Pri­hva­ti­ti re­al­nost ona­kvom ka­kva je, pri­tom da­ti sve od se­be da je pro­mi­je­niš na bo­lje bo­žan­stven je kon­cept. Od­li­ka ma­lo­broj­nih... Bu­de­te adap­ta­bil­ni, ali i pro­e­vo­lu­tiv­ni. No, po­sto­je i oni dru­gi, ko­ji ne vi­de ja­sno po­tre­be svi­je­ta i nje­go­ve me­ha­ni­zme, pa upor­no za­la­ze u po­dru­me ži­vo­ta, tra­ga­ju­ći za pro­zo­rom. Po­gre­šan pra­vac kre­ta­nja ko­ji je svoj­stven mno­gi­ma. Na­i­me, kad si gla­dan, ko­paš ili lo­viš - ilu­zor­no je da se ba­viš šmin­ka­njem.
Upra­vo je to na­šmin­ka­va­nje svi­je­sti, i iz­vla­če­nje pra­me­no­va na mo­zgu, ne­što što se ta­ko do­bro pro­da­je ovih da­na. Vje­ro­vat­no ste upu­će­ni u po­sto­ja­nje broj­nih kur­se­va i pre­da­va­nja ko­ja vas, kan­da, pro­u­ča­va­ju i pod­u­ča­va­ju šta bi tre­ba­lo da ra­di­te sa ži­vo­tom. U Pod­go­ri­ci je ta­kvih “klu­bo­va” sve vi­še. A sve li­cen­ci­ra­ni i na­ma­za­ni pre­da­va­či. Za sve­ga ne­ko­li­ko sto­ti­na eura će vam pre­ci­zno re­ći da ste stvo­re­ni da bu­de­te film­ska zvi­je­zda, di­rek­tor “Bo­in­ga”, me­na­džer Tej­lor Svift... a vi se pre­sreć­ni, oči­ju pu­nih zvi­je­zda, vra­ti­te u iz­najm­lje­ni stan u Da­ni­lov­gra­du i leg­ne­te za­do­volj­ni. Uju­tro se pro­bu­di­te glad­ni, ali pa­ra ne­ma za hra­nu... jer sve što ste ima­li da­li ste “li­cen­ci­ra­nim pre­da­va­či­ma”. A ni­ka­ko da vas zov­nu iz Ho­li­vu­da ili iz ‘’Bo­in­ga’’... a vi i da­lje ne­za­po­sle­ni. U Cr­noj Go­ri, ako već ne­ma­te “stri­ka za ve­zu”, mo­ra­te sa­mi po­sta­ti “stri­kan”... ra­dom, po­ku­ša­va­njem, ra­dom, po­ku­ša­va­njem.... pad­neš, usta­neš, pad­neš, usta­neš... raz­o­ča­ra­nje i apa­ti­ja su luk­suz. Ne mo­žeš ih se­bi pri­u­šti­ti. Ina­če si ba­čen sper­ma­to­zo­id.
No, aj­mo još jed­nom da ela­bo­ri­ra­mo... Ako već ide­te na ove kur­se­ve za “sa­mo­spo­zna­va­nje” i “pro­fe­si­o­nal­nu adap­ta­ci­ju vr­li­na” ko­je na­vod­no ne umi­je­te sa­mi ot­kri­ti, pa vam na tom pu­tu po­ma­žu “ob­u­če­ni tre­ne­ri” (gu­rui)... ne bi bi­lo lo­še da pro­či­ta­te sle­de­će. Bi­lo ka­kav ob­lik tran­zi­ci­je si­ste­ma ujed­no pred­sta­vlja i tran­zi­ci­ju dru­štva (lo­mlje­nje čo­vje­ka). Ujed­no, go­vo­ri­mo o vr­lo plod­nom mo­me­na­tu za fo­le­re ko­ji tra­ga­ju za oni­ma s kri­zom pro­fe­si­o­nal­no-in­tim­nog iden­ti­te­ta (u Cr­noj Go­ri, broj­ne su gru­pe lju­di u ko­ji­ma sva­ki po­je­di­nac pa­ti od ego­la­bil­no­sti i na­ka­rad­ne su­je­te). U kri­znom pe­ri­o­du (pri­vred­no-eko­nom­skog ka­rak­te­ra), čo­vje­ku je po­seb­no bit­no da se na ne­ki na­čin iz­dig­ne nad ja­dom, i osta­lim gu­bav­ci­ma... da ima osje­ćaj da je dru­ga­či­ji na “či­sti­ji” i “va­žni­ji” na­čin (čak i onaj pro­fi­ta­bil­ni­ji).
A on­da do­đu ti i ta­kvi “in­struk­to­ri” s ra­zno­li­kim me­to­da­ma i odr­ža­va­ju kur­se­ve (za ko­je sa­mi in­tim­no ne smi­je­te da pri­zna­te da su vam od sa­mog star­ta sum­nji­vi) - i kon­stant­no vam sta­vlja­ju do zna­nja da ste “sja­ni, iz­u­zet­ni i ne­po­no­vlji­vi”. Na kra­ju vi­še­mje­seč­nog kur­sa će­te do­bi­ti di­plo­mu, ili ka­kav dru­gi pa­pir­na­ti za­pis gdje sto­ji da ste stvo­re­ni da vo­di­te “Epl”, da “To­kij­ska ber­za” pla­če za va­ma, ubi­je­de vas ka­ko ras­po­la­že­te “ta­len­tom” kao svi umjet­ni­ci re­ne­san­se za­jed­no, i da MTV sla­vi dan kad će vam lju­bi­ti sto­pa­la... u stva­ri, utvr­de da ste su­pe­r­he­roj, či­ja lič­na i pro­fe­si­o­nal­na ori­jen­ta­ci­ja ne smi­ju da ča­se ni ča­sa za ak­tu­a­li­za­ci­jom.
Za tu vr­stu, uža­sno opa­sne la­žne po­hva­le, is­ke­ši­ra­će­te od 500 do 1.000 eura (ko­li­ko ko­šta ci­klus pre­da­va­nja po Pod­go­ri­ci... u Bu­dvi mo­žda i sku­plje).
Na kra­ju, efek­ti su zbi­lja vid­ni... ali po­dlo bol­ni po va­šu du­šu. Na­kon ini­ci­jal­no do­bre vi­bra­ci­je (gdje vam ka­žu da ste “re­đi od jed­no­ro­ga”), na­stu­pa pe­ri­od dro­blje­nja lič­no­sti... Pro­đu da­ni, vi ta­ko sjaj­ni ne bi­va­te pri­zna­ti ni po­zva­ni od stra­ne svjet­skih “tvrt­ki”, pu­čan­stvo u va­ma ne vi­di ono što je ot­krio “li­cen­ci­ra­ni pre­da­vač”... ru­ti­na ko­ju ste ima­li pri­je po­ha­đa­nja kur­sa po­sta­je bol­na po va­še “vi­so­čan­stvo”... ne­tr­pe­lji­vost i ogrom­na ko­li­či­na tu­ge vre­me­nom ovla­da­ju va­šom su­šti­nom... i na kra­ju, umje­sto da ste sku­plje­ni no­vac zbi­lja po­tro­ši­li na di­na­mi­ku kre­ta­nja, po­ku­ša­va­nja, istin­skog ra­da... shva­ta­te da ste i zad­nju pa­ru da­li ne­kom sjaj­nom la­žo­vu da vas pro­vo­za po “me­ri­di­ja­ni­ma”, a da ni­ste ni po­mje­ri­li gu­zi­cu sa sto­li­ce.
Do sa­da sam ura­dio za­vi­dan broj pro­fi­la lič­no­sti.... ve­ći­na je uspje­la da na­do­gra­di svoj ži­vot na­kon to­ga, da se kva­li­tet­no iz­mje­sti sa po­zi­ci­je u ko­joj je ta­vo­ri­la.
Ni­kad, to­kom ra­da, ne za­o­bi­la­zim isti­nu... ne či­nim ba­bu mla­đom, a ne­u­kus po­sla­sti­com.
Za­što vam je to­li­ko mi­li­je da ču­je­te ka­ko ima­te kri­la za pre­le­te uni­ver­zu­ma, kad ni no­ge ko­je su vam tek ta­ko da­te ne ko­ri­sti­te?
(Autor je knji­žev­nik)

Pi­še: Mi­li­sav S. Po­po­vić