NIK­ŠIĆ - Da­le­ke 1967. go­di­ne nik­šić­ka Gim­na­zi­ja „Sto­jan Ce­ro­vić“ u no­ve ži­vot­ne po­bje­de is­pra­ti­la je svo­ju naj­bo­lju ge­ne­ra­ci­ju. U osam odje­lje­nja bi­lo je 235 ma­tu­ra­na­ta od ko­jih da­nas jed­na če­tvr­ti­na ni­je vi­še me­đu ži­vi­ma. Dru­štvo sta­ro i oda­bra­no sa­sta­lo se ju­če u biv­šem objek­tu gim­na­zi­je, gdje je sa­da Osnov­na ško­la „Ol­ga Go­lo­vić“, ka­ko bi evo­ci­ra­li uspo­me­ne i pro­sla­vi­li ju­bi­lej zla­ta vri­je­dan.
-Bi­li smo zlat­na ge­ne­ra­ci­ja nik­šić­ke ma­tu­re, u ko­joj je bi­lo IV-8 ko­je je 1967. go­di­ne pro­gla­še­no za naj­bo­lje gim­na­zij­sko ma­tur­sko odje­lje­nje u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji. Ima­lo je 24 đa­ka, od ko­jih 15 od­lič­nih, šest vr­lo­do­brih i tri sa do­brim uspje­hom, a sred­nja ocje­na iz svih pred­me­ta bi­la je 4, 44 - pri­li­kom obi­lje­ža­va­nja po­la vi­je­ka od za­vr­šet­ka sred­nje ško­le is­pri­čao je ne­ka­da­šnji gim­na­zi­ja­lac Vla­di­mir No­va­ko­vić.
Ge­ne­ra­ci­ja, ka­zao je on, ni­je bi­la po zna­nju, već su bi­li izu­tet­ni spor­ti­sti, te i no­si­o­ci kul­tur­nog ži­vo­ta u ško­li i u Nik­ši­ću. Upra­vo odje­ljen­ska eki­pa IV-8, ta­ko­đe 1967. go­di­ne bi­la je omla­din­ski vi­ce­šam­pi­on Ju­go­sla­vi­je u ko­šar­ci.
-Ova ge­ne­ra­ci­ja iz­nje­dri­la je ne­ko­li­ko pro­fe­so­ra Uni­ver­zi­te­ta, vo­di­li su po­zna­te ju­go­slo­ven­ske fir­me od In­sti­tu­ta za atom­sku fi­zi­ku Vin­ča, do He­mo­far­ma, Elek­tro­pri­vre­de Cr­ne Go­re, te Re­gu­la­tor­ne agen­ci­je za ener­ge­ti­ku. Od ma­tu­re sa­sta­je­mo se sva­ke pe­te go­di­ne, a ovo da­nas je naš ju­bi­lar­ni de­se­ti sa­sta­nak ko­jim obi­lje­ža­va­mo po­la vi­je­ka od ma­tu­re - ka­zao je No­va­ko­vić ko­ji je in­že­njer teh­no­lo­gi­je i bio je naj­mla­đi đak nik­šić­ke gim­na­zi­je u ko­joj je ma­tu­ri­rao ka­da je imao se­dam­na­est go­di­na.
Šće­pa­nu Mi­lja­ni­ću ni­je bi­lo te­ško da do­đe iz Be­o­gra­da ka­ko bi se vi­dio sa škol­skim dru­go­vi­ma. On je ina­če dok­tor fi­zič­ke he­mi­je, 20 go­di­na je ra­dio u In­sti­tu­tu Vin­ča, po­tom na be­o­grad­skom Uni­ver­zi­te­tu gdje je bio pro­fe­sor nu­kle­ar­ne he­mi­je, a on­da i de­kan te usta­no­ve. Kao ta­da naj­mla­đi dok­tor na­u­ka jed­no vri­je­me je bio u Ame­ri­ci, na Uni­ver­zi­te­tu Ber­kli.
-Pri do­la­sku u Nik­šić pri­je dvi­je ve­če­ri imao sam pri­li­ku da vi­dim de­fi­le ovo­go­di­šnje ge­ne­ra­ci­je ma­tu­ra­na­ta na­še gim­na­zi­je. Ne bih že­lio da se ne­ko na­lju­ti, ali na­ša ge­ne­ra­ci­ja je naj­slav­ni­ja te ško­le svih vre­me­na, po­seb­no moj raz­red IV-8 - ka­zao je Mi­lja­nić.
Oku­plja­nje je po­če­lo oda­va­njem po­šte pre­mi­nu­lim škol­skim dru­go­vi­ma i pro­fe­so­ri­ma, a po­tom ih je po­zdra­vio ta­da­šnji di­rek­tor gim­na­zi­je prof. dr Bran­ko Ra­do­ji­čić ko­ji im je če­sti­tao zlat­ni ju­bi­lej, ko­ji je, ka­ko je is­ta­kao, zlat­ni do­ga­đaj i za ško­lu i za Nik­šić.
-To su bi­la div­na vre­me­na, div­no vri­je­me i div­ne ge­ne­ra­ci­je, a ova je u tom pe­ri­o­du naj­bo­lja. Ohra­bri­li su nas ka­ko tre­ba ra­di­ti, a uzor su i da­nas gdje god da se na­la­ze - re­kao je Ra­do­ji­čić.
Od pro­fe­so­ra ge­ne­ra­ci­je 1966/1967. go­di­ne sve­ga ne­ko­li­ko ih je da­nas me­đu ži­vi­ma, a na pro­sla­vi ju­bi­le­ja bio je je­dan od njih prof. dr Ra­do­mir Rat­ko Vu­ki­će­vić, ko­ji je bio raz­red­ni star­je­ši­na odje­lje­nju IV-8.
-Oni su jed­na od mo­jih naj­bo­ljih ge­ne­ra­ci­ja, a me­di­ji su ih u to vri­je­me pro­zva­li zlat­no odje­lje­nje, a či­ta­vu ma­tu­ru zlat­nom ma­tu­rom. Me­đu nji­ma ima po­zna­tih na­uč­nih rad­ni­ka, dok­to­ra na­u­ka, vr­snih in­te­lek­tu­a­la­ca. Sa mno­gi­ma od njih se vi­đam – ka­že Vu­ki­će­vić.B.B.


Ču­va­ri tla iz ko­jeg su ni­kli

Ne­ka­da­šnji ma­tu­rant, pro­fe­sor knji­žev­no­sti Žar­ko Man­dić ka­že da je ve­li­ka raz­li­ka u pro­svje­ti da­nas i u vri­je­me zlat­ne ge­ne­ra­ci­je.
-Mi smo u tim go­di­na­ma na­kon Dru­gog svjet­skog ra­ta bi­li u mi­ljeu pa­tri­jar­hal­nog mo­ra­la i otadž­bin­skog du­ha. Na­pa­ja­li smo se na iz­vo­ri­ma re­vo­lu­ci­je, po onoj An­dri­će­voj „ču­vaj tle iz ko­ga ni­kok“. To bi da­nas ovim mla­dim po­ru­čio, sa­mo što je dru­go vri­je­me. Vo­lio bih da da­na­šnji đa­ci po­sti­žu ta­kve re­zul­ta­te kao što smo mi iz ove ge­ne­ra­ci­je – po­ru­ču­je Man­dić.
Va­silj­ka Ke­šelj Ra­du­lo­vić je u Nik­šić na sa­sta­nak ge­ne­ra­ci­je do­pu­to­va­la iz No­vog Sa­da. Iako kao di­plo­mi­ra­ni eko­no­mi­sta ima 45 go­di­na sta­ža, ni da­nas ne po­su­sta­je.
- Ne sta­jem, ne za­to što ta­ko že­lim, već zbog to­ga što me tra­že. Imam dvo­je dje­ce i pe­to­ro unu­či­ća od ko­jih naj­sta­ri­je ima 20, a naj­mla­đe pet go­di­na sta­ro­sti – po­no­sno is­ti­če ona.