Her­ceg No­vi bi, na­kon vi­še­go­di­šnjeg če­ka­nja, obi­lje­že­nog lo­šim pri­va­ti­za­ci­ja­ma po­seb­no u obla­sti ho­te­li­jer­stva, ba­rem pre­ma na­ja­va­ma in­ve­sti­to­ra, ali i lo­kal­ne upra­ve, tre­ba­lo da do 2017. go­di­ne do­bi­je tri eks­klu­ziv­na ho­te­la „La­za­ret”, „Park” i „Po­li­tro­pus” u Bi­je­loj. Tu­ri­stič­ki kom­pleks „Por­to­no­vi” ne­će bi­ti za­vr­šen 2016. ka­ko je ra­ni­je obe­ća­no, već 2018. go­di­ne.
Do­tad će tu­ri­stič­ka pri­vre­da gra­da bi­će oslo­nje­na na smje­štaj u do­ma­ćin­stvi­ma, ma­lo­broj­ne ho­te­le ma­lih ka­pa­ci­te­ta i na je­di­ni ho­tel sa če­ti­ri zvje­zdi­ce „Palm on Bej”, ko­ji je otvo­ren ove go­di­ne.
Osim žr­ta­va lo­še pri­va­ti­za­ci­je, po­sto­je i ho­te­li ko­ji se go­di­na­ma na­la­ze u kan­dža­ma du­go­go­di­šnjih pro­ce­sa re­sti­tu­ci­je, po­put ho­te­la „Rud­nik” u cen­tru gra­da, ko­ji je di­je­lom sru­šen zbog opa­sno­sti od uru­ša­va­nja, po­tom ho­te­la „To­po­la” na škve­ru i „Pla­ža-Ze­le­ni­ka” na pje­ni od mo­ra u Ze­le­ni­ki.
Oli­ve­ra Do­kle­stić, pred­sjed­ni­ca SPKD „Pro­svje­ta” i Eko­lo­škog dru­štva „Bo­ka”, is­ti­če da su ne­ka­da­šnje per­ja­ni­ce gra­da po­sta­le ru­i­ne.
-Ne­kad je ho­tel­ska sla­va bi­la u ru­ka­ma pred­u­zi­mlji­vih po­ro­di­ca, ko­je su uglav­nom ho­te­li­jer­ska zna­nja do­ni­je­le iz dru­gih, raz­vi­je­ni­jih ze­ma­lja, Austro­u­gar­ske, Ame­ri­ke, i uz lič­no pred­u­zet­ni­štvo, raz­vi­ja­le tu­ri­stič­ku pri­vre­du na oso­ben, po­ro­dič­ni na­čin. Ho­tel u Ze­le­ni­ki zvao se „Ho­tel na ze­le­noj pla­ži” ili sa­mo „Pla­ža” i imao je svo­ju pla­žu, ma­lo mu­lo, tu­ri­stič­ke tu­re ka Lov­će­nju, Ce­ti­nju, Du­brov­ni­ku, i iz­le­te čam­ci­ma do „Pla­ve špi­lje” i pe­ra­ških oto­ka. Na­kon ra­ta, on po­sta­je dru­štve­na svo­ji­na pa po­tom dječ­je od­ma­ra­li­šte, sve dok se u nje­ga po­čet­kom 90- ih ni­je use­li­la ko­man­da Rat­ne mor­na­ri­ce. Od ta­da po­ro­di­ca Ma­đar mu­ku mu­či s dr­ža­vom da joj se vra­ti ono što je od­u­vi­jek bi­lo nje­no, ka­za­la je Do­kle­sti­će­va.
Ća­ba Ma­đar, ina­če po­ča­sni kon­zul Re­pu­bli­ke Ma­đar­ske u Cr­noj Go­ri, pod­sje­ća na ne­vje­ro­vat­no dug pro­ces i sve prav­ne la­vi­rin­te ko­ji još uvi­jek pro­la­ze, is­ta­kav­ši da je po­ro­di­ca po­kre­nu­la po­stu­pak za po­vrat ho­te­la „Ze­le­ni­ka”, od­mah po usva­ja­nju Za­ko­na o pra­ved­noj re­sti­tu­ci­ji 2002. go­di­ne.
-Dok su po­sto­ja­le op­štin­ske ko­mi­si­je za re­sti­tu­ci­ju, dva­put je do­ni­je­to rje­še­nje u ko­rist na­še po­ro­di­ce. I oba pu­ta je tu­ži­lac pri­go­vo­rio zbog for­mal­nih pro­pu­sta u po­stup­ku. Na­ža­lost, kad su ti pro­pu­sti ot­klo­nje­ni, op­štin­ske ko­mi­si­je su pre­sta­le da ra­de i pre­šlo se na re­gi­o­nal­ni ni­vo. Ko­mi­si­ja u Ba­ru ko­ja po­kri­va pri­mor­ski re­gi­on, za­tr­pa­na je pred­me­ti­ma, pa sa­mim tim je i ne­e­fi­ka­sna, ob­ja­snio je Ma­đar.
Ko­mi­si­ja u Ba­ru, do­da­je on, po­tom je ob­u­sta­vi­la pred­met po­ro­di­ce Ma­đar, jer se kao stran­ka u po­stup­ku po­ja­vi­la i Op­šti­na Cen­tar- Sa­ra­je­vo.
-Sma­tram da Op­šti­na Sa­ra­je­vo ne­ma pra­vo da po­tra­žu­je ni imo­vi­nu, ni no­vac. Oni svo­ja­ta­ju ho­tel i ze­mlji­šte, ali za to ne­ma­ju osnov, jer su sa Op­šti­nom Her­ceg No­vi ima­li sa­mo ugo­vor o ko­ri­šće­nju. Dr­žav­na imo­vi­na se ni­je mo­gla ta­da pre­ni­je­ti, za­to je i dr­ža­va Cr­na Go­ra uknji­že­na kao vla­snik. Vi­dje­će­mo šta će sud od­lu­či­ti. Ko­mi­si­ja u Ba­ru je ob­u­sta­vi­la po­stu­pak do pra­vo­sna­žno­sti rje­še­nja, ogor­čen je Ma­đar.
Osim ho­te­la „Ze­le­ni­ka’’, Do­kle­sti­će­va is­ti­če i ho­tel zna­me­ni­te po­ro­di­ce Jan­ko­vić, po­to­ma­ka haj­du­ka Sto­ja­na Jan­ko­vi­ća. Na­ža­lost, i ovaj po­ro­dič­ni ho­tel je na­kon Dru­gog svjet­skog ra­ta eks­pro­pri­i­san i po­stao je dio ne­ka­da­šnje ‘’Ba­nje Iga­lo’’, a po­tom je po­ru­šen da bi bio iz­gra­đen obje­kat da­na­šnje Pr­ve fa­ze In­sti­tu­ta “Dr Si­mo Mi­lo­še­vić“.
-Da­na­šnji ho­tel „Pla­ža“ iz­ra­stao je na­kon ze­mljo­tre­sa 1979. go­di­ne na zgra­di sta­rog ho­te­la još jed­ne ču­ve­ne nov­ske po­ro­di­ce. Bi­la je to po­ro­di­ca Tra­na ko­ja je, ta­ko­đe, sa­ma upra­vlja­la ho­te­lom. Po­ro­di­ca Ter­zo­vić je vo­di­la ho­tel „Rud­nik”, smje­šten u sa­mom cen­tru gra­da. I pri­ča ove po­ro­di­ce je in­te­re­sant­na i go­vo­ri o ro­do­na­čel­ni­ku Kr­stu Ter­zo­vi­ću ko­ji je ra­di­o u ru­do­ko­pi­ma u Ame­ri­ci, i re­dov­no slao no­vac po­ro­di­ci, svom bra­tu na se­lu je­dan dio, a dru­gi je ču­van za nje­gov do­la­zak i po­kre­ta­nje po­sla. Kad je od­lu­čio da se vra­ti, a do­šao je pre­ko Mar­se­ja, iz­gra­dio je ho­tel „Rud­nik”, či­ja nam je sud­bi­na već svi­ma po­zna­ta, pod­sje­ti­la je Do­kle­sti­će­va.
K.M.


Ho­tel „To­po­la” na škve­ru

Ho­tel „To­po­la“, po­ro­di­ce Va­sa Ću­ko­vi­ća na škve­ru, otet je toj po­ro­di­ci, ta­ko­đe na­kon ra­ta i po­stao je dio HTP „Bo­ka”, kao i „Rud­nik”, do ze­mljo­tre­sa 1979. go­di­ne. I on di­je­li sud­bi­nu svih pret­hod­no po­me­nu­tih po­ro­dič­nih ho­te­la u No­vom, ko­je su ne­mar i du­gi sud­ski pro­ce­si oko po­vra­ća­ja imo­vi­ne ba­ci­li na ko­lje­na.
„Vek­tra Bo­ka” je obe­ća­la da će po­di­ći no­vi ho­tel „Bo­ka”, ali je na obe­ća­nju i osta­la, a u me­đu­vre­me­nu je po­ro­di­ca Sav­čić, ko­ja je bi­la vla­snik ze­mlji­šta, za­tra­ži­la obe­šte­će­nje i po­vrat imo­vi­ne.


„Bo­ka”, re­mek dje­lo ar­hi­tek­tu­re

Od sta­rih nov­skih ho­te­la, ko­ji su či­ni­li du­šu gra­da, a ko­jih vi­še ne­ma tre­ba po­me­nu­ti „Bal­kan”, „Lov­ćen”, „Dun­đe­ro­vić”, „Sa­vi­nu”...
-Je­di­ni ho­tel ko­ji ni­je bio plod po­ro­dič­nog ka­pi­ta­la već udru­že­nih sna­ga ak­ci­o­na­ra bio je ho­tel „Bo­ka”, pra­vo ma­lo re­mek dje­lo ar­hi­tek­tu­re iz vre­me­na se­ce­si­je, s par­kom po­no­som No­vlja­na, u kom su bi­le bilj­ke sa svih kon­ti­ne­na­ta. Tu je bi­la i fon­ta­na sa Pa­la­vi­či­ni­je­vom „Di­ja­nom lov­ki­njom“, div­nom skulp­tu­rom u bron­zi- ka­že Do­kle­sti­će­va.