Pi­še: Ži­va­din Jo­va­no­vić


U jav­no­sti Sr­bi­je du­že vri­je­me pri­sut­no je pi­ta­nje pro­da­je Te­le­ko­ma Sr­bi­ja. Ono ima stvar­ni i sim­bo­lič­ki zna­čaj. Stvar­ni - jer se ra­di o jed­nom od naj­vred­ni­jih i naj­pro­fi­ta­bil­ni­jih pred­u­ze­ća u Sr­bi­ji i na Bal­ka­nu, a sim­bo­lič­ki, jer od­nos vla­sti pre­ma sud­bi­ni Te­le­ko­ma ot­kri­va od­nos pre­ma či­ta­vom jav­nom sek­to­ru, pa i pre­ma vri­jed­no­sti­ma uop­šte.
Vla­da je ja­sno opre­di­je­lje­na za pro­da­ju Te­le­ko­ma. Je­di­ni uslov o ko­me go­vo­ri je - da po­stig­ne ‘’do­bru ci­je­nu’’. Ko­ja je to ‘’do­bra ci­je­na’’, ni­je ja­sno. Pred­sjed­nik re­pu­bli­ke To­mi­slav Ni­ko­lić ka­že da ne bi vo­lio da se Te­le­kom pro­da či­me po­ka­zu­je svi­jest o ve­ćin­skom ras­po­lo­že­nju gra­đa­na i struč­nja­ka ko­ji su pro­tiv pro­da­je. Me­đu­tim, u is­toj re­če­ni­ci iz­ra­ža­va pred­sjed­nik i sum­nju u svo­ju ‘’mi­sao’’ i uka­zu­je da je po­treb­na ‘’objek­tiv­na ana­li­za’’ ‘’kva­li­tet­ne odi­tor­ske ku­će’’. Či­je? Da­kle, i nje­gov stav za­vi­si sa­mo od ci­je­ne. Da li Te­le­kom uop­šte tre­ba da se pro­da­je, ili za nje­ga ni­je spor­no. Pre­ma me­di­ji­ma, on je, pri­je par da­na, iz­ja­vio: ‘’Lič­no bih vo­lio da ne pro­da­mo Te­le­kom, ali uvi­jek (stvar­no?) po­sto­je raz­lo­zi ko­ji mo­gu da raz­u­vje­re (ko­ga?) da ta mi­sao (či­ja?), bez objek­tiv­ne ana­li­ze, ni­je is­prav­na, za­to će bi­ti an­ga­žo­va­na kva­li­tet­na odi­tor­ska ku­ća’’ (za ko­ga?).
Pred jav­no­šću se otva­ra pi­ta­nje: Da li je vlast sprem­na da (ras)pro­da sve što Sr­bi­ja po­sje­du­je ako mo­že do­bi­ti no­vac, po­gla­vlja, ma­gič­ni da­tum, ‘’stra­te­škog part­ne­ra’’, atest ‘’re­for­ma­to­ra’’? Ili dru­ga­či­je – po­sto­ji li bi­lo šta vri­jed­no u Sr­bi­ji što vlast ne bi pro­da­la ni za ka­kvu ci­je­nu? Na pri­mjer, zbog ne­za­vi­sno­sti, su­ve­re­ni­te­ta i in­te­gri­te­ta, zbog, dig­ni­te­ta, sa­mo­stal­no­sti, od­bra­ne, bez­bjed­no­sti? Po­sto­ji li cr­ve­na li­ni­ja, li­sta ono­ga što ne­će pro­da­ti za bi­lo ko­ju ci­je­nu, što jed­no­stav­no ni­je za pro­da­ju, tram­pu?
Be­o­grad­ski fo­rum za svijet rav­no­prav­nih kao ne­za­vi­sno, ne­stra­nač­ko i ne­pro­fit­no udru­že­nje gra­đa­na pri­dru­žu­je se jav­nim ape­li­ma gra­đa­na, udru­že­nja i ne­za­vi­snih struč­nja­ka iz Sr­bi­je da srp­ske vla­sti ne pro­da­ju Te­le­kom već da uči­ne sve što je u nji­ho­voj od­go­vor­no­sti, da se ta moć­na fir­ma ko­ja je i stra­te­ški oslo­nac pri­vred­nog raz­vo­ja ze­mlje, da­lje raz­vi­ja i ja­ča u teh­no­lo­škom, or­ga­ni­za­ci­o­nom i pro­fi­ta­bil­nom smi­slu. Evo na­ših raz­lo­ga, ko­ji ni­su sa­mo na­ši: Te­le­kom je jed­na od naj­bo­ljih i naj­pro­fi­ta­bil­ni­jih fir­mi u vla­sni­štvu Sr­bi­je ko­ju su raz­vi­ja­li, ko­jom i da­nas upra­vlja­ju, do­ma­ći struč­nja­ci i ko­ja obe­zb­jeđuje zna­čaj­ne pri­ho­de bu­dže­ta Sr­bi­je. Te­le­kom je oja­čan ku­po­vi­nom Te­le­ko­ma Re­pu­bli­ke Srp­ske i Te­le­ko­ma Cr­ne Go­re što ja­ča ulo­gu Sr­bi­je u re­gi­o­nal­nom sa­o­bra­ća­ju i raz­vo­ju. Ni­je uput­no da dr­žav­no ru­ko­vod­stvo pri­hva­ta zdra­vo za go­to­vo da su stra­ne odi­tor­ske ku­će objek­tiv­ne, a stra­ni vla­sni­ci i stra­ni struč­nja­ci bo­lja i ve­ća ga­ran­ci­ja za na­pre­dak Te­le­ko­ma, ne­go do­ma­ći;
Te­le­kom je do da­na­šnjih da­na ostao iz­u­zet­no zna­ča­jan fak­tor raz­vo­ja do­ma­će na­u­ke, teh­ni­ke, in­du­stri­je i ka­dro­va ko­ji za­jed­no, po­red osta­log, ba­šti­ne i do­stig­nu­ća srp­skog i svjets­kog ge­ni­ja Ni­ko­le Te­sle. Ta­kvu ulo­gu tre­ba da ima i ubu­du­će, ali kao dio jav­nog sek­to­ra Sr­bi­je, a ne bi­lo ko­je stra­ne dr­ža­ve či­ji pri­vred­ni i dru­gi in­te­re­si ni­su iden­tič­ni sa in­te­re­si­ma Sr­bi­je.
Po­red pri­vred­nog i fi­skal­nog, Te­le­kom ima ve­li­ki zna­čaj i za bez­bjednost ze­mlje. Pro­da­ja ta­kvog si­ste­ma stran­ci­ma, pa čak i nje­go­vog dijela, zna­či­la bi potcjenjivanje i nerazumijevanje ri­zi­ka po­sle pro­da­je za ši­re dr­žav­ne in­te­re­se i za­šti­tu va­žnih ljud­skih pra­va gra­đa­na;
Oču­va­nje i raz­voj jav­nog sek­to­ra pri­vre­de bi­tan je uslov de­mo­krat­skog, so­ci­jal­nog i kul­tur­nog raz­vo­ja dru­štva. Da ni­je ta­ko, ne bi vla­de ze­ma­lja naj­sta­ri­jih evrop­skih de­mo­kra­ti­ja ču­va­le i raz­vi­ja­le sop­stve­ne jav­ne sek­to­re, po­seb­no sek­to­re te­le­ko­mu­ni­ka­ci­ja.
Ne­po­kri­ve­ne ras­ho­de bu­dže­ta tre­ba sma­nji­va­ti li­kvi­di­ra­njem par­to­kra­ti­je, a ne li­kvi­di­ra­njem jav­nog sek­to­ra pri­vre­de!? Ni­je iskre­no, ni­ti od­go­vor­no tvr­di­ti da bi se no­vac od pro­da­je jav­nog sek­to­ra in­ve­sti­rao u dru­ge sek­to­re. Za­što bi Sr­bi­ja se­li­la ka­pi­tal iz Te­le­ko­ma kao do­ka­za­no naj­pro­duk­tiv­ni­jeg i naj­per­spek­tiv­ni­jeg si­ste­ma u ne­ke dru­ge sek­to­re?
Ni­ko ne spo­ri na­čel­ni zah­tjev da po­slo­va­nje Te­le­ko­ma bu­de još pro­fi­ta­bil­ni­je, or­ga­ni­za­ci­ja ra­ci­o­nal­ni­ja, a mo­der­ni­za­ci­ja br­ža, ali to ni­su raz­lo­zi za pro­da­ju tu­đoj dr­žav­noj kom­pa­ni­ji, stra­noj dr­ža­vi, već raz­log vi­še da se Te­le­kom za­dr­ži u vla­sni­štvu Sr­bi­je uz pred­u­zi­ma­nje od­go­va­ra­ju­ćih mje­ra?
Ap­so­lut­na pri­va­ti­za­ci­ja je ap­surd. To ni­je na­čin da se is­ka­zu­je lo­jal­nost, pred­vi­di­vost ni pre­ma EU, ni Nje­mač­koj (uoči po­sje­te An­ge­le Mer­kel), ni MMF-u, ni NA­TO-u (upr­kos oba­ve­zi pot­pi­sa­noj IPAP-om). Da li Vla­da ima ika­kve cr­ve­ne li­ni­je šta u Sr­bi­ji ni­je na pro­da­ju bez ob­zi­ra na ci­je­nu, ili smat­ra da je to iz­li­šno, da je tr­ži­šte je­di­ni re­gu­la­tor i ga­rant na­pret­ka? Ako bi se pri­va­ti­za­ci­ji i da­lje pri­la­zi­lo kao dog­mi, ako bi se pri­va­ti­zo­va­lo sve što u bi­lo ko­joj obla­sti eko­no­mi­je i nad­grad­nje po­sto­ji u Sr­bi­ji - ko bi nas i na ko­ji na­čin za­šti­tio od pri­va­ti­za­ci­je na­ci­o­nal­nog i du­hov­nog iden­ti­te­ta, od pri­va­ti­za­ci­je lju­di, nji­ho­vih lič­nih ži­vo­ta, in­di­vi­du­al­no­sti i slo­bo­de?!
Če­sto ču­je­mo - što obe­ća­mo to iz­vr­ši­mo. Pred­vi­di­vi smo! Ko­me – ko­me­sa­ri­ma i ge­ne­ral­nim se­kre­ta­ri­ma EU, NA­TO, mi­si­ja­ma MMF? A na­ro­du, gra­đa­ni­ma, do­ma­ćoj struč­noj pa­me­ti?! Ili su svi oni bit­ni sa­mo ka­da gla­sa­ju? Umje­sto gra­đa­ne, Vla­da vi­še slu­ša stra­ne sa­vjet­ni­ke po­put To­ni Ble­ra, ili Gu­zen­ba­u­e­ra i tzv. ci­vil­ni sek­tor ko­ji fi­nan­si­ra­ju stra­ni cen­tri mo­ći, ne­go svo­je gra­đa­ne i srp­ske struč­nja­ke! A ob­li­ci ne­po­sred­ne de­mo­kra­ti­je, kao što je re­fe­ren­dum, na pri­mjer?
Za­mi­šlje­na li­kvi­da­ci­ja jav­nog sek­to­ra Sr­bi­je ni­je pri­va­ti­za­ci­ja, već po­dr­ža­vlje­nje. Pro­da­ja stra­nom dr­žav­nom sek­to­ru – ni­je pri­va­ti­za­ci­ja. Je­ste u dr­žav­nom in­te­re­su, ali stra­nih dr­ža­va, ne Sr­bi­je!
Ako vlast, ka­ko na­ja­vlju­je, ras­pro­da sve pre­o­sta­lo - Te­le­kom, EPS, PKB, Du­nav osi­gu­ra­nje, fa­bri­ke oruž­ja i voj­ne teh­ni­ke, rud­ni­ke, šu­me, ba­nje, po­ljo­pri­vred­no ze­mlji­šte, po­seb­no, ako pod vi­dom pri­va­ti­za­ci­je, srp­sku jav­nu (dr­žav­nu) pri­vre­du, pre­da u ru­ke stra­nim dr­žav­nim ili mul­ti­na­ci­o­nal­nim kor­po­ra­ci­ja­ma po­sta­vlja se pi­ta­nje – či­me će Sr­bi­ja, nje­ne in­sti­tu­ci­je i gra­đa­ni upra­vlja­ti, ko­jim po­lu­ga­ma će ču­va­ti su­ve­re­ni­tet, po­seb­no eko­nom­ski, te­ri­to­ri­jal­ni in­te­gri­tet i ne­za­vi­snost? Pro­da­će­mo ili li­kvi­di­ra­ti i ‘’Ra­dio Sr­bi­ju’’. Osta­vi­će­mo stra­nim dr­žav­nim me­di­ji­ma kao što su, na pri­mjer, BBC, Glas Ame­ri­ke, Doj­če Ve­le da i da­lje ši­re ‘’isti­nu’’ o Sr­bi­ji, o Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, o Re­pu­bli­ci Srp­skoj, ljud­skim pra­vi­ma. I ta­ko su se po­ka­za­li i da­lje se po­ka­zu­ju do­bro­na­mjer­ni­ma, pri­ja­telj­ski­ma i objek­tiv­ni­ma pre­ma Sr­bi­ji i srp­skom na­ro­du!
Ili za srp­sku vlast sve po­me­nu­to pred­sta­vlja pre­va­zi­đe­ne ka­te­go­ri­je iz sta­rog vred­no­snog si­ste­ma? Ot­kud nam on­da mo­dri­ce po li­cu i cje­va­ni­ca­ma, ot­ku­da ne­svje­sti­ca i ne­sa­ni­ca, ko nam i oda­kle ovih da­na ša­lje zlo­slut­na pi­sme­na? Pri­ja­te­lji, hu­ma­ni­sti, iz­ba­vi­te­lji!?