Pi­še: Ili­ja R. Mi­lja­nić



Svi ra­to­vi u svi­je­tu su iz­bi­ja­li ra­di pro­ši­re­nja te­ri­to­ri­je. U do­ba Osman­lij­skog car­stva slu­ge su za do­bro ga­zdo­va­nje do­bi­ja­le ze­mlji­šte na traj­no ko­ri­šće­nje. Kod Auastro­u­ga­ra, mi­lje­ni­ka da­na­šnje vla­sti u Mon­te­ne­gru, za ki­lo ka­me­na mo­gla se za­ra­di­ti sva sa­dr­ži­na „če­me­ra“... Da li gra­đa­ni Cr­ne Go­re za­i­sta zna­ju ka­ko se ar­či imo­vi­na, ko­ja je sa­bljom i te­škom po­gi­bi­jom do­bi­je­na uz ge­ne­ra­cij­ski pad na­ta­li­te­ta? Ko­mi­te­ti ofor­mi­še avnojevske gra­ni­ce ko­je su po pri­či ne­po­vre­di­ve. Ne­po­vre­di­vost va­ži do vre­me­na in­te­re­sa „ve­li­kih ka­ja­ka­ša“ ko­ji kro­je ku­da im je dra­go. Po­sli­je sve­ga, vi­dje­li ste ka­ko se po­na­vlja isto­ri­ja iz pro­le­ter­skih bri­ga­da. Vo­đu po­če­li da cr­ta­ju po li­ti­ca­ma ka­ko bi „mon­te­ne­gri­ni’’ zna­li ko­ga tre­ba po­dr­ža­va­ti u cik zo­re - pri­je ka­ši­ke me­da...
Po­sli­je pa­da kra­lje­vi­ne i po­bje­de ko­mu­ni­zma u Ju­go­sla­vi­ji, na­ci­o­na­li­zo­van je va­žan dio imo­vi­ne, kao i imo­vi­na za raz­voj in­fra­struk­tu­re. Da­nas su u Mon­te­ne­gri­ji za­u­vi­jek ras­pro­da­li sva­ki pe­dalj dru­štve­ne imo­vi­ne i va­žna pod­ruč­ja mor­ske oba­le, i to bje­lo­svjet­skim pe­ra­či­ma nov­ca, za­slu­žnim di­ri­gen­ti­ma su­mo­r­nog pro­lje­ća, kao i „za­slu­žnim mom­ci­ma“ sa sram­nom i pr­lja­vom bi­o­gra­fi­jom. Na sve ovo bi ču­ve­ni ko­men­ta­tor Mla­den De­lić uz­vik­nuo: „Lju­di, je li ovo mo­gu­će?’’ Da li obi­čan gra­đa­nin vi­di ko je ga­zda „šu­pe“ ko­ja je u užoj zo­ni bi­lo ko­jeg gra­da u Cr­noj Go­ri? Ka­ta­star­ska ma­fi­ja iz­mje­šte­na je van dr­žav­nih or­ga­na – njo­me go­spo­da­re „ta­ko­je­vi­ći’’ sa spor­nim bi­o­gra­fi­ja­ma. Dr­žav­ni ka­ta­star je sa­mo fi­li­ja­la po­da­ta­ka i ni­šta vi­še. U nor­mal­nim dr­ža­va­ma ka­ta­star je ne­pre­mo­sti­va zo­na za otu­đe­nje i ras­po­la­ga­nje dr­žav­nom imo­vi­nom i pred­sta­vlja dr­žav­ni tre­zor s po­vjer­lji­vim pe­ča­tom.
Pla­ne­ri su u taj­nim po­drum­skim oda­ja­ma s „mr­tvom stra­žom“ is­pla­ni­ra­li i na­cr­ta­li ve­le­lep­ne oda­je za udo­ban avan­tu­ri­stič­ki ži­vot uz ame­rič­ke golf te­re­ne... Ka­ta­star­sko bla­go ko­je je ne­kad pri­pa­da­lo Cr­noj Go­ri po­sta­lo je uz­o­ra­na do­li­na pro­fi­te­ra ko­ji ba­šti­ne „tu­pan-tu­fa­hi­je“... Upra­vo su­mor­na sli­ka ote­te dru­štve­ne imo­vi­ne je­ste ogle­da­lo ko­je mo­ra da po­tam­ni u bli­skoj bu­duć­no­sti. Ka­ta­star­ska ma­fi­ja je ras­tu­ri­la sve atrak­tiv­no ze­mlji­šte... Kup­ci sve po­kret­ne i ne­po­kret­ne (pro­kle­te) imo­vi­ne u cen­tri­ma gra­do­va Mon­te­ne­gra su is­pla­ni­ra­ni pro­fi­te­ri ko­ji su pre­vo­zi­li ku­plje­ne ži­ve lju­de... Gru­pa­ci­ja ko­ja je ski­da­la „de­be­li ze­le­ni kaj­mak’’ od ka­mat­nog pro­fi­ter­stva je ta­ko­đe bi­la sa­mo ona ko­ja je „kum“ opljač­ka­nih dr­žav­nih tre­zo­ra. Ka­ta­star­ska ma­fi­ja je ključ­na ba­za za mi­li­jar­de nov­ča­ni­ca ko­je su iz­ne­se­ne iz ma­ti­ce Cr­ne Go­re, sve u spre­zi sa za­pad­nim pla­ne­ri­ma ko­ji is­klju­či­vo ba­šti­ne opu­sto­še­nu ze­mlju sa to­tal­nom za­vi­sno­šću -do su­ve ko­re hlje­ba. Pri­mjer u Mon­te­ne­gru su uni­šte­na Že­lje­za­ra-’’Toš tom­bo­la’’ ili KAP ko­ji mo­ra­ju da ne­sta­nu, jer su če­lik i alu­mi­ni­jum stra­te­ški ma­te­ri­ja­li za raz­ne na­mje­ne i ova­kva pla­ni­ra­na na­ka­za od pro­iz­vod­nje mo­ra bi­ti pod kon­tro­lom Ka­la­ja od Bo­sne. Na­i­me, mo­že­te da pro­iz­vo­di­te sa­mo pa­tu­lja­ste ko­li­či­ne (bi­je­la i cr­na bra­va­ri­ja), te da ih pre­da­je­te ta­mo gdje za­pad­ni ga­zda ka­že... Stra­te­ški „Toš’’ i stra­te­ška imo­vi­na Ša­ma­ro­vi­ća ko­ji do­bi gi­ganta za dža­be. Na­rav­no, i ov­dje se oba­vlja ka­ta­star­ska gim­na­sti­ka s gra­đe­vin­skim ze­mlji­štem. No­vi pri­mjer no­ka­u­ti­ra­nja bez bro­ja­nja je Že­lje­za­ra u Sme­de­re­vu- dr­ma se po istim sce­na­ri­ju kao i nik­šić­ka pu­sto­lov­ka. Moć­nič­ka glo­ba­li­za­ci­ja ne­ma mi­lo­sti, mo­žeš da di­šeš sa­mo na ivi­ci da­vlje­nja uto­plje­ni­ka u skrob­noj mr­tvi­ci. Ima pri­mje­ra da su ne­ki za­slu­žni na­uč­ni­ci po­ri­je­klom iz Cr­ne Go­re do­bi­li i od­mah vra­ti­li par­če atrak­tiv­nog ze­mlji­šta, jer je pla­ner­sko. Ka­ta­str­ska ma­fi­ja htje­la je da ih opljač­ka astro­nom­skim ko­mu­na­li­ja­ma od ko­jih se di­že ko­sa na gla­vi. Ve­li­ke ka­ta­star­ske ope­ra­ci­je su zna­čaj­nim di­je­lom „ople­me­ni­le’’ uži dio Pod­go­ri­ce.
Pri­mor­ski gra­do­vi su bi­li atrak­tiv­ni za mno­ge sku­plja­če per­ja, onih kla­no­va ko­ji su bli­ski vo­đa­ma mon­te­ne­grij­skog pre­sto­la. Iz­gle­da da i vrap­ci zna­ju da se u Cr­noj Go­ri sve vr­ti oko dvo­ji­ce sil­nih „ka­tar­te­lje­go­vi­ća“?
Po­sled­nji ka­tar­star­ski okr­šaj bez met­ka pri­re­dio je ta­jan­stve­ni tim „SNP po­slu­ge’’, rav­no iz DPS kor­pe za stra­te­ške „zdip“ upo­tre­be. Her­ceg No­vi, grad vječ­nog pro­lje­ća, ka­ta­star­ski je raš­če­ru­pan uz pri­vid­ni okr­šaj dva Kru­ša, ko­ji je br­zo sa­ni­ran i uple­ten u za­jed­ni­štvo po­dje­le pli­je­na biv­še vla­sti sa glav­nim koz­ba­ša­ma iz oba re­žim­ska kri­la... Na ne­sre­ću, tr­lja­ju ru­ke do­bit­ni­ci or­de­na vi­so­kog zna­me­nja i ka­žu da se Sr­bi zo­vu, za­jed­no s po­slu­šni­ci­ma uni­jat­ske pro­šlo­sti.
Na­rod ka­že, vri­je­me je maj­stor­sko re­še­to, da spa­si sve pre­va­re­ne ko­ji su uba­če­ni u ka­ta­star­sku ma­fi­ju i pred sud iz­ve­de one ko­ji su s ne­za­ja­žlji­vom uzur­pa­tor­skom ener­gi­jom učestvovali u na­mje­šte­nim kon­kur­si­ma.