NIK­ŠIĆ- Iz ma kog prav­ca da ula­zi­te u grad pod Tre­bje­som do­če­ka­će vas si­ro­tinj­ska na­se­lja. Ma­le, si­ro­tinj­ske ko­lo­ni­je po­put onih u Mr­ko­šni­ci, na Ka­pi­nom po­lju, na Pi­la­ni, u bli­zi­ni Že­lje­za­re, iz­gra­đe­ne su pe­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka, ka­da je ve­li­ki broj lju­di iz svih kra­je­va biv­še Ju­go­sla­vi­je tr­bu­hom za kru­hom do­šao i ostao da ži­vi u Nik­ši­ću. U pro­te­klih go­to­vo po­la vi­je­ka, a u ne­kim na­se­lji­ma i du­že go­to­vo da ni­je bi­lo ula­ga­nja, osim što je po­sta­vlje­na ulič­na ra­svje­ta.
Si­tu­a­ci­ja na Pi­la­ni po­seb­no je dra­ma­tič­na, jer je u pet ba­ra­ka smje­šte­no oko 100 po­ro­di­ca s go­to­vo 500 čla­no­va ko­ji da­no­noć­no stra­hu­ju da će im se krov ob­ru­ši­ti na gla­vu ili da će se „do­mo­vi’’ pre­tvo­ri­ti u zga­ri­šta, jer su in­sta­la­ci­je do­ta­ja­le.
Sta­nov­ni­ci na­se­lja ka­žu da su im naj­če­šći po­sje­ti­o­ci in­ka­san­ti, a da ih u vri­je­me iz­bo­ra obi­la­ze i pred­stav­ni­ci po­li­tič­kih par­ti­ja i obe­ća­va­ju ku­le i gra­do­ve. Ka­ko tvr­de, sve je osta­lo u do­me­nu pra­znih obe­ća­nja, jer ni­jed­na vlast ni­je ne­što pro­mi­je­ni­la.
Pre­ma ri­je­či­ma Pe­tra Mr­đe­no­vi­ća, ko­ji u na­se­lju ži­vi 60 go­di­na, uslo­vi za ži­vot u ovom na­se­lju su ža­lo­sni.
-Si­tu­a­ci­ja je ja­ko lo­ša. Ne­za­po­sle­nost je ključ­ni pro­blem. I objek­ti su do­tra­ja­li, a ula­ga­nja su ma­la, jer ne­ma­mo sred­sta­va, ka­že Mr­đe­no­vić.
Mi­lan Ko­pri­vi­ca u na­se­lju Pi­la­na ži­vi od ro­đe­nja i, ka­ko na­gla­ša­va, na­da se dav­no obe­ća­noj iz­grad­nji zgra­da u ko­ji­ma bi do­bi­li sta­no­ve.
-Za 34 go­di­ne uglav­nom se ni­šta ni­je pro­mi­je­ni­lo. Ova ze­mlja pri­pa­da­la je „Ja­vor­ku”, ko­ji je pri­va­ti­zo­van. Objek­ti u ko­ji­ma ži­vi­mo su pri­lič­no sta­ri i, ko­li­ko mi je po­zna­to, ni­gdje ni­je­su za­ve­de­ni, ta­ko da sve po­ro­di­ce ov­dje ži­ve u ot­pi­sa­nim objek­ti­ma, ka­že Ko­pri­vi­ca, do­da­ju­ći da bi se ba­ra­ke dav­no sru­ši­le da sta­na­ri ni­je­su ula­ga­li sop­stve­na sred­stva u nji­ho­vo odr­ža­va­nje.
U na­se­lju Pi­la­na sa de­ve­de­set­še­sto­go­di­šnjom maj­kom ži­vi i Bo­silj­ka To­ma­še­vić ko­ja is­ti­če da se za 54 go­di­ne, ot­ka­ko je tu, ni­šta ni­je pro­mi­je­ni­lo.
-Da ima­mo gdje bo­lje, odav­no bi­smo oti­šli. Za­do­volj­ne smo i sa ovo ma­lo kro­va nad gla­vom, iako su ba­ra­ke do­tra­ja­le. Sa strep­njom zi­mu do­če­ku­je­mo. Do­tra­ja­le su elek­tro­in­sta­la­ci­je, kao i ka­na­li­za­ci­o­ne ci­je­vi. Za­sad ni­je­smo glad­ne i žed­ne, ali ne­ma­mo no­va­ca za ula­ga­nje u obje­kat u kom ži­vi­mo- ka­že To­ma­še­vi­će­va.
Ste­van Cvi­jo­vić is­ti­če da je sre­ća što su na pe­ri­fe­ri­ji i što ima­ju mo­guć­nost da u ba­šta­ma za­sa­de ma­lo po­vr­ća i da dr­že pra­sad i ko­ze, ina­če ne bi mo­gli sa­sta­vi­ti kraj s kra­jem.
-Sna­la­zi­mo se ka­ko zna­mo i umi­je­mo. Objek­tiu ko­ji­ma ži­vi­mo su do­tra­ja­li. Po ri­je­či­ma mog oca, ovaj obje­kat su gra­di­li nje­mač­ki za­ro­blje­ni­ci 1945. go­di­ne. Odr­žao se, eto, i do da­nas, ali sa­mo za­hva­lju­ju­ći na­šim in­ve­sti­ci­ja­ma i po­prav­ka­ma na kro­vo­vi­ma, sa­ni­tar­nim čvo­ro­vi­ma i dru­gim ra­do­vi­ma- ka­že Cvi­jo­vić.
I de­ve­de­se­to­go­di­šnja Jo­van­ka Mi­ćo­vić do­da­je da bi im se ba­ra­ke dav­no ob­ru­ši­le na gla­vu da ih ni­je­su sa­mi po­pra­vlja­li i re­no­vi­ra­li.
-Ni­ko od nad­le­žnih ni­je ulo­žio ni cent u objek­te u ko­ji­ma ži­vi­mo. In­ka­san­ti nas, s dru­ge stra­ne, re­dov­no obi­la­ze, pa i po­sled­nji cent mo­ra­mo iz­dvo­ji­ti za stru­ju, vo­du, od­voz sme­ća… Ako ne pla­ti­mo, pre­da­ju nas su­du, pa tro­ško­vi bu­du i ve­ći, ka­že Mi­ćo­vi­će­va.
Dra­go­mir Pri­jo­vić ka­že da se od 1963. go­di­ne u na­se­lju ma­lo šta se pro­mi­je­ni­lo, a da su ula­ga­nja Op­šti­ne u sva­kom po­gle­du iz­o­sta­la.
-Je­di­no su nas in­te­lek­tu­al­ci ko­ji su od­ra­sta­li u ovom na­se­lju opje­va­li u svo­jim pje­sma­ma. Bla­go­ta Mi­trić je na­pi­sao i ne­ke knji­ge o dru­že­nji­ma i ži­vo­tu u na­se­lju Pi­la­na, ka­že Pri­jo­vić.
L.N.


Za od­voz sme­ća ode či­ta­va pen­zi­ja

Da­ni­lo Ni­ko­lić u na­se­lju Pi­la­na ži­vi šest de­ce­ni­ja.
-Rad­ni vi­jek sam pro­veo u ‘’Ja­vor­ku’’, a sa­da sam pri­ma­lac pri­vre­me­ne pen­zi­je od 150 eura, od ko­je pre­ži­vlja­va­mo ja i su­pru­ga. Pro­šle go­di­ne sam re­no­vi­rao krov na objek­tu. U ovom na­se­lju pre­te­žno ži­ve po­ro­di­ce ni­žeg ma­te­ri­jal­nog sta­tu­sa. Ni­kad mi ni­ko od pred­stav­ni­ka lo­kal­ne vla­sti ni­je za­ku­cao na vla­ta, da pi­ta ka­ko i od če­ga ži­vi­mo. Je­di­no nas po­sje­ću­ju in­ka­san­ti. Ni­je­sam bio u mo­guć­no­sti da pla­ćam ra­ču­ne za od­voz sme­ća, pa je dug od 60 eura du­pli­ran na­kon sud­skog spo­ra, ta­ko da sa­da po tom osno­vu du­gu­jem go­to­vo či­ta­vu pen­zi­ju, ka­že Ni­ko­lić.


U Op­šti­ni obe­ća­va­ju rje­še­nje pro­ble­ma

Ka­ko nam je sa­op­šte­no u Op­šti­ni Nik­šić, Br­lja će usko­ro “ne­sta­ti”, kao i ba­ra­ke na Ka­pi­nom po­lju, ali su ipak, naj­ve­ći pro­blem na­se­lja Zvje­ri­njak i Pi­la­na.
Iz lo­kal­ne upra­ve po­ja­šnja­va­ju da je u na­se­lju Gra­ča­ni­ca iz­gra­đe­no de­se­tak sta­no­va za Ro­me. Ku­će ko­je se na­la­ze na tom pod­ruč­ju ukla­pa­ju se u De­talj­ni ur­ba­ni­stič­ki plan ta­ko da će taj dio na­se­lja bi­ti ure­đen. Na Pi­la­ni već odav­no ni­je re­kon­stru­i­sa­na ni­jed­na od ba­ra­ka, pa ni one naj­sta­ri­je za­to što je, na­vo­de, pla­ni­ra­no da iz­vje­stan broj sta­na­ra do­bi­je sta­no­ve, i da taj ob­ja­kat bu­de po­ru­šen u sko­ri­je vri­je­me. Pro­blem je evi­den­tan i u na­se­lju Zve­ri­njak, ali će tre­ba­ti vre­me­na da se si­tu­a­ci­ja pro­mi­je­ni.
-I na tim pod­ruč­ji­ma, kroz ne­ke du­go­roč­ne pla­no­ve, bi­će ri­je­šen pro­blem, odo­bra­va­njem kre­di­ta, oslo­ba­đa­njem vla­sni­ka od da­žbi­na ko­je se ti­ču pla­ća­nja grad­skog gra­đe­vin­skog ze­mlji­šta i slič­nim olak­ši­ca­ma ka­ko bi obez­bi­je­di­li skro­man krov nad gla­vom. Na sli­čan na­čin bi­će ri­je­šen i pro­blem u Pi­la­ni, sa­op­šti­li su iz lo­kal­ne upra­ve.