NIK­ŠIĆ – Ma­na­stir Ro­đe­nja Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce u Ko­si­je­re­vu i ove go­di­ne bio je mje­sto sa­bra­nja srp­skih po­ro­di­ca ko­je se, pra­znu­ju­ći Sa­bor srp­skih sve­ti­te­lja, oku­plja­ju ov­dje već de­ve­tu go­di­nu za­re­dom. Sve­tu li­tur­gi­ju u drev­noj sve­ti­nji slu­žio je pro­to­je­rej-sta­vro­for Ra­do­ji­ca Bo­žo­vić uz sa­slu­že­nje igu­ma­na ma­na­sti­ra je­ro­mo­na­ha Ar­se­ni­ja i sve­šte­ni­ka Da­ni­la Zi­ro­je­vi­ća. Osve­štan je i pre­re­zan slav­ski ko­lač i oba­vlje­no pri­če­šće vjer­nog na­ro­da. Pro­to­je­rej-stra­vro­for Bo­žo­vić bla­go­slo­vio je i če­sti­tao Sa­bo­ru srp­kih po­ro­di­ca oku­plja­nje is­ti­ču­ći „gdje god se sa­sta­ne­mo, to je sa­bor srp­skih po­ro­di­ca”.
– I ku­ći ka­da se sa­be­re­mo i ko god od nas ima svi­jest ko je i oda­kle je, i ko su mu otac i maj­ka, ko su mu bi­li dje­do­vi i pre­ci, zna da su bi­li Sr­bi i da su srp­ski raz­mi­šlja­li i go­vo­ri­li i da su ta­ko i po­sto­ja­li i odr­ža­li se i na­ma pre­da­li da to za­dr­ži­mo i oču­va­mo. Isti­na, go­spod je re­kao ne­ma Gr­ka i je­vre­ji­na, ne­ma ma­log i ve­li­kog, svi su u nje­mu jed­na­ki. Me­đu­tim, to na­ci­o­nal­no bi­ljež­je je va­žno ra­di zna­nja, isto­ri­je i ra­di ko­ri­je­na na­ših da zna­mo ko smo i ku­da ide­mo, be­sje­dio je pro­to­je­rej-sta­vr­o­for Bo­žo­vić.
Pred­sjed­nik Uprav­nog od­bo­ra Sa­bo­ra srp­skih po­ro­di­ca pro­fe­sor Mi­le Cic­mil is­ta­kao je da se oku­plja­ju s bla­go­slo­vom epi­sko­pa bu­di­mljan­sko-nik­šić­kog Jo­a­ni­ki­ja, ali i sa lju­ba­vlju ko­ja ih sve ve­zu­je. Sto­ga, re­kao je on, s ra­do­šću mo­gu na­gla­si­ti da srp­ske po­ro­di­ce op­sta­ju i tra­ju upr­kos „ne­sret­nom vre­me­nu“ u ko­jem je sve na­še po­su­sta­lo. Op­sta­ju i tra­ju, ka­zao je Cic­mil, u vre­me­nu ka­da da­na­šnji na­ši pr­va­ci ko­ji že­le da go­vo­re u na­še ime ne smi­ju da ka­žu da je na­še Sve­to Ko­so­vo oku­pi­ra­no, i da sa­mo tre­ba bi­ti str­pljen i sa­če­ka­ti pa će da­ti Bog da se vra­ti ono što smo kr­vlju pla­ti­li i da će sr­ce Sr­bi­je po­no­vo bi­ti na svom mje­stu.
– Tre­ba­lo bi se za­pi­ta­ti kud su nas po­ve­li i ovi ko­ji mi­sle i od­lu­ču­ju za nas, ko­ji su ri­je­ši­li da nas pri­slo­ne i da nas za­šti­te od onih od ko­jih smo sa­mo do­bi­ja­li pat­nju mu­ke i pro­gon. Ka­ko da ob­ja­sni­mo sa ovo­ga mje­sta ka­kvi su to lju­di ko­ji psu­ju maj­ku i pro­kli­nju maj­či­no mli­je­ko, ka­kvi su to lju­di ko­ji ne mo­gu da zna­ju, ni da shva­te da je Cr­na Go­ra on­da kad je naj­moć­ni­ja bi­la ima­la pr­vi bu­džet 1903. go­di­ne. U tom bu­dže­tu su bi­le sa­mo dvi­je stav­ke – jed­na pri­hod to je zna­či­lo da­va­nje Ru­si­je, a dru­ga ras­hod – ono što je di­je­lio go­spo­dar, a i ta­kav bu­džet usvo­ji­li sa­mo tek 1907. go­di­ne – re­kao je, iz­me­đu osta­log, Cic­mil.
Sa­bor srp­skih po­ro­di­ca, na­gal­sio je on, pri­li­ka je da se sje­ti­mo onih ko­ji su u pret­hod­nom pe­ri­o­du da­va­li bla­go­slo­ve po­put po­čiv­šeg pro­to­je­re­ja- sta­vro­fo­ra Alek­se Pa­vlo­vi­ća i sa­bra­ta ko­si­je­rev­ske sve­ti­nje, mo­na­ha Te­o­do­ra ko­ji je pro­šle go­di­ne tra­gič­no iz­gu­bio ži­vot. Sa­bor je i pri­li­ka, ka­zao je Cic­mil, da se na­gla­si da smo se umno­ži­li od pro­šlo­go­di­šnjeg oku­plja­nja, pa ovo­go­di­šnje sa­bra­nje bi­že­lje no­vo­ro­đe­ni Vuk, Mak­sim, Du­nja i Jo­van.
Pre­ma od­lu­ka­ma Sa­bo­ra i ove go­di­ne pri­ku­plje­na je po­moć za srp­ske po­ro­di­ce na Ko­sme­tu ko­ju im je uru­čio ar­hi­je­rej­ski na­mje­snik nik­šić­ki Slo­bo­dan Jo­kić.
Cic­mil je u ime Sa­bo­ra uru­čio za­hval­ni­cu KUD-u „Osvit“ i Mi­li Sko­ča­jić iz Bi­le­će.
U kul­tur­no-du­hov­nom pro­gra­mu ovo­go­di­šnjeg sa­bo­ra srp­skih po­ro­di­ca uče­stvo­va­li su gu­slar Ra­do­mir Ra­jo Jo­va­no­vić, kao i čla­no­vi Brat­stva pra­vo­slav­ne omla­di­ne „Sv. Va­si­li­ja Ostro­škog Ču­do­tvor­ca“ Lu­ka Cic­mil, Jo­va­na Ća­la­san i Ivan Đu­kić.
B.Bra­šnjo

Ha­ko­va­na „Vaj­ber gru­pa”

Pri­pre­ma­ju­ći se za sa­bo­ra­va­nje or­ga­ni­za­to­ri su for­mi­ra­li „Vaj­ber gru­pu“ ka­ko bi oba­vi­je­sti­li sve o da­tu­mu oku­plja­nja, ali je ona ha­ko­va­na. Cic­mil je is­ta­kao da su na oku­plja­nje na­red­ne go­di­ne po­zva­ne sve srp­ske po­ro­di­ce u slu­ča­ju da, ka­ko je re­kao „ve­ze opet za­ka­žu“.
– Sve što je ima­lo srp­ski pred­znak or­ke­stri­ra­no je boj­ko­to­va­no, sto­ga ako za­ka­žu ve­ze ili bi­lo ko od nas idu­će go­di­ne na istom ovom mje­stu na­ći će­mo se na Sa­bo­ru. Ovo je skup oda­bra­nih, skup onih lju­di ko­ji zna­ju ko su, gdje su do­šli, šta je mo­li­tva, šta su Srp­ski sve­ti­te­lji i pro­sve­ti­te­lji, šta je rod srp­ski, tra­di­ci­ja i ka­ko se ga­ji i ka­ko će se ako bog da na­sta­vi­ti – na­gla­sio je Cic­mil.