ke sa­o­bra­ćaj­ni­ce „lun­go ma­re“, ši­ri­ne 4 me­tra i for­mi­ra­nje ze­le­ne po­vr­ši­ne sa dr­vo­re­dom ci­je­lom nje­nom du­ži­nom.
Ina­če, oko­li­na po­slov­ne zgra­de „Ju­go­o­ce­a­ni­je“ da­nas je za­ra­sla u tra­vu i ši­blje, ali još uvi­jek kri­je li­je­pe ole­an­dre i vje­kov­ni bu­nar, a pri­stup objek­tu one­mo­gu­ća­va ram­pa.