U od­no­su na sve krup­ne po­li­tič­ke te­me (pro­ble­me), ko­je po­sto­je u Cr­noj Go­ri, po­put ve­o­ma te­ške eko­nom­sko – so­ci­jal­ne zbi­lje, pi­ta­nja NA­TO in­te­gra­ci­ja, pro­te­sta i boj­ko­ta opo­zi­ci­je, par­la­men­tar­nog di­ja­lo­ga oko iz­bo­r­nog pro­ce­sa i slič­no, za gra­đa­ne Plje­va­lja u ovom tre­nut­ku, pre­ma tvrd­nja­ma po­sla­ni­ka SNP-a Dan­ka Ša­ran­či­ća, ne po­sto­ji ni va­žni­ja, ni ak­tu­el­ni­ja te­ma od ži­vo­ta i zdra­vlja, ko­ji su ovih da­na i pret­hod­nih go­di­na, ozbilj­no ugro­že­ni. Ša­ran­čić is­ti­če da je vre­me­na sve ma­nje da se ne­što uči­ni na pu­tu za­u­sta­vlja­nja eko­lo­škog, eko­nom­skog, a i de­mo­graf­skog ne­sta­ja­nja gra­da na Bre­zni­ci. Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma vri­je­me je da oni ko­ji od­lu­ču­ju, ko­ji su na vr­hu pi­ra­mi­de vla­sti i sud­bi­ne obič­nih lju­di dr­že u svo­jim ru­ka­ma, da za­sta­nu, sta­ve prst na če­lo i za­pi­ta­ju svo­ju sa­vjest ima li i ko­li­ka je do­za gri­je­ha, nji­ho­vog lič­nog i ko­lek­tiv­nog, po­li­tič­kog i sva­kog dru­gog, za sve ono što se Plje­vlja­ci­ma de­ša­va de­ce­ni­ja­ma una­zad. Pre­ma nje­go­vom mi­šlje­nju sa­mo po­li­tič­ke pro­mje­ne na dr­žav­nom ni­vou mo­gu pro­mje­ni­ti i po­lo­žaj Plje­va­lja u Cr­noj Go­ri.
-Još 2007. go­di­ne Za­ko­nom o ži­vot­noj sre­di­ni bi­lo je pred­vi­đe­no osni­va­nje ta­ko­zva­nog Eko –fon­da. Od tog ni do da­na­šnjeg da­na ne­ma ni­šta, a de­se­ti­ne mi­li­o­na ko­je bi se na ovaj na­čin na­mjen­ski utro­ši­le za rje­ša­va­nje go­ru­ćih eko­lo­ških pro­ble­ma i cr­nih ta­ča­ka, na vol­še­ban na­čin su ne­sta­le i uto­pi­le se u bu­džet dr­ža­ve. I pred­lo­gom no­vog za­ko­na, ko­ji će se na­ći pred po­sla­ni­ci­ma 2016. go­di­ne, pred­vi­đa se isto i to u ro­ku od tri go­di­ne. Da­kle, ima­će­mo Eko fond 2019. go­di­ne, ustva­ri ima­će fond oni ko­ji do­tad pre­ži­ve – na­gla­ša­va Ša­ran­čić, i is­ti­če da ne po­sto­ji na­se­lje­no mje­sto sa tri­de­set hi­lja­da sta­nov­ni­ka u da­na­šnjoj Evro­pi, a ta­kva su sve rje­đa i u Afri­ci, ko­je go­di­na­ma ne­ma ni čist va­zduh, ni vo­du za pi­će, a u slu­ča­je­vi­ma ma­lo ja­čeg vje­tra, ni stru­ju na ve­ćem di­je­lu se­o­skog pod­ruč­ja. On ka­že da je tra­ge­di­ja još ve­ća što je to mje­sto ru­dar­ski, ener­get­ski i in­du­strij­ski cen­tar sje­ve­ra, ako ne i ci­je­le dr­ža­ve. Za Ša­ran­či­ća ni­je slu­čaj­no tem­pi­ra­na ni pri­ča oko dru­gog blo­ka Ter­mo­e­lek­tra­ne za iz­bor­nu 2016. go­di­nu.
On sma­tra da je naj­ve­ći pro­blem taj što ne­ma po­li­tič­ke vo­lje da se mno­go­broj­ni ži­vot­ni pro­ble­mi Plje­vlja­ka rje­ša­va­ju. Za nje­ga je ne­pri­hva­tlji­vo i to što iz Agen­ci­je za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne „tje­še“ Plje­vlja­ke da je za­ga­đe­nje ni­je 22 već pet pu­ta ve­će od do­zvo­lje­nog, te da je ka­da je u pi­ta­nju za­ga­đe­nost va­zdu­ha u Sa­ra­je­vu, Tu­zli, Lon­do­nu ili Pe­kin­gu go­re ne­go u Plje­vlji­ma. Ša­ran­čić ka­že da je ja­sno da Plje­vlja po­la­ko ne­sta­ju u sva­kom smi­slu, i to ne­sta­ju po­sled­njih tri­de­se­tak go­di­na, upra­vo u pe­ri­o­du ka­da in­ten­ziv­no ra­de dva ve­li­ka pri­vred­na si­ste­ma Rud­nik Uglja i TE Plje­vlja.
- U tih tri­de­se­tak go­di­na, upra­vo je Mi­lo Đu­ka­no­vić pred­sjed­nik vla­de ili dr­ža­ve u kon­ti­nu­i­te­tu ne­kih 25 ili 26 go­di­na. Mi­je­nja­la se lo­kal­na vlast u Plje­vlji­ma, bio je i DPS, bio je i SNP-e, ali na ža­lost, ni­je se mi­je­njao od­nos Vla­de pre­ma Plje­vlji­ma. I to je ono što bo­li jed­na­ko sva­kog gra­đa­ni­na, pa i one ko­ji da­ju gla­so­ve vla­da­ju­ćim par­ti­ja­ma, za­rad ne­kog rad­nog mje­sta i ka­kve-ta­kve eg­zi­sten­ci­je po­ro­di­ce. Ne mo­že ni ak­tu­el­ni pred­sjed­nik op­šti­ne uči­ni­ti ni­šta, tre­ba bi­ti re­a­lan pa to sa­op­šti­ti. Iako se ap­so­lut­no po­li­tič­ki ne sla­že­mo po ogrom­nom bro­ju naj­va­žni­jih pi­ta­nji­ma ni Mir­ko Đa­čić ne­ma po­dr­šku od pre­mi­je­ra i Vla­de Cr­ne Go­re jer je nji­ho­vo od­nos pre­ma Plje­vlji­ma ostao isti, iz­mi sve ali za uz­vrat ni­šta ne daj - kon­sta­tu­je Ša­ran­čić, i pod­vla­či da su po­li­tič­ke pro­mje­ne je­di­no i su­štin­sko rje­še­nje.
- Na­rav­no, pro­mje­ne pod­ra­zu­mi­je­va­ju od­la­zak ak­tu­el­nog re­ži­ma i od­go­vor­nost onih ko­ji su naš grad, svo­jim či­nje­njem ili ne či­nje­njem, do­ve­li na ivi­cu eko­lo­škog, eko­nom­skog i de­mo­graf­skog po­no­ra. Ne­ka svi­ma ko­ji su vlast ili bi to tre­ba­lo da bu­du, sva­ko­ga da­na, sva­ko­ga tre­nut­ka, bu­de na umu sta­ro in­di­jan­sko pro­ro­čan­stvo: „Tek kad po­si­je­če­te po­sled­nje dr­vo, tek kad za­tru­je­te po­sled­nju ri­je­ku, tek kad upe­ca­te po­sled­nju ri­bu, tek ta­da će­te sa­zna­ti da se no­vac ne mo­že je­sti“ - po­ru­ču­je Ša­ran­čić. B. Je.


Mje­re bez re­zul­ta­ta

Ko­men­ta­ri­ši­ću Vla­di­ne krat­ko­roč­ne mje­re po­mo­ći Plje­vlji­ma Ša­ran­čić tvr­di da su one ne­do­volj­ne, da su ne­is­kre­ne i da ni­je­su da­le va­lja­ne re­zul­ta­te.
- Ne­će 450.000 evra ri­je­ši­ti pro­ble­me, ni­ti tri­de­set hi­lja­da po­mo­ći. Za šta će ta obim­na po­moć da se upo­tri­je­bi, ni­gdje se ne ka­že, ali je za­to u Pred­lo­gu bu­dže­ta za 2016. go­di­nu, te­škom dvi­je mi­li­jar­de i sto mi­li­o­na, od­mah sma­nje­na po­zi­ci­ja za Dom kul­tu­re za 300 hi­lja­da eura. Da li su to te mje­re i ta po­moć vla­de Plje­vlji­ma? Krat­ko­roč­ne ili du­go­roč­ne, na­zo­vi­mo ih ka­ko god, ne da­ju efek­te - ka­zao je Ša­ran­čić.