RO­ŽA­JE - Ako se iz­u­zme ne­ko­li­ko dr­vo­pre­ra­đi­vač­kih fa­bri­ka u Ro­ža­ja­ma pri­vat­nog bi­zni­sa go­to­vo da i ne­ma. Po­čet­kom 90-tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka otvo­ren je ve­li­ki broj pri­vat­nih fir­mi, ali su one u po­sled­nje dvi­je de­ce­ni­je, ka­da je, uosta­lom, od­u­mr­la cje­lo­kup­na pri­vre­da, pot­pu­no uga­še­ne ili je nji­hov rad usled ogorm­nih za­du­že­nja bu­kval­no blo­ki­ran. Oni či­ja su pred­u­ze­ća pro­pa­la sma­tra­ju da je za nji­hov krah od­go­vor­na dr­ža­va, ali ipak ni­su že­lje­li da im se ime­na po­mi­nju u no­vi­na­ma.
- Mno­go je nas ko­ji smo po­ku­ša­li da ra­di­mo kre­dit­no se za­du­žu­ju­ći, ali te fir­me, zbog op­štih okol­no­sti, te­škog pri­vred­nog i eko­nom­skog sta­nja, ni­su mo­gle da op­sta­nu. Čak i da­nas du­gu­je­mo po osno­vu kre­di­ta i po­re­za, pa smo ta­ko­re­ći po­sta­li ro­bo­vi oba­ve­za ko­je smo ta­da pre­u­ze­li na se­be. Po­u­če­ni na­šim pri­mje­ri­ma mla­di lju­di se da­nas te­ško od­lu­ču­ju da kre­nu u bi­znis - ka­za­li su sa­go­vor­ni­ci „Da­na”, či­ja su pred­u­ze­ća uga­še­na.
Je­di­na gra­na, ma­da sa ma­lim bro­jem upo­sle­nih, ko­ja uspje­šno odo­li­je­va sve­u­kup­nim pri­vred­nim i eko­nom­skim te­ško­ća­ma je dr­vo­pre­ra­da. Vla­sni­ke ovih fa­bri­ka ohra­bri­la je i na­ja­va mi­ni­stra Pe­tra Iva­no­vi­ća, da će dr­ža­va sto­pi­ra­ti iz­voz tru­pa­ca. Pred­sjed­nik jed­nog od dr­vo­pre­ra­đi­vač­kih udru­že­nja, Re­džo Bra­lić, is­ti­če da će to ve­o­ma po­zi­tiv­no dje­lo­va­ti na raz­voj drv­ne in­du­stri­je, te da će se otvo­ri­ti na sto­ti­ne no­vih rad­nih mje­sta.
-Iz­voz je na­nio ogrom­nu šte­tu istin­skim dr­vo­pre­ra­đi­va­či­ma ko­ji se ba­ve fi­na­li­za­ci­om. Mi­slim da će­mo od sto­pi­ra­nja iz­vo­za oblo­vi­ne ima­ti vi­še­stru­ku ko­rist. Iz­voz si­ro­vi­ne je umno­go­me uti­cao na pad ci­je­ne na­ših, go­to­vih pro­iz­vo­da i po­lu pro­iz­vo­da. Naj­e­lit­ni­ji trup­ci od­la­ze na Ko­so­vo, u Sr­bi­ju i u Ma­ke­do­ni­ju. Iz­vo­zom je pre­sta­la po­tra­žnja za na­šim pro­iz­vo­di­ma u tim ze­mlja­ma, gdje je, za­hva­lju­ju­ći na­šoj si­ro­vi­ni, otvo­re­no na sto­ti­ne fa­bri­ka ko­je su na­ma za­tvo­ri­le tr­ži­šte – na­vo­di Bra­lić, is­ti­ču­ći da uko­li­ko iz­voz bu­de za­u­sta­vljen za­po­šlja­va­nje u dr­vo­pre­ra­di će se udvo­stru­či­ti, a ko­ri­sti će ima­ti ne sa­mo dr­vo­pre­rad­đi­va­či i gra­đa­ni, već i dr­ža­va.
U Ro­ža­ja­ma ak­tiv­no ra­di 65 pi­la­na u ko­ji­ma je za­po­sle­no oko 500 rad­ni­ka ali je od to­ga vi­še od po­lo­vi­nu neo­si­gu­ra­nih. Pro­blem je vje­ro­vat­no na in­spek­cij­skim or­ga­ni­ma ko­ji ni­su u sta­nju da se iz­bo­re sa ne­le­gal­nom rad­nom sna­gom, ko­ja ne že­li da po­slo­da­vac za njih pla­ća osi­gu­ra­nje, naj­če­šće zbog to­ga da ne bi iz­gu­bi­li so­ci­ja­le. Bra­lić sma­tra da, uko­li­ko iz­voz bu­de sto­pi­ran te fa­bri­ke će za­po­šlja­va­ti naj­ma­nje 800 rad­ni­ka.
-Ako iz­ra­ču­na­mo da 65 fa­bri­ka ima po­tre­bu za naj­ma­nje pet ili šest rad­ni­ka, ne uzi­ma­ju­ći u ob­zir eks­plo­a­ta­ci­ju, iz­vla­če­nje i do­pre­ma­nje bal­va­na do pi­la­na, ra­ču­ni­ca je ja­sna da u dr­vo­pre­ra­di ne mo­že bi­ti ma­nje od 500 za­po­sle­nih, ko­ji pro­sječ­no mje­seč­no za­ra­đu­ju oko 400 eura – is­ti­če Bra­lić.
Pre­ma tvrd­nja­ma upu­će­nih, ni sto­čar­stvo i po­ljo­pri­vre­da, ko­ji su ozna­če­ni kao je­dan od stra­te­ških pra­va­ca raz­vo­ja u ovoj op­šti­ni, ne­ma­ju na­ro­či­tu per­spek­ti­vu. Pre­ma ri­je­či­ma pred­sjed­ni­ka lo­kal­nog Udru­že­nja po­ljo­pri­vred­nih pro­iz­vo­đa­ča, Emi­na Si­na­no­vi­ća, iako dr­ža­va nu­di kre­di­te za raz­voj te obla­sti, to ne uti­če na kva­li­tet­ni­ji raz­voj ove pri­vred­ne gra­ne.
-Kre­di­ti­ra­nja po­ljo­pri­vre­de ne­ma osim ako na­pra­viš far­mu i na­ba­viš me­ha­ni­za­ci­ju, a tek on­da se mla­dim far­me­ri­ma pla­ća 60 od­sto ukup­nog tro­ška. Ta­kva sti­mul­ci­ja u su­šti­ni je kva­li­tet­na, ali je za ve­ći­nu onih ko­ji bi že­lje­li da se ba­ve po­ljo­pri­vre­dom, pro­sto ne­mo­gu­ća, jer mla­di mo­ra­ju ima­ti po­čet­ni ka­pi­tal da bi ušli u ne­ki pro­je­kat. Mno­go bi bi­lo bo­lje ka­da bi re­sor­no mi­ni­star­stvo di­je­li­lo pre­mi­je od 300 eura ko­li­ko se da­je u ze­mlja­ma u okru­že­nju za po jed­nu kra­vu. Je­di­no bi na taj na­čin, istin­ski po­ljo­pri­vred­ni­ci mo­gli da raz­vi­ju svo­je far­me. Ova­kav na­čin raz­vo­ja sto­čar­stva je mno­go si­gur­ni­ji jer far­me­ri ne bi mo­ra­li da ula­ze u ri­zik kre­dit­nog za­du­ži­va­nja zbog ko­jeg ve­ći­na pro­pad­ne – ka­že Si­na­no­vić.
V.Rat­ko­vić


Stoč­na pi­ja­ca ra­di sa­mo za Baj­ram

Si­na­no­vić is­ti­če da iako po­sto­ji stoč­na pi­ja­ca u Ro­ža­ja­ma, sto­ča­ri sto­ku nu­de i pro­da­ju na pi­ja­ci u Be­ra­na­ma.
-Pi­ja­ca je ogra­đe­na ali ni­ko na nju ne do­la­zi. Pla­te­žna moć gra­đa­na Ro­ža­ja je sve ma­nja, a ov­dje ne­će da do­đu kup­ci iz dru­gih dje­lo­va Cr­ne Go­re, pa sto­ča­ri svo­je tr­ži­šne vi­ško­ve od­vo­ze i nu­de na stoč­noj pi­ja­ci u Be­ra­na­ma što iz­i­sku­je do­dat­ne tro­ško­ve. Stoč­na pi­ja­ca u Ro­ža­ja­ma ra­di sa­mo to­kom baj­ram­skih pra­zni­ka i tu je kraj po­nu­de – po­ja­šnja­va Si­na­no­vić, is­ti­ču­ći da Mje­sna in­du­stri­ja „Gra­di­na­kom­pa­ni” sto­ča­ri­ma nu­di ne­pri­hva­tlji­vu ot­kup­nu ci­je­nu.


I uslu­žne dje­lat­no­sti pred ga­še­njem

Ka­da je ri­ječ o tr­go­vi­ni, od­no­sno uslu­žnim dje­lat­no­sti­ma, u Ro­ža­ja­ma je sva­kim da­nom sve ma­nje ku­pa­ca ko­ji su, osim tr­go­va­nja ži­vot­nih na­mir­ni­ca, sve ma­nje spo­sob­ni da bi­lo šta dru­go ku­pu­ju. Po­red sla­be pro­da­je, tr­gov­ci su su­o­če­ni sa če­stim na­me­ti­ma raz­li­či­tih in­spek­cij­skih slu­žbi, ko­je im ne do­zvo­lja­va­ju da, ka­ko ka­žu, idu na­pri­jed. Oni se ža­le da zbog sit­ni­ca bu­du ka­žnje­ni vi­so­kim nov­ča­nim ka­zna­ma ko­je una­za­đu­ju nji­hov rad pa su če­sto pri­nu­đe­ni, po­seb­no ta­ko­zva­ne „ki­rij­dži­je” da uga­se svo­ja pred­u­ze­ća.