Po­što da­na­šnju eli­tu ni­kad ne bih sta­vi­la pod isti krov sa onom pra­vom, istin­skom, ali na­ža­lost iz­u­mr­lom eli­tom, u da­ljem tek­stu ću je sta­vlja­ti pod na­vod­ni­ke. Ve­li­ka je vje­ro­vat­no­ća da će to mno­gi ’’eli­ta­ši’’ shva­ti­ti kao kom­pli­ment, ali to ću im od­bi­ti na nji­ho­vu „elit­nu’’ glu­post.
Eli­ta- la­tin­ska ri­ječ „eli­ge­re’’, što zna­či bi­ra­ti, iza­bra­ti, iza­bra­no, je dio lju­di, dru­štve­nih sku­pi­na, usta­no­va ili dru­štva ko­je za­u­zi­ma­ju is­tak­nu­ta ili nat­pro­sječ­na mje­sta. U ra­noj fa­zi raz­vo­ja ka­pi­ta­li­zma poj­mom eli­ta ozna­ča­va­la se ro­ba vr­hun­skog kva­li­te­ta, ko­joj ni­su mo­gle kon­ku­ri­sa­ti dru­ge ro­be, bez ob­zi­ra na ci­je­nu. Ina­če, pod poj­mom „eli­ta’’ pod­ra­zu­mi­je­va­ju se zna­čaj­ne vo­de­će ulo­ge, za­hva­lju­ju­ći in­di­vi­du­al­nim spo­sob­no­sti­ma, obra­zo­va­nju i so­ci­jal­nom po­lo­ža­ju. Da­kle, ono što je naj­kva­li­tet­ni­je, naj­o­da­bra­ni­je- cvi­jet ne­če­ga, na­ro­či­to dru­štva, je­zgro, na­ro­či­to voj­ske.
Od­ra­sta­la sam u vre­me­nu u kom sam ima­la sre­ću da ova­kve lju­de i pre­po­znam i upo­znam. Ono što je naj­va­žni­je je­ste da su oni po­sto­ja­li u pra­vom, istin­skom i su­štin­skom smi­slu, oprav­da­va­ju­ći svo­je ulo­ge. Obra­zo­va­ni, mu­dri, uspje­šni, sa­mo­svje­sni, ko­ri­sni, bla­go­rod­ni. Uvje­re­ni čvr­sto u svoj kva­li­tet, no­še­ni vje­rom i en­tu­zi­ja­zmom u bo­lje sju­tra. Bo­lje sju­tra za sve nas. Ne­se­bič­ni. Prin­ci­pi­jel­ni. Di­vi­la sam se nji­ho­vom zna­nju i obra­zo­va­nju. Po­što­va­la ih do ne­ba, iako su oni uvi­jek čvr­sto sta­ja­li na ze­mlji. Od­ra­sta­la sam uz i sa eli­tom.
Na­ža­lost, do­ži­vje­la sam i, na­ža­lost ne sa­mo ja, da sa­da ži­vim uz ne­ke no­vo­pe­če­ne „elit­ne ma­se’’. Uz one ko­ji mi­sle da sve po­či­nje sa nji­ma i od njih. Raz­o­ča­ra­na i lju­ta što se si­stem vri­jed­no­sti ras­pr­šio kao ba­lon, pi­tam se po ko zna ko­ji put- ima li nam po­vrat­ka? Da li je pra­vi put odav­no iz­gu­bljen iz vi­da? Ima li iz­la­ska iz ovog be­smi­sla? Ne znam, jer že­lim da se na­dam, ali jed­no si­gur­no znam- dok je ovih što mi­sle da su „eli­ta’’ ko­ja se za sve pi­ta- cr­no nam se pi­še.
Kao dru­štvo ko­je se su­o­ča­va s ve­li­kim pro­ble­mi­ma i dru­štve­nim iza­zo­vi­ma, ne­ma­mo od­go­vo­re na ključ­na pi­ta­nja. Po­red sve­ga, pro­past, op­šta de­struk­ci­ja i de­ka­den­ci­ja sve­ga, ni­ka­da ni­je­su bi­li ve­ći. Po­sto­je­ća „eli­ta’’ i njen ’’pro­svje­ti­telj­ski’’ dio pro­po­vi­je­da evro­a­tlant­ske in­te­gra­ci­je, a ona na­ci­o­nal­no or­jen­ti­sa­na je svo­ju na­du po­la­ga­la u Za­pad, dok joj ’’mi­lo­srd­ni an­đeo’’ ni­je po­ka­zao put za pa­kao. Sad ne zna ni gdje je li­je­vo, ni gdje je de­sno. Da­na­šnju „eli­tu’’, nje­nu su­šti­nu, pri­je sve­ga či­ni po­da­nič­ki men­ta­li­tet, a iz ta­kvog sta­nja ni­je re­al­no oče­ki­va­ti ra­đa­nje no­ve dru­štve­ne eli­te. Ono što je na­ša očaj­nič­ka i osnov­na po­tre­ba je­ste upra­vo stva­ra­nje no­ve dru­štve­ne eli­te, ko­ja bi bi­la u sta­nju da kre­i­ra no­vo, sta­bil­no dru­štvo. Ipak, mi­slim da po­sto­je­ćoj „kva­zi eli­ti’’ ne pa­da na pa­met, ni­ti je u sta­nju da stvo­ri pret­po­stav­ke i pred­u­slo­ve za ta­kve dru­štve­ne pro­mje­ne. Svo­de­ći svo­je an­ga­žo­va­nje na te­žnju za odr­ža­va­njem u struk­tu­ra­ma mo­ći i za­šti­ti is­klju­či­vo svo­jih in­te­re­sa, kon­for­mi­zam je po­stao nje­na ide­o­lo­gi­ja i pre­o­ku­pa­ci­ja. Uljulj­ka­na u la­žnu moć, ne vi­di da­lje ni od svog dže­pa, a ni od dži­pa!
Sta­ra po­slo­vi­ca „Ko ho­će da oba­sja­va put u mra­ku mo­ra bi­ti i sam svje­tlost’’, tre­ba­lo bi da bu­de ključ­na vo­di­lja na pu­tu ozdra­vlje­nja svih seg­me­na­ta dru­štva. Ali! Šta da­na­šnja „eli­ta’’ zna o po­slo­vi­ca­ma!? Bog­me, ni­šta. Ona je sa­ma se­bi do­volj­na, ona je u stva­ri svo­ja, a ne na­ša. Slu­ži se­bi i svo­jim go­lim in­te­re­si­ma. Po­li­ti­ča­ri, estrad­ni „umjet­ni­ci’’, fud­ba­le­ri, a bo­ga­mi i po ko­ja star­le­ta i ma­ne­ken­ka da­nas su „na­ši naj­i­stak­nu­ti­ji eli­ta­ši’’. Da li je po­treb­no da još jed­nom na­gla­sim da bi no­si­o­ci dru­štva tre­ba­lo da bu­du oni ko­ji se is­ti­ču do­brim dje­li­ma, mo­ra­lom, zna­njem i obra­zo­va­njem? Uza­lud, ni­šta od to­ga.
Is­tra­ži­va­nja ko­ja su ra­đe­na po­ka­zu­ju niz manj­ka­vo­sti od ko­jih pa­ti, pri­je sve­ga po­li­tič­ka „eli­ta’’. To je naj­pri­je manj­ka­vost u de­mo­krat­skoj, po­li­tič­koj kul­tu­ri. „Eli­te’’ su ba­ha­te, ni­su u ko­mu­ni­ka­ci­ji i do­slu­hu sa gra­đa­ni­ma, sklo­ne kli­jen­ta­li­stič­kom po­na­ša­nju itd. Me­di­ji su ti ko­ji naš kom­ple­tan vri­jed­no­sni si­stem, si­ste­mat­ski i do­dat­no uru­ša­va­ju, pi­šu­ći o lju­di­ma ko­ji ni u snu ne bi smje­li da pred­sta­vlja­ju eli­tu. Sve u sve­mu, isti­na je da da­na­šnja „eli­ta’’, bi­lo da se­be sma­tra po­li­tič­kom ili kul­tur­nom, ne­ma od­go­vo­re na iza­zo­ve vre­me­na. Ona ži­vi od da­nas do sju­tra.
Za­to, ne do­zvo­li­te da vam bje­lo­svet­ski hoh­šta­ple­ri od­re­đu­ju ko­jim će­te pu­tem kre­nu­ti. Tru­di­te se da bu­de­te bo­lji, jer ako ne mo­že­mo bi­ti bo­lji, bi­će­mo sve go­ri. To je du­hov­ni za­kon. Usvo­ji­te ga, jed­no­gla­sno. Ne do­zvo­li­te da vam sko­ro­je­vi­ći i pri­mi­tiv­ci pri­ča­ju o ugle­du i mo­ra­lu. Oni ni­su, ni­ti će ikad bi­ti eli­ta. Pre­zri­te te ma­lo­gra­đan­ske de­ma­go­ge. Ja sam to ura­di­la s ve­li­kim za­do­volj­stvom. I ja i moj bič. Jer, da­na­šnja „eli­ta’’ je kič.
(Autor je pje­snik)

Pi­še: Mag­da Pe­ter­nek