Pi­še: Dra­gan Mra­o­vić


Struč­njak za ana­to­mi­ju or­ga­na va­đe­nih ži­vim Sr­bi­ma i Cr­no­gor­ci­ma sa Ko­sme­ta, Ra­muš Ha­ra­di­naj, po­stao je i ge­o­graf: „Gra­ni­ce sa Cr­nom Go­rom tre­ba ri­je­ši­ti na osno­vu isti­ne, a isti­na je gra­ni­ca iz 1974... ova no­va gra­ni­ca je ne­pri­hva­tlji­va“. Ra­muš ovim do­ka­zu­je i da je Broz Usta­vom SFRJ iz 1974. ra­dio za Al­ban­ce, Hr­va­te i osta­le se­pa­ra­ti­ste. Ta „dron“ gra­ni­ca is­cr­ta­na na osno­vu Ha­ra­di­na­je­ve „isti­ne“ pod­ra­zu­mi­je­va još Ul­cinj, Plav i Gu­si­nje, za šta su se Al­ban­ci bo­ri­li od do­ba Tu­ra­ka do 28. ju­la 1944. na za­vr­šnoj kla­ni­ci u Ve­li­ci, a kraj­nji cilj je po­znat: „Ve­li­ka Al­ba­ni­ja” sve do Da­ni­lov­gra­da! Ge­no­cid, u tur­sko do­ba, po­či­ni­le su plav­sko -gu­sinj­ske age i be­go­vi, a po­kolj u Ve­li­ci Ha­ra­di­na­je­ve pre­te­če ba­li­sti i vu­len­ta­ri iz Pla­va, Gu­si­nja, Bu­ja­nov­ca, Me­dve­đe, Uro­šev­ca, Gnji­la­na i Ka­ča­ni­ka, uz po­dr­šku SS di­vi­zi­je „Princ Eugen“ sa­sta­vlje­ne od po­du­nav­sko-ba­nat­skih Nje­ma­ca, folk­sdoj­če­ra, i 21. SS di­vi­zi­je „Sken­der­beg“ ko­ju su sa­či­nja­va­li ko­smet­ski Al­ban­ci, ko­jih je bi­lo šest od ukup­no osam hi­lja­da zli­ko­va­ca u toj na­ci­stič­koj je­di­ni­ci. Glav­ni za­da­ci di­vi­zi­je bi­li su ubi­ja­nje ko­smet­skih Cr­no­go­ra­ca i Sr­ba i de­por­ta­ci­ja Je­vre­ja u kon­cen­tra­ci­o­ne lo­go­re.
Po­što ne­ma raz­li­ke iz­me­đu da­na­šnjih Ha­ra­di­na­je­vih nar­ko-kri­mi­na­la­ca i al­ban­skih SS kri­mi­na­la­ca iz di­vi­zi­je „Sken­der­beg“, ko­ji su re­gru­to­va­ni me­đu osu­đe­ni­ci­ma za ubi­stva i kra­đe, ne bi bi­lo ni raz­li­ke iz­me­đu zlo­či­na ko­ji su či­ni­li ti ba­li­sti i vu­len­ta­ri, i zlo­či­na ko­je bi da­nas po­či­nio rat­ni zlo­či­nac Ha­ra­di­naj ko­ji je već okr­va­vio ru­ke srp­skom kr­vlju. Za tu nje­go­vu gra­ni­cu, unu­tar sve­tog ne­ma­njić­kog car­stva, spre­man je na no­vu krv i no­ve ma­sa­kre ne­ja­či, kao što je bio onaj zvjer­ski po­kolj u malom selu Velika, nedaleko od Čakora, či­ji su mje­šta­ni stra­da­li za­to što ni­je­su htje­li da pri­me islam, od­bi­ja­li su da pla­ća­ju ha­rač i te­ži­li pri­klju­če­nju ma­tič­noj dr­ža­vi Cr­noj Go­ri. Za samo dva sata, pobijeno je, zaklano i spaljeno 428 cr­no­gor­ske djece, djevojaka, žena, starica i staraca. Spalili su kuće, ambare, štale i sijeno. Noževima su komadali ljudska tijela. Neke su žive bacali u vatru, a neke žive drali, trud­nim ženama parali su utro­bu i va­di­li još nerođenu djecu. Djevojke su silovali, a dječacima lo­mi­li udove.
Du­šan­ka Vu­če­tić je pre­ži­vje­la po­kolj: „Vi­dje­la sam kad su pa­li mr­tvi mo­ja maj­ka i brat Vla­sto. Sta­ri­jeg bra­ta To­ma uhva­ti­li su, obo­ri­li i po­če­li da ži­vog de­ru... Iz ku­ku­ru­za sam ču­la To­mov ja­uk i mol­bu: „Ubij­te me ka­ko se lju­di ubi­ja­ju, a ne­moj­te me dra­ti kao jar­ca“. Zli­kov­ci su bi­li ne­u­mo­lji­vi... umro je u naj­te­žim mu­ka­ma“. Du­šan Si­mo­no­vić pi­še u knji­zi „Va­tre sa Ko­mo­va“: „Na­i­šla su tri voj­ni­ka pre­ko nji­ve. Iz ku­će je iza­šla mo­ja že­na Mi­li­ca. Po­če­li su da je uda­ra­ju pu­ška­ma. Je­dan od njih ju je ras­po­rio ba­jo­ne­tom i di­je­te je is­pa­lo iz nje­ne utro­be, a dru­go di­je­te dvo­go­di­šnjeg si­na Mi­lo­ra­da ona je dr­ža­la u na­ruč­ju. Mi­li­ca je pa­la... Tu su mi po­gi­nu­le kćer­ke Zor­ka od 14 go­di­na, Kr­sti­nja od 8. Po­tom su se po­vra­ti­li i ubi­li Ma­ta obje­še­nog o sta­blo šlji­ve“... Mi­le­vu, Nov­ku i Mi­li­vo­ja Ste­še­vi­ća ba­ci­li su ži­ve u za­pa­lje­nu ku­ću. Dijete Dušana Simovića, od devet mjeseci, nožem su ubi­li i objesili o šlji­vo­vu granu ispred kuće. Dvo­go­di­šnju Ko­su su uvis bacali i na noževe dočekivali, pa je onda u vatru bacili...“
Gra­ni­ca iz­me­đu srp­ske po­kra­ji­ne KiM i Cr­ne Go­re ima 79 ki­lo­me­ta­ra. Ha­ra­di­naj bi sa­da da je mi­je­nja, na­rav­no uz po­moć SAD i EU ili ba­rem uz NA­TO po­dr­šku, ona­ko ka­ko su to uči­ni­li nje­go­vi dje­do­vi. Mo­ra se to pam­ti­ti da se ne bi po­no­vi­lo. Jer bi Ha­ra­di­naj bio još go­ri od svo­jih pre­da­ka. Ne bi on ba­cao Cr­no­gor­ce u oganj, ne­go bi im ži­vi­ma va­dio or­ga­ne da ih pro­da bo­ga­ta­ši­ma iz EU i SAD!
(Autor je ne­ka­da­šnji
ge­ne­ral­ni kon­zul
SRJ u Ba­ri­ju)