Iako još uvi­jek ni­je sa­op­šten pre­ci­zan da­tum po­sje­te nje­mač­ke kan­ce­lar­ke An­ge­le Mer­kel Sr­bi­ji, oče­ku­je se da će se po­sje­ta re­a­li­zo­va­ti na­red­nih da­na. Ne­ma sum­nje da će po­sje­ta bi­ti ve­o­ma zna­čaj­na ka­ko za da­lji raz­voj bi­la­te­ral­nih od­no­sa dvi­je ze­mlje, ta­ko i za od­no­se Sr­bi­je i Evrop­ske uni­je, ili ka­ko se to naj­če­šće go­vo­ri - za evrop­ski put Sr­bi­je. Ni­šta ma­nje bi­će pri­sut­ne i te­me o ak­tu­el­nom raz­vo­ju u re­gi­o­nu. Kri­za u Grč­koj i da­lje tra­je, a re­gi­on je do­bio i no­vu – u Ma­ke­do­ni­ji. U po­ra­stu su po­li­tič­ki eks­tre­mi­zam, or­ga­ni­zo­va­ni me­đu­na­rod­ni kri­mi­nal i te­ro­ri­zam. Pre­ko Ma­ke­do­ni­je, dje­lo­va Sr­bi­je, po­seb­no Ko­so­va i Me­to­hi­je, Al­ba­ni­je i ne­kih dru­gih ze­ma­lja re­gi­o­na, tran­zi­ti­ra oko 80 od­sto he­ro­i­na ko­ji se nu­di na za­pad­no­e­vrop­skom tr­ži­štu. To je ujed­no i je­dan od glav­nih pra­va­ca ko­jim ka Za­pad­noj Evro­pi tran­zi­ti­ra­ju de­se­ti­ne hi­lja­da iz­bje­gli­ca sa Bli­skog i Sred­njeg is­to­ka, iz Sje­ver­ne Afri­ke, kao i tzv. po­li­tič­ki azi­lan­ti. Zna­me­nja i skan­di­ra­nja tzv. ‘’Ve­li­koj Al­ba­ni­ji’’ sve su pri­sut­ni­ja u ra­znim pri­li­ka­ma na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, Al­ba­ni­ji i Ma­ke­do­ni­ji, ne­što ma­nje u Grč­koj i Cr­noj Go­ri. Šta­god ko go­vo­rio, ko­li­ko god ću­tao ili uma­nji­vao po­me­nu­ta i dru­ga do­ga­đa­nja, či­ni se da je re­gi­on ušao u pe­ri­od ozbilj­nih tur­bu­len­ci­ja, da ne ka­že­mo de­sta­bi­li­za­ci­je. Ko­li­ko je sve to spon­ta­no, a ko­li­ko di­ri­go­va­no; ko­li­ko je po­sle­di­ca dra­ma­tič­no du­bo­ke so­ci­jal­no-eko­nom­ske kri­ze, ma­sov­ne ne­za­po­sle­no­sti i dez­o­ri­jen­ta­ci­je mla­dih, a ko­li­ko ‘’po­vla­če­nja ka­na­pa’’ si­la iz­van re­gi­o­na; za­što ni­su po­kre­nu­ti me­ha­ni­zmi pre­ven­tiv­nog dje­lo­va­nja; šta iz sve­ga to­ga mo­že da se iz­ro­di; ka­ko, u slu­ča­ju za­o­štra­va­nja i even­tu­al­nog još te­žeg raz­vo­ja spri­je­či­ti ‘’iz­li­va­nja’’ i ‘’pre­li­va­nja’’ ko­ja bi bi­lo te­ško kon­tro­li­sa­ti i ogra­ni­či­ti na re­gi­on? Vje­ru­je­mo da će ta i dru­ga pi­ta­nja bi­ti pri­sut­na i u raz­go­vo­ri­ma to­kom po­sje­te An­ge­le Mer­kel Be­o­gra­du. Na­daj­mo se da će iz tih za­jed­nič­kih na­po­ra pro­i­za­ći re­al­ne i ko­ri­sne ini­ci­ja­ti­ve i re­zul­ta­ti. Iz za­jed­nič­kih na­po­ra za­to što Sr­bi­ja ima va­žnu ge­o­stra­te­šku po­zi­ci­ju i ka­pa­ci­te­te za part­ner­stvo u obla­sti­ma i po­du­hva­ti­ma od za­jed­nič­kog in­te­re­sa. Sma­tra­mo da joj je za to po­treb­no da­le­ko ve­će ra­zu­mi­je­va­nje i po­dr­ška.
Pra­te­ći jav­ni i po­li­tič­ki ži­vot, či­ni nam se da ne gri­je­ši­mo ako ka­že­mo da ve­li­ki dio jav­no­sti u Sr­bi­ji ocje­nju­je da bi za po­mi­re­nje, ve­će ra­zu­mi­je­va­nje i još ši­ru sa­rad­nju u svim obla­sti­ma bi­lo ja­ko do­bro, isto­rij­ski zna­čaj­no, uko­li­ko bi kan­ce­lar­ka dr Mer­kel na­šla za shod­no da se to­kom po­sje­te jav­no iz­vi­ni srp­skom na­ro­du za zlo­či­ne i ogrom­na ra­za­ra­nja nje­mač­kih oku­pa­ci­o­nih sna­ga to­kom Pr­vog svjet­skog ra­ta i Dru­gog svjet­skog ra­ta, kao i to­kom agre­si­je NA­TO 1999., u ko­joj je Bun­de­sver imao jed­nu od vo­de­ćih ulo­ga. Pro­šle su de­ce­ni­je, pa i či­tav vi­jek, ali je u srp­skom na­ro­du još uvi­jek du­bo­ko pam­će­nje sve­ga to­ga i osje­ćaj pot­cje­nji­va­nja nje­go­vih mi­li­on­skih žr­ta­va, jer od pred­stav­ni­ka Nje­mač­ke ne­ma iz­ra­ža­va­nja ka­ja­nja, ne­ma iz­vi­nje­nja. Ako do­bro ra­zu­mi­je­mo, jav­nost u Sr­bi­ji, naj­ve­ći njen dio, oče­ku­je iz­vi­nje­nje od Nje­mač­ke za zlo­či­ne iz­vr­še­ne od stra­ne nje­mač­kih oku­pa­to­ra. Sr­bi­ja je, po­sle Ru­si­je i Polj­ske, na tre­ćem mje­stu po bro­ju ljud­skih žr­ta­va iza­zva­nih to­kom Dru­gog svjet­skog ra­ta i da­la je ogro­man do­pri­nos sa­ve­znič­koj po­bje­di nad na­ci­fa­ši­zmom, što su isto­rij­ske či­nje­ni­ce.
Pred­sto­je­ća po­sje­ta An­ge­le Mer­kel ocje­nju­je se kao pri­klad­na pri­li­ka za jav­no iz­vi­nje­nje zbog to­ga što se re­a­li­zu­je u vri­je­me obi­lje­ža­va­nja 70- go­di­šnji­ce po­bje­de nad na­ci­fa­ši­zmom, sto­te go­di­šnji­ce Pr­vog svjet­skog ra­ta, kao i 16 go­di­na od agre­si­je NA­TO na SRJ.
Jav­no­sti Sr­bi­je je po­zna­to da su se naj­vi­ši pred­stav­ni­ci Nje­mač­ke iz­vi­ni­li za žr­tve na­ci­fa­ši­zma: Polj­skoj (kan­ce­lar Vi­li Brant u Var­ša­vi), Fran­cu­skoj (Ora­dur), Grč­koj (pred­sjed­ni­ci Jo­ha­nes Rau, Ka­la­vri­ti, 2000., Jo­a­kim Ga­uk, Lin­gi­ja­des, 2014.), Če­škoj (pred­sjed­nik Ga­uk, Li­di­ce, 2014.), Ita­li­ji (pred­sjed­nik Ga­uk, Sent Ana di Sta­ce­ma).
Bi­lo bi, za­i­sta, te­ško ob­ja­šnji­vo da se zva­nič­na po­sje­ta kan­ce­lar­ke Mer­kel ze­mlji i na­ro­du ko­ji su to­li­ko pro­pa­ti­li pod oku­pa­ci­jom hi­tle­rov­ske sol­da­te­ske, u go­di­ni ju­bi­le­ja, re­a­li­zu­je bez du­žnog osvr­ta na 70. go­di­šnji­cu po­bje­de nad na­ci­fa­ši­zmom, oda­va­nja po­šte mi­li­on­skim žr­tva­ma i jav­nog iz­vi­nje­nja srp­skom na­ro­du. To je mo­ral­ni i ci­vi­li­za­cij­ski dug pre­ma isto­ri­ji, ali i da­le­ko zna­čaj­ni­ji ulog u po­mi­re­nje i bu­duć­nost. Ne sa­mo srp­sko-nje­mač­kih od­no­sa, već i u bu­duć­nost Evro­pe. One ko­joj su da­nas na­su­šno po­treb­ni po­mi­re­nje, vi­zi­ja mi­ra i rav­no­prav­no­sti.
(Autor je pred­sjed­nik
skup­šti­ne Be­o­grad­skog
fo­ru­ma)

Pi­še: Dra­go­mir Vu­či­će­vić