Iz­ra­ža­va­ju­ći ne­sla­ga­nje sa na­či­nom ka­ko se vr­ši eks­plo­a­ta­ci­ja drv­ne ma­se iz Ka­lu­dar­skih šu­ma mje­šta­ni mje­snih za­jed­ni­ca Do­nje Lu­ge, Do­nja Rža­ni­ca, Ka­lu­dra i Za­gor­je za­tra­ži­li su po­moć od še­fa de­le­ga­ci­je Evrop­ske uni­je u Cr­noj Go­ri Mi­tja Drob­ni­ča. Oni su is­ta­kli da je nji­ho­vo obra­ća­nje Drob­ni­ču usli­je­di­lo na­ko što se na nji­ho­ve po­zi­ve ni­je oda­zvao Mi­ni­star po­ljo­pri­vre­de Pe­tar Iva­no­vić, od ko­ga su tra­ži­li da do­đe u Be­ra­ne i da se su­o­či sa nji­ho­vim pro­ble­mi­ma. Oni su u obra­ća­nju Drob­ni­ču na­gla­si­li da su pri­vi­le­go­va­ni kon­ce­si­o­na­ri, eks­plo­a­ti­šu­ći dr­žav­ne šu­me sa ovog pod­ruč­ja, u pot­pu­no­sti ošte­ti­li lo­kal­ne sa­o­bra­ćaj­ni­ce i da su one po­sta­le prak­tič­no ne­pro­hod­ne. Is­ta­kli su da su zbog to­ga broj­ni sto­ča­ri, ko­ji to­kom lje­ta bo­ra­ve na ka­tu­ni­ma Cmi­lje­vic­de, Mur­ga­ša i Ka­lu­dar­skih ka­pa, su­o­če­ni sa ve­li­kim pro­ble­mi­ma.
- Mi­ni­star Iva­no­vić umje­sto da se ba­vi kon­kret­nim pro­ble­mi­ma gra­đa­na i po­ljo­pri­vred­nih pro­iz­vo­đa­ča i da­lje je­di­no pro­si­pa per­je po Cr­noj Go­ri. Kraj­nje je ne­pri­mje­re­no to što se Iva­no­vić ni­je oda­zvao na­šim po­zi­vi­ma, jer smo htje­li u di­rekt­noj ko­mu­ni­ka­ci­ji da mu pre­do­či­mo pro­ble­me sa ko­ji­ma se su­o­ča­va­mo vi­še de­ce­ni­ja. On to ni­je uči­nio iako smo mu sta­vi­li do zna­nja da su broj­ni sto­ča­ri sa ovog pod­ruč­ja ugro­že­ni zbog neo­d­go­vor­nog po­na­ša­nja kon­ce­si­o­na­ra ko­ji za so­bom osta­vlja­ju pra­vu pu­stoš. Oni i da­lje do svo­jih pla­nin­skih ka­tu­na idu pje­ške, jer su im kon­ce­si­o­na­ri uni­šti­li pu­te­ve. Za­to smo mo­ra­li da se obra­ti­mo Mi­tju Drob­ni­ču i da mu ka­že­mo da na­rod ovo­ga kra­ja ži­vi u oku­pa­ci­o­noj zo­ni ak­tu­el­nog re­ži­ma, taj­ku­na i šum­ske ma­fi­je ko­joj je do­zvo­lje­no da ra­dio šta ho­će – na­gla­sio je pred­sjed­nik Mje­sne za­jed­ni­ce Ka­lu­dra Ra­do­van An­đić.
Po nje­go­vim tvrd­nja­ma put od Be­ra­na do Ka­lu­dar­skih ka­pa i osta­lih ka­tu­na mo­gao je zla­tom da se pre­svu­če da su se sred­stva od po­sje­če­ne šu­me usmje­ra­va­la za raz­voj lo­kal­ne za­jed­ni­ce.
- To što se po­sled­njih go­di­na de­ša­va­lo sa na­šim šu­ma­ma pred­sta­vlja pra­vi zlo­čin. Po­red to­ga što su u šu­ma­ma, ko­je su se ne­kad na­la­zi­le u vla­sni­štvu mje­šta­na, na­pra­vi­li pra­vu pu­stoš pri­vi­le­go­va­ni kon­ce­si­o­na­ri, kao oči­gled­no pro­du­že­na ru­ka moć­nih cr­no­gor­skih taj­ku­na, su po­sled­njih go­di­na po­lo­mi­li mo­sto­ve, po­re­me­ti­li su vo­de i na­par­vi­li pra­vi ha­os. Do­šlo je vri­je­me da to Evro­pa vi­di, jer pred ta­kvim ja­va­šli­kom do­ma­će in­sti­tu­ci­je za­tva­ra­ju oči. Ne­ka evrop­ski eks­per­ti uvi­de da te­ški ka­mi­o­ni na­to­va­re­ni bal­va­ni­ma, re­me­te pri­rod­nu rav­no­te­žu i uni­šta­va­ju put­nu in­fra­struk­tu­ru, a da nad­le­žne slu­žbe ne po­ku­ša­va­ju da su­zbi­ju ta­kve po­ja­ve. Ne­ka shva­te da u na­šim šu­ma­ma ne­ma si­ro­ti­nje i biv­ših rad­ni­ke ko­ji su osta­li bez po­sla, jer za­kon­ska re­gu­la­ti­va nji­ma za­bra­nju­je pri­stup dr­žav­nim šu­ma­ma. To su po­raz­ne či­nje­ni­ce ko­je iza­zi­va­ju ogor­če­nje kod sva­kog nor­mal­nog čo­vje­ka, jer da su se sred­stva od po­sje­če­ne šu­me usmje­ra­va­la za raz­voj mje­snih za­jed­ni­ca si­gur­no da bi na­ši pu­te­vi mo­gli da se pre­svu­če ne sa­mo as­fal­tom, ne­go i zla­tom – na­veo je An­đić.
Oni su po­no­vi­li da se pro­ce­du­ra oko do­dje­le kon­ce­si­ja ne spro­ve­di u skla­du sa za­ko­nom i da oprav­da­no sum­nja­ju da ci­je­li po­stu­pak pra­te ko­rup­tiv­ne rad­nje. Ka­za­li su da su svo­je tvrd­nje pre­do­či­li dr­žav­nom tu­ži­la­štvu, Upra­vi za šu­me, pred­sjed­ni­ci­ma dr­ža­ve i Vla­de, lo­kal­noj upra­vi, kao i me­đu­na­rod­nim in­sti­tu­ci­ja­ma u Cr­noj Go­ri. Is­ta­kli su da pred­nost pri­li­kom da­va­nja dr­žav­nih šu­ma na ko­ri­šće­nje ima­ju pri­vi­le­go­va­ni kon­ce­si­o­na­ri, dok su svi osta­li dr­vo­pre­ra­đi­va­či osu­đe­ni na pro­past. Is­ta­kli su da se po­go­ni ve­ći­ne vla­sni­ka pi­la­na sa ovog pod­ruč­ja, zbog ne­do­stat­ka si­ro­vi­ne, go­di­na­ma na­la­ze u sta­nju mi­ro­va­nja i da zbog to­ga lo­kal­no sta­nov­ni­štvo tr­pi ve­li­ke šte­te.
-Svje­do­ci smo da se sva­ki dan iz Be­ra­na iz­vo­ze ogrom­ne ko­li­či­ne ob­lo­ve gra­đe iako to ni­je do­zvo­lje­no. Ta­kve ne­za­ko­ni­te rad­nje ne­ko od nad­le­žnih svje­sno omo­gu­ća­va. To zna­či da se na­mjer­no gu­ši pro­iz­vod­nja kao bi bi ne­ki lju­di ko­ji sje­de u udob­nim fo­te­lja­ma za se­be ostva­ri­va­li pro­tiv­prav­nu ko­rist za­hva­lju­ći eks­plo­za­ci­ji pri­rod­nog bo­gat­stva ko­je pri­pa­da svi­ma na­ma – na­ve­li su mje­šta­ni.D.J.


Mi­gra­ci­ja

Ka­lu­dra, ko­ja se pro­sti­re na dva­na­e­stom ki­lo­me­tru od cen­tra gra­da, kao po­zna­ti sto­čar­ski i vo­ćar­ski kraj, 1961. go­di­ne bro­ja­la je 611 sta­nov­ni­ka, da bi taj broj 2003. go­di­ne bio sve­den na 267. Da­nas u Ka­lu­dri ima pe­de­se­tak stal­no na­se­lje­nih do­ma­ćin­sta­va sa oko 150 sta­nov­ni­ka. Na­gli od­liv sta­nov­ni­štva iz ovog ži­vo­pi­snog i pi­to­mog mje­sta naj­bo­lje ilu­stru­ju upo­red­ni po­da­ta­ci o bro­ju uče­ni­ka u če­tvo­ro­ra­zred­noj osnov­noj ško­li. Na­i­me, na­sta­vu u se­o­skoj ško­li tre­nut­no po­ha­đa sve­ga dva uče­ni­ka, dok je ova obra­zov­na usta­no­va 1972. go­di­ne bro­ja­la 105 đa­ka. Mje­šta­ni na­vo­de da se de­mo­graf­ska sli­ka Ka­lu­dre dra­stič­no pro­mi­je­ni­la i po­red to­ga što ovo pod­ruč­je ras­po­la­že sa ogrom­nim pri­rod­nim po­ten­ci­ja­li­ma.


Mo­sto­vi van funk­ci­je

Se­kre­ta­ri­ja­ta za ko­mu­nal­no – stam­be­ne po­slo­ve i sa­o­bra­ćaj Op­šti­ne Be­ra­ne iz­dao je ne­dav­no na­red­bu na osno­vi ko­je se za­bra­nju­je sa­o­bra­ćaj za te­ret­na mo­tor­na vo­zi­la či­ja je ukup­na ma­sa ve­ća od 12 to­na, na pu­tu ko­ji vo­di od cen­tra Ka­lu­dre do za­se­o­ka Bje­lo­še­vac. U na­red­bi se na­vo­di da se sa­o­bra­ćaj za­bra­nju­je zbog ošte­će­nja mo­sta na Ka­lu­dar­skoj ri­je­ci. Is­tak­nu­to je da će na­red­ba va­ži­ti sve dok se ne­iz­vr­ši sa­na­ci­ja mo­sta po­dig­nu­tog u ne­po­sred­noj bli­zi­ni se­o­skog do­ma i ško­le. Na­red­ba je usli­je­di­la na­kon što su sta­nov­ni­ci mje­snih za­jed­ni­ca Do­nje Lu­ge, Do­nja Rža­ni­ca, Ka­lu­dra i Za­gor­je u vi­še na­vra­ta iz­ra­ža­va­li ne­sla­ga­nje sa na­či­nom ka­ko se vr­ši eks­plo­a­ta­ci­ja drv­ne ma­se iz Ka­lu­dar­skih šu­ma. Mje­šta­ni su ujed­no sta­vi­li do zna­nja da se mo­ra iz­vr­ši­ti sa­na­ci­ja ošte­će­nog pu­ta ko­ji vo­di do pla­nin­skih ka­tu­na iz­nad Ka­lu­dre i da je neo­p­hod­no iz­gra­di­ti no­vi be­ton­ski most u mje­stu Lu­ži­ne.