Pi­še: Velj­ko Ra­čić

Ima je­dan na­rod na Bal­ka­nu pro­klet od svih, mno­go pu­ta po­ni­žen, od lju­di če­sto pre­zren, ali za­si­gur­no Bo­gu mio.
Ka­ko dru­ga­či­je opi­sa­ti svu sud­bu i isto­ri­ju Sr­ba ne­go kao mu­če­nič­ku i te­šku? I to ta­ko tra­je vje­ko­vi­ma.
Ni­šta dru­ga­či­je ni­je ni da­nas u na­šem vre­me­nu, sve se sa­mo po­na­vlja, kao po pra­vi­lu, sa­mo se mi­je­nja­ju ‘’teh­ni­ke’’ stra­da­nja.
Kad je do­bro, ne zna­mo šta s tim, br­zo se po­sva­đa­mo, omr­zne­mo jed­ni dru­ge, brat bra­ta, kum ku­ma, je­di­no kad je ne­ka te­ško­ća, mu­ka, tek se ta­da zna­mo sa­bra­ti, što je ne­ri­jet­ko kroz isto­ri­ju bi­va­lo i pre­ka­sno.
U da­na­šnjoj cr­no­gor­skoj dr­ža­vi opet te­ško pa­ti­mo, a ima nas i ra­znih u toj pat­nji... Ne­ko­me ta žr­tva slu­ži za po­nos, ne­ko i vo­li da bu­de žr­tva, ali uglav­nom ni­ko­me ni­je la­ko.
Zna se i put i na­čin ka pre­ki­da­nju tih ne­vo­lja i on je, kao u slu­ča­ju svih ‘’ši­ro­kih pu­te­va’’ ve­o­ma lak, ali bi mu po­sle­di­ce bi­le da­le­ko bol­ni­je... Ipak, ve­ći­na nas osta­je pri­vr­že­na ‘’uskom pu­tu’’!
Zna­mo se ‘’do­bro’’ po­sva­đa­ti, po­di­je­li­ti u pet- šest ko­lo­na, gru­pa­ci­ja, op­ci­ja...
To stran­ča­re­nje či­ni sa­mo šte­tu, po­treb­na nam je ozbilj­na, auten­tič­na i op­šte­pri­hva­će­na ide­ja, cilj za ko­ji bi nam se va­lja­lo bo­ri­ti, od da­nas pa u na­red­nih dva­de­set, tri­de­set, pe­de­set go­di­na! Ma­ti­ca svih Sr­ba, Sr­bi­ja, pu­sti­la nas je niz vo­du, va­lja nam se sa­mi­ma iz­bo­ri­ti.
Ako je rje­še­nje i svi se slo­že s tim da bu­de­mo ma­nji­na u ze­mlji čoj­stva i ju­na­štva ko­ju su gra­di­li na­ši đe­do­vi - on­da da bu­de­mo ma­nji­na, ali da to bu­de op­šti kon­sen­zus svih Sr­ba iz Cr­ne Go­re?!
Ako je plan da tre­ba da ne­sta­ne­mo, da bi udo­vo­lji­li svo­jim de­be­lim cri­je­vi­ma -da ne­sta­ne­mo, ni pr­vi, ni po­sled­nji na­rod ko­ji je kroz isto­ri­ju ne­sta­jao, ali uz op­šti kon­sen­zus svih Sr­ba iz Cr­ne Go­re!?
Ako je plan da svi pre­ko no­ći plju­ne­mo na đe­do­ve i dru­ge pret­ke i po­sta­ne­mo na­ci­o­nal­ni Cr­no­gor­ci - da po­sta­ne­mo na­ci­o­nal­ni Cr­no­gor­ci, ali
uz op­šti kon­sen­zus svih Sr­ba iz Cr­ne Go­re?!
Kad se pr­o­pa­da, da se pr­o­pa­da to­tal­no i da zna­mo svi da se pro­pa­da to­tal­no, da nas ne za­va­ra­va­ju ra­zno­ra­zni li­de­ri i ne za­vo­de za Go­leš pla­ni­nu svo­jim vje­štim ma­ni­pu­la­ci­ja­ma o „neo­p­hod­no­sti pro­mje­ne vla­sti’’ kao da mi to svi ne zna­mo... Ali, pi­ta­nje je ka­ko, pro­ba­li smo mno­go pu­ta, na mno­go na­či­na - ali ne ide!
Str­plje­nje po­la­ko po­pu­šta kod mno­gih, stva­ra­ju se čak i kon­tra­e­fek­ti, jer na­rod go­di­na­ma gle­da jed­ne te iste umor­ne, is­tro­še­ne po­li­ti­ča­re. Mno­gi od njih ni u svo­joj ku­ći ne­ma­ju ve­ći­nu i ne pi­ta­ju se ni­šta, valj­da na­vi­kli na de­ša­va­nja s po­li­tič­kog te­re­na?!
Go­di­na­ma im da­je­mo po­dr­šku i ona ni­je bi­la spor­na, ali re­zul­ta­ta ne­ma.
Kad su ‘’po­bi­je­di­li’’ re­žim iz­bo­riv­ši ime je­zi­ka cr­no­gor­ski-srp­ski, bo­san­ski, hr­vat­ski, al­ban­ski ni­je­su se, ka­žu, dva da­na tri­je­zni­li od sla­vlja i ra­do­sti... Re­zul­tat je taj da na udž­be­ni­ci­ma mo­ga si­na u pe­tom raz­re­du pi­še ‘’cr­no­gor­ski je­zik’’?!
On­da su ih kri­ti­ko­va­li ovi mo­der­ni Cr­no­gor­ci da su na­ci­o­na­li­sti i da kao ta­kvi ne mo­gu osvo­ji­ti vlast, a oni ni pet - ni šest ne­go di­rekt­no u dru­gu kraj­nost - po­če­li da se dru­že i ku­ju pla­no­ve s oni­ma ko­ji o nji­ma mi­sle sve naj­go­re... Kad su vi­dje­li da se član­stvo osi­pa, da srp­ska ra­ja po­či­nje da se bu­ni zbog ko­ke­ti­ra­nja s ra­znim du­kljan­sko-mon­te­ne­grin­skim či­ni­o­ci­ma, po­če­li su se vra­ća­ti se­bi! Do­bro do­šli, bra­ćo! Bio sam se za­bri­nuo da ste nam ma­lo za­lu­ta­li, otu­đi­li se od nas?!
Ne bih vo­lio da nas oku­plja po­sje­ta zli­kov­ca Ta­či­ja, ne­go da bu­de­mo za­jed­no i u nor­mal­nim okol­no­sti­ma, da dje­lu­je­mo kon­struk­tiv­no u ci­lju za­šti­te svo­jih te­melj­nih vri­jed­no­sti i opre­dje­lje­nja, je­zi­ka, cr­kve, tra­di­ci­je i kul­tu­re.
Da bu­de­te i van skup­šti­ne po­kre­ta­či mno­gih ak­ci­ja...
Ova kri­ti­ka ne zna­či da vas ne vo­lim, da­le­ko od to­ga... Ali mi po­ma­lo sme­ta to što dje­lu­je­te uspa­va­no... Je­dan moj pri­ja­telj bi sad po­me­nuo i va­še vi­so­ke pla­te, ali ja to ne že­lim, pro­sto to ov­dje ni­je cilj i ni­je su­šti­na.
Ob­ra­do­vao sam se ka­da nas je sve oku­pi­la sram­na po­sje­ta zli­kov­ca Ta­či­ja Cr­noj Go­ri... Sre­ćan sam što smo se se svi osje­ti­li po­zva­ni­ma i pro­zva­ni­ma da pro­te­stu­je­mo, ta ljud­ska re­ak­ci­ja je ne­što što da­je na­du da se ni­je­smo iz­gu­bi­li u evro­fa­na­ti­zmu, da dr­ži­mo do svo­jih pre­da­ka, ali i si­no­va, kao i da smo svi če­sti­ti si­no­vi i mu­že­vi svo­ga ro­da!
Ču­jem da se spre­ma osni­va­nje još jed­ne srp­ske stran­ke u Cr­noj Go­ri, ma­lo nam je i ovo što ima­mo?!
Kad smo ne­slo­žni, naj­ve­ći smo ne­pri­ja­te­lji se­bi i svom na­ro­du.
Ni­je ni ču­do što je­dan stih u dr­žav­noj him­ni ma­ti­ce svih Sr­ba ka­že ‘’Slo­ga bi­će po­raz vra­gu’’ , ali dok to shva­ti­mo mno­go će vo­de pro­te­ći Mo­ra­čom i Li­mom....
A vre­me­na je sve ma­nje...