Autor: Mi­ha­i­lo Me­de­ni­ca


-Do­bar dan, Mi­ni­star­stvo od­bra­ne?
-Je­ste, iz­vo­li­te!
-Ja­vljam se po­vo­dom ogla­sa o pro­da­ji ten­ko­va, ha­u­bi­ca, oklop­nih tran­spor­te­ra, ra­ke­ta…
-Pri­ti­sni­te ta­ster 1 na va­šem te­le­fo­nu.
-1 (pip)
-Bra­ti­slav Ga­šić, mi­ni­star od­bra­ne ov­dje, za Vas Ba­ta- špa­hla, iz­vo­li­te!
-Ovaj, ide 8. mart, že­lio bih da iz­ne­na­dim že­nu ne­čim ori­gi­nal­nim pa re­koh…
-Na pra­vom si mje­stu, maj­sto­re, ne pre­ki­daj ve­zu od­mah se vra­ćam, ba­cio sam se na ovo du­al­no obra­zo­va­nje, ali mi se ne svi­đa- lak­še se mi­je­ša­la ona sta­ra dis­per­zi­ja, jbg…
-Ok, ne­go da se vra­ti­mo na po­sao, ne­što bih za že­nu…
-Uf, ne znam šta da ti ka­žem, pro­baj sa „vi­ja­grom“, dru­že, ne­mam na la­ge­ru u mi­ni­star­stvu, ali ako na­zo­veš za de­se­tak mi­nu­ta mo­gu ne­što da pro­bam pre­ko Ve­lje, on je za van­red­ne si­tu­a­ci­je…
-Ni­smo se ra­zu­mje­li, ne u tom smi­sli za že­nu, ne­što iz va­še po­nu­de.
-Sram te, bre, bi­lo, pa i ja sam ože­njen čo­vjek, ni­je mo­ja po­nu­da na iz­vol’te!
-Iz voj­ne po­nu­de, aman?!
-A, to! Pa, ne znam šta go­spo­đa vo­li, mo­žda mo­gu da na­đem ne­kog pod­o­fi­ci­ra pred pen­zi­jom, ali u sna­zi, ili da sa­če­kaš ne­ko­li­ko da­na da vi­dim ne­kog ofi­ci­ra, ali to je sku­plje, pa još ako je uče­stvo­vao i na voj­noj pa­ra­di ci­je­na ide i du­plo u od­no­su na za­stav­ni­ka iz po­za­di­ne. Po­za­di­ne, ra­zu­mi­ješ, ha­ha­hah…
-Tenk, maj­sto­re, in­te­re­su­je me tenk!
-Što ti imaš čud­na in­te­re­so­va­nja, sa­ču­vaj me bo­že! Re­kao bi čo­vjek po gla­su da si no­r­ma­lan, a ono fe­ti­ši­sta, sram te bi­lo! Lo­žiš se na „gu­sje­ni­ce“, a?
-Je l’ pro­da­je­te vi to na­o­ru­ža­nje ili ne?! Ka­kav fe­ti­ši­sta, bre, ho­ću da joj ku­pim ten­kić…
-Oooo, pri­ja­te­lju, po­la­ko, ne mo­že to tek ta­ko! Ho­ću i ja, re­ci­mo, da imam svje­do­čan­stvo sred­nje ško­le, ali kad na­zo­vem me­ni ka­žu: „Uči, Ba­to, pa za­vr­ši i do­bi­ćeš“, a ja te­bi tre­ba da pro­dam tenk sa­mo za­to što eto ta­ko ho­ćeš, je l’?!
-Ni­je što eto ta­ko ho­ću, već za­to što ste da­li oglas!
-Pa, šta?! Dao sam oglas i da fu­gu­jem ka­de pa se ni­ko ne ja­vlja! Je­si si­gu­ran da ne­ćeš da je iz­ne­na­diš no­vom ke­ra­mi­kom, bre!? Po­go­di­mo ku­hi­nju i ku­pa­ti­lo, a dnev­nu ti ra­dim dža­be! Ne­ki ka­žu da plo­či­ce ni­su za dnev­nu, al’ da vi­diš kad ti Ba­ta po­sta­vi one ba­šten­ske, ru­stič­ne: ne­ma kli­za­nja, a mož’ na sla­va­ma da lo­mi­te ča­še i po­li­va­te pi­vom do mi­le vo­lje…
-Te­e­e­e­enk! Ho­ću tenk, aman!
-E, si na­va­lio na tenk k’o To­ma na „fejs“, ne mo­že to tek ta­ko, mo­raš da pro­đeš pro­vje­re, pri­ja­te­lju! Mo­ra Ba­ta ma­lo da te pro­pi­ta, da pro­ci­je­nim da li si ade­kva­tan za vla­sni­ka, ho­ćeš li ti to da odr­ža­vaš, re­gi­stru­ješ na vri­je­me, ne par­ki­raš na ze­le­noj po­vr­ši­ni kao Vu­lin kad sam mu dao krug, a on ga na­tje­rao na trav­njak is­pred mi­ni­star­stva i ur­la: „Po­vra­tio sam Ko­so­vo, po­no­vo je srp­ski tenk na Ga­zi­me­sta­nu… Šta je, pi.ke, od­je­dan­put svi go­vo­ri­te srp­ski, fr­ka od Ace, a?!
-Pi­taj­te, tu sam!
-Je­ste li ne­kad osu­đi­va­ni; po­sje­du­je­te li vo­zač­ku do­zvo­lu B ka­te­go­ri­je; ima­te li ga­ra­žu ili bi­ste ga par­ki­ra­li is­pred zgra­de; da li mi je bo­lje kad za­li­žem ko­su ili kad mi ova­ko ši­ški­ce slo­bod­no le­pr­ša­ju na vje­tru; zna li su­pru­ga da par­ki­ra u ri­kverc; da ni­ste slu­čaj­no Še­šelj; šta mi­sli­te o kri­zi u Ukra­ji­ni i na­šoj pred­stav­ni­ci za „Euro­song“; za­što Vu­či­ću ni­šta ni­je bi­lo smi­je­šno kad sam pro­va­lji­vao na onoj sjed­ni­ci; ima­te li na­mje­ru da s ten­kom pu­tu­je­te na lje­to­va­nje i ako ima­te da li se pri­dr­ža­va­te Al­vi­ro­vi­će­vih sa­vje­ta, jer la­ko se pro­ma­ši odva­ja­nje za Ta­sos i Aspro­val­tu, ta­ko ja pro­šle go­di­ne sti­gao s BOV-om u Lep­to­ka­ri­ju, a upla­ti­li u Ha­ni­jo­ti­ju, jbg?
-A, da mi pri­je sve­ga ka­že­te ne­što o sta­nju ten­ka, pa da od­go­vo­rim?
-Sta­nje- ko ča­ša! Ne bih ga pro­da­vao, maj­ke mi, ali mi is­kr­sla ne­ka „vek­tra“, a lik ne­će tenk uz do­pla­tu, pa… Ina­če, pr­vi vla­snik, ma­lo vo­žen po Bo­sni, Hr­vat­skoj i Ko­so­vu, do pi­ja­ce i na­zad, uglav­nom, i kad po­go­dim ne­ki po­sao, a ne da­ju mi da u slu­žbe­ni „audi“ uba­cim kan­te, mer­de­vi­ne, plo­či­ce, mje­ša­li­cu… Tro­ši ko upa­ljač, di­ze­laš, šta da ti ka­žem, ko „golf 2“ sa­mo bo­lji…
-A?
-Ni­šta - a, pri­ja­te­lju! Uzmi ili osta­vi, šta još da ti ka­žem?! Ne­go, imaš dje­cu?
-Imam, dvo­je, si­na i ćer­ku.
-Od­lič­no, ima Ba­ta i dječ­ji asor­ti­man u po­nu­di: ma­lom uzmeš tran­spor­ter­čić, sad sti­gao s ge­ne­ral­ke, a za dje­voj­či­cu kom­ple­tić ra­ke­ta i ha­u­bi­či­cu, znaš ka­kvu ima­mo- k’o pri­ve­zak za mo­bil­ni, bre! Ofar­ba Bra­ca to za­čas u ro­ze, na­cr­tam onu He­lo Ki­ti na ci­je­vi, ili Pe­pu Pra­se ako vi­še vo­li, a ti to ću­šneš is­pod jel­ke za No­vu go­di­nu i ka­žeš: „Do­nio Dje­da Mraz, baš ste bi­li do­bri ove go­di­ne“, mo­že?!
-Sa­mo mo­me­nat, sve ho­ću da Vas pi­tam: je­ste li vi onaj isti Bra­ti­slav Ga­šić što je po­sle še­stog osnov­ne?
-Raz­red­ni, Vi ste?! Ma, do­šao bih ja i u sed­mi, ali ća­le re­kao: „Do­sta je bi­lo, Bra­ti­sla­ve, da­le­ko je ško­la, ne­go pu­sti ti li­je­po ko­su i u Kru­še­vac na za­nat, ili kod Čo­li­ća u „Lo­ki­ce“! Pro­ći ćeš ne­kad u ži­vo­tu po­red ne­kog fa­kul­te­ta, bre, pa ga za­vr­ši na br­zi­nu, k’o da je to ne­ka na­u­ka?
-Ni­sam raz­red­ni, Bra­co, Mi­ša iz pr­ve klu­pe, bre!
-Za raz­go­vor s ope­ra­te­rom pri­ti­sni­te ta­ster 2; uko­li­ko po­zna­je­te mi­ni­stra iz škol­skih da­na pri­ti­sni­te ta­ster 3 i oče­kuj­te po­ziv za voj­nu ve­žbu u Kop­ne­noj zo­ni bez­bjed­no­sti; uko­li­ko že­li­te da se ogla­ša­va­te na te­le­vi­zi­ja­ma mi­ni­stro­ve dje­ce ili ima­te pri­mjed­bu na pro­gram­sku še­mu pri­ti­sni­te ta­ster 4 (pre­ba­ci­će­mo por­nić u po­noć)…
dva­u­je­dan.rs