CE­TI­NjE - Na Ža­blja­ku Cr­no­je­vi­ća u okvi­ru pro­gra­ma ma­ni­fe­sta­ci­je „Lje­to u Pre­sto­ni­ci“ odr­ža­no je „Ve­če sa pri­ja­te­lji­ma“, ko­je su u ci­lju pro­mo­ci­je ovog zna­čaj­nog kul­tur­no-isto­rij­skog mje­sta or­ga­ni­zo­va­le tu­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je Ce­ti­nja i Pod­go­ri­ce u sa­rad­nji sa grad­skim upra­va­ma i mje­snom za­jed­ni­com.
Po­red uži­va­nja u spek­ta­ku­lar­nim pri­rod­nim lje­po­ta­ma Ska­dar­skog je­ze­ra s po­gle­dom na srednjovjekovni grad-tvr­đa­vu Ža­bljak, po­sje­ti­o­ci su ima­li pri­li­ku da pri­su­stvu­ju i bo­ga­tom kul­tur­no-za­bav­nom pro­gra­mu. Uz po­zna­te iz­vor­ne, sta­ro­grad­ske i na­rod­ne pje­sme ko­je su iz­ve­li or­ke­star „Zvu­ci sa Rib­ni­ce“ i pje­va­či Igor Đu­ro­vić i Ve­sko Mi­le­u­snić, „Ve­če sa pri­ja­te­lji­ma” u ovom isto­rij­skom mje­stu gdje je, ka­ko se mo­glo ču­ti, ro­đe­na Cr­na Go­ra, do­dat­no je uljep­šao an­sambl ce­tinj­skog Kul­tur­no-umjet­nič­kog dru­štva „Nje­goš“ ,ko­je se, uz ori­gi­nal­nu na­rod­nu no­šnju, pred­sta­vi­lo igra­ma: „Cr­na Go­ra“, „Bo­ka“, „Vr­su­ta“ kao i igra­ma iz ru­gov­skog, vra­njan­skog i ba­nat­skog kra­ja...
Di­rek­to­ri­ca Tu­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je Ce­ti­nja Ana Iva­no­vić ka­za­la je za „Dan“ da je u ovo­go­di­šnji pro­gram „Lje­ta u Pre­sto­ni­ci“ pr­vi put uklju­čen Ža­bljak Cr­no­je­vi­ća.
– Po­zna­to je da Ža­bljak Cr­no­je­vi­ća ima iz­u­ze­tan kul­tur­ni zna­čaj, a na­ša je na­mje­ra da ga kroz ova­kve pro­gra­me, za ko­je se na­da­mo da će po­sta­ti tra­di­ci­ja, što vi­še va­lo­ri­zu­je­mo u tu­ri­stič­ke svr­he – ka­za­la je Iva­no­vi­će­va.
Di­rek­to­ri­ca Tu­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je Pod­go­ri­ca Ta­nja Po­po­vić is­ta­kla je da je ra­du­je što su za­jed­nič­kim sna­ga­ma uspje­li da or­ga­ni­zu­ju ovu ma­ni­fe­sta­ci­ju na lo­ka­li­te­tu za ko­ji, ka­ko je re­kla, ni na­ši su­gra­đa­ni ne zna­ju do­volj­no.
– Ovom ma­ni­fe­sta­ci­jom že­li­mo da skre­ne­mo pa­žnju na ovo pre­li­je­po isto­rij­sko mje­sto, pri­je sve­ga svim na­šim gra­đa­ni­ma, ali i tu­ri­sti­ma i go­sti­ma ko­ji po­sje­ću­ju Cr­nu Go­ru, kao i da uka­že­mo da Ža­bljak Cr­no­je­vi­ća tre­ba da se va­lo­ri­zu­je na mno­go bo­lji na­čin – ka­za­la je Po­po­vi­će­va.
Pred­sjed­nik Mje­sne za­jed­ni­ce Ža­bljak Cr­no­je­vi­ća Mi­ško Lo­pi­čić ka­že da je „Ve­če sa pri­ja­te­lji­ma” pr­vi ta­kav do­ga­đaj ko­ji se u ovom mje­stu or­ga­ni­zu­je po­sli­je vi­še od 30 go­di­na.
– Za ovo mje­sto i nje­go­vu pro­mo­ci­ju ova­kvi do­ga­đa­ji su pra­va stvar, jer je Ža­bljak Cr­no­je­vi­ća ,na­ža­lost, ja­ko za­po­sta­vljen, ali na­da­mo se da će se ova­kvim pri­stu­pom to po­po­ra­vi­ti. Sma­tram da bi za mje­šta­ne, ko­jih ima oko 50 sa sto­ti­njak ku­ća oko tvr­đa­ve, bi­lo ja­ko zna­čaj­no ka­da bi se po­rav­nao i po­di­gao ni­vo pla­toa u cen­tru se­la ka­ko bi se za­šti­tio od pla­vlje­nja. Ta­ko­đe, ono što bi hit­no tre­ba­lo da se ri­je­ši je jav­na ra­svje­ta ko­ja nam je vi­še ne­go nu­žna – na­gla­sio je Lo­pi­čić do­dav­ši da to­kom ljet­nje se­zo­ne, na­ro­či­to su­bo­tom i ne­dje­ljom u Ža­blja­ku Cr­no­je­vi­ća zna da bu­de i pre­ko sto auto­mo­bi­la i mno­go lju­di ko­ji do­la­ze u obi­la­zak tvr­đa­ve ili na ku­pa­li­šte u Gor­njem bla­tu.
Z.P.


Naj­zna­čaj­ni­ji spo­me­nik kul­tu­re na Ska­dar­skom je­ze­ru

Ža­bljak Cr­no­je­vi­ća pred­sta­vlja je­dan od naj­zna­čaj­ni­jih spo­me­ni­ka kul­tu­re u ba­se­nu Ska­dar­skog je­ze­ra. Osno­va­li su ga u 10. vi­je­ku zet­ski kne­že­vi Vo­ji­sla­vlje­vi­ći za voj­ne po­tre­be, a pr­vi de­talj­ni­ji po­da­ci o ovom gra­du da­ti­ra­ju iz 15. vi­je­ka u vri­je­me di­na­sti­je Cr­no­je­vi­ća. Ka­ko je po­stao pre­sto­ni­ca Cr­no­je­vi­ća, ta­ko su po­če­le že­sto­ke bor­be oko i za tvr­đa­vu Ža­bljak, jer je to ta­da bi­la va­roš sa oko 300 ku­ća i sa raz­vi­je­nom tr­go­vi­nom, te je pred­sta­vlja­la va­žan pri­vred­ni i tr­go­vač­ki cen­tar. Vla­dar Ivan Cr­no­je­vić, ko­ji je bio na vla­sti od 1465. do 1490, vo­dio je bit­ke sa Tur­ci­ma sve do 1479. go­di­ne, ka­da je tvr­đa­va pa­la u tur­ske ru­ke i od ta­da du­go bi­la zna­čaj­no tur­sko upo­ri­šte u bor­bi pro­tiv Cr­no­go­ra­ca. Iako je bi­lo vi­še po­ku­ša­ja cr­no­gor­ske voj­ske da se ona osvo­ji, pri­pa­la je Cr­noj Go­ri tek od­lu­kom Ber­lin­skog kon­gre­sa. To­kom svo­je du­ge i bur­ne pro­šlo­sti Ža­bljak je če­sto mi­je­njao fi­zi­o­no­mi­ju i zna­čaj. U vri­je­me Cr­no­je­vi­ća do­bio je iz­gled mle­tač­kog si­ste­ma for­ti­fi­ka­ci­ja, je­din­stven na ovim pro­sto­ri­ma. U okri­lju sna­žnih be­de­ma, uz pra­te­će objek­te na­la­zio se dvo­rac Iva­na Cr­no­je­vi­ća i cr­kva Sve­tog Đor­đa. Da­nas tvr­đa­vu či­ne be­de­mi vi­so­ki do 15 me­ta­ra, a ši­ro­ki dva me­tra, sa šest ku­la, a na ar­hi­tek­tu­ri su vi­dlji­vi ve­ne­ci­jan­ski uti­ca­ji iz ra­nih pe­ri­o­da na­stan­ka gra­da, kao i tur­ski iz pe­ri­o­da nji­ho­ve do­mi­na­ci­je – is­pri­čao je Mar­ko Vu­ja­no­vić iz TO Ce­ti­nje.