Piše: Dragan Mraović


Gospodar tvrdi „da bi većina u Crnoj Gori na referendumu bila za ulazak u NATO ukoliko bi on bio održan sjutra“. Ali, iako bi on lako pobijedio - kako se hvali - on je dodao „da se u ovom trenutku ne razmišlja o organizaciji referenduma“, jer je naravno i njemu jasno da ne bi uopšte pobijedio.
Milo ne smije da organizuje taj referendum, kao ni vlast u Srbiji, iako premijer Velike Britanije Dejvid Kameron reče da postoji jak razlog (to u prevodu znači okupacija) zašto Crna Gora treba da postane sledeća članica NATO-a. I dodade „da je važno da o ulasku u NATO, osim političkog konsenzusa u Crnoj Gori, bude postignut i građanski“.
To znači da Englezi znaju da Milo nema većinu za NATO, pa zato tek „treba da bude postignut građanski konsenzus“.Dakle, Kameron kaže da Milo laže da ima većinu, jer Englezi znaju da je nema, pošto da je ima, oni ne bi rekli da tek treba postići „građanski konsenzus“, jer, šta ima da se postiže nešto što je već postignuto? Naravno, i mi znamo da Gospodar nema većinu, ali on, jadničak, i dalje umišlja da je on svm dovoljna većina u svojoj privatnoj državi.
Ako ne laže Milo, onda bi to značilo da laže Kameron. To nije moguće, pošto NATO agresori nikada ne lažu, već samo mi Balkanci, jer smo takvi kakvima nas je oslikao ser Piter Justinov, glumac, ambasador UNESKO-a, (The European, 10. juni 1993): „Srbi su dvodimenzionalan narod sa težnjom ka prostakluku… Životinje koriste svoje resurse znatno sređenije nego ovi naopaki stvorovi, čija pripadnost ljudskoj rasi je u velikom zakašnjenju“.
A pošto su Srbi takvi, recept za njih je dao Satana u liku Tonija Blera: ”Rat protiv Srba nije više samo vojni sukob. To je bitka između dobra i zla, između civilizacije i varvarstva“ (1999.).
Nema ni političkog konsenzusa, jer vladajuća kasta nije jedina politička snaga u Montenegru, a koliko je jaka vidjećemo kada bageri stignu do Podgorice. Ukoliko bi se održao referendum na nacionalnoj osnovi, NATO Miloljubac ne samo da bi bio katastrofalno poražen, već bi se vidjelo da su skoro svi Srbi i Crnogorci protiv NATO, osim onih par NATO plaćenika u vlasti i u NVO, ali da su svi Albanci za NATO, jer bi im to bila prilika da rasparčaju Milogoru i da se pripoje Velikoj Albaniji.
Uostalom, i vrapci na grani znaju da je luka Bar viđena kao američka, a ne kao NATO pomorska baza, pa je ta Gospodareva priča na staklenim nogama i služi samo kao baraž prema Rusiji. Amerikance interesuje isključivo teritorija Crne Gore za razmeštanje njihovih snaga, jer od crnogorske vojske nemaju vajde. Te dvije čete nisu im dovoljne ni za stražu u njihovoj budućoj pomorskoj bazi u Baru.
Prof. Slobodan Samardžić je zalud objašnjavao gluvima (mart 2007): „Sada je više nego jasno da je surovo rušenje Srbije u NATO bombardovanju imalo samo jedan pravi cilj, a to je da se pokrajina Kosovo i Metohija pretvori u prvu NATO državu na svijetu.” Gospodarčić Vučko je prije prevrtanja ćuraka naopako, rekao (septembar 2007): „Srbija nikad ne treba da postane član NATO-a jer su nam 1999. godine bombardovali zemlju i ubili stotine ljudi. Ukoliko i EU bude učesnik u otimanju Kosova, onda je jasno da ne treba da budemo ni dio ove organizacije.”
Vladimir Putin je upozorio “da će određene povratne reakcije svakako biti, a na njemu (NATO ljubitelju – prim. D.M.) je da odluči hoće li ona... iziskivati okretanje ruskih projektila ka Stokholmu“. Ili, kako reče ruski ambasador u Švedskoj, Viktor Tatarincev: „Svaka zemlja koja se pridružuje NATO alijansi mora da bude svjesna rizika koji tim potezom preuzima“.
To važi i za Crnu Goru! A i za onog NATO poručnika u srpskom generalštabu!
(Autor je nekadašnji generalni konzul SRJ u Bariju)