Na­ci­sti mar­ši­ra­ju


Kao u jef­ti­nom tri­le­ru, po­to­nja sjed­ni­ca lo­kal­nog par­la­men­ta na Ce­ti­nju, na­sta­vi­la se ne­stan­kom audio i vi­deo-ma­te­ri­ja­la, ko­ji svje­do­či o do­ga­đa­ji­ma. Oče­ki­va­no. Re­tu­ši­ra­nje stvar­no­sti ni­je ni­šta no­vo. Sje­ti­mo se, Troc­kog, ari­sto­kra­te i mar­ša­la Tu­ha­čev­skog, Zi­no­vlje­va…. Ne­sta­li su čak i sa za­jed­nič­kih fo­to­gra­fi­ja sa Sta­lji­nom. Re­tu­ši­ra­li su ih je Je­žov, Ja­go­da, Be­ri­ja. A i oni će ka­sni­je, do­ži­vje­ti istu sud­bi­nu. To je tra­gi­ka pi­o­na moć­no­ga Ko­be. Uosta­lom, svi pi­o­ni, svi ne­slo­bod­ni lju­di, no­se svo­ju tra­gi­ku. Po­slu­že svr­si i ne­slav­no za­vr­še. No, ovaj to­ta­li­tar­ni re­žim ni­je te­ma ovog tek­sta, već dru­gi re­ži­mi iz pr­ve po­lo­vi­ne pr­o­šlog vi­je­ka i nji­ho­vi naj­no­vi­ji re­ci­di­vi. Jad Va­šem sa Br­da sje­ća­nja pod­sje­ća i opo­mi­nje, da se ni­ka­da vi­še ne po­no­ve. Na­ža­lost, na stra­ti­šta Aušvi­ca, Da­ha­ua, na “ko­nač­na rje­še­nja”, pro­go­ne, kse­no­fo­bi­ju, na eg­ze­ku­to­re… ne­pod­no­šlji­vo aso­ci­ra­ju ri­je­či i dje­la po­li­tič­ke sku­pi­ne oku­plje­ne u OO DPS Ce­ti­nje. Ni­je­sam bio u sa­li ka­da je od­bor­nik DPS-a Mom­či­lo Mar­ti­no­vić iz­re­kao spor­ni vri­jed­no­sni sud. Na­kon na­pu­šta­nja od­bor­ni­ka SDP-a da­to mi je be­nig­no ob­ja­šnje­nje, ko­je sam “pre­veo” na su­kob DPS-SDP na dr­žav­nom ni­vou u ve­zi Kra­lji­či­ne pla­že, Ma­mu­le i dru­gih po­ku­ša­ja ras­pro­da­je naj­vri­jed­ni­jih lo­ka­ci­ja na cr­no­gor­skoj oba­li i pre­tva­ra­nja u sta­no­ve za tr­ži­šte. Is­po­sta­vi­lo se da je stvar mno­go du­blja i to je raz­log re­tu­ši­ra­nja stvar­no­sti i mi­ste­ri­o­znog ne­stan­ka audio i vi­deo-za­pi­sa. Ga­u­laj­ter Mom­či­lo Mar­ti­no­vić je pro­će­ri­vao iz Ce­ti­nja i slao u in­ter­na­ci­ju, is­po­sta­vi­lo se, ne SDP već me­ne. Ra­di­kal­na, ul­tra­de­sni­čar­ska, eks­tre­mi­stič­ka sku­pi­na ko­ja se­be na­zi­va OO DPS je po­tvr­di­la u pi­sa­nom sa­op­šte­nju da se istup ga­u­laj­te­ra Mom­či­la ni­je od­no­sio na SDP. Me­ta kse­no­fo­bič­nog na­pa­da je bio – ne­za­vi­sni od­bor­nik, ko­ji, da­kle, ne­ma par­ti­ju iza se­be, ne­ma Udbu, ne­ma cen­tre mo­ći... I ovo ni­je slu­ča­jan, izo­lo­van, po­je­di­na­čan na­ci-na­stup. Ov­dje se ra­di o ide­o­lo­gi­ji i smi­šlje­noj, vi­še pu­ta po­na­vlja­noj ak­ci­ji. I pred­sjed­nik lo­kal­nog par­la­men­ta Jo­van Mar­ti­no­vić je imao sli­čan, ne­skri­ve­ni na­ci-na­pad pred ka­me­ra­ma Jav­nog ser­vi­sa na TV du­e­lu uoči lo­kal­nih iz­bo­ra na Ce­ti­nju. I da­lje, u ne­ko­li­ko jav­nih sa­op­šte­nja iz tog pe­ri­o­da OO DPS Ce­ti­nje upu­ći­van mi je go­vor mr­žnje kroz te­ške ob­li­ke kse­no­fo­bi­je. Sme­ta im sva­ko ko je za­dr­žao pra­vo da mi­sli i go­vo­ri slo­bod­no. Sa još jed­nim opo­zi­ci­o­nim od­bor­ni­kom ko­ji je kroz ana­li­tič­ku kri­ti­ku uka­zi­vao na sve gre­ške i pro­pu­ste ob­ra­ču­na­va­li su se na go­to­vo isto­vje­tan na­čin i uz isto­vje­tan vo­ka­bu­lar.
Pi­tam se za­što 20 od­bor­ni­ka DPS-a, sve za­jed­no sa spin dok­to­ri­ma i sa­vjet­ni­ci­ma, ne že­le da u di­ja­lo­gu od­go­vo­re već za­la­ze u kse­no­fo­bi­ju i fa­ši­zam. Ne­dav­no je isto zbog ri­je­či na dru­štve­nim mre­ža­ma i du­ho­vi­tog ko­men­ta­ra do­da­tog jed­noj fo­to­gra­fi­ji Fi­lip Adžić sa Ce­ti­nja pri­vo­đen na in­for­ma­tiv­ni raz­go­vor. I ov­dje su ri­ječ do­ži­vje­li kao mač. Lo­gi­ku i raz­lo­ge zbog če­ga ul­tra­de­sni­ča­ri i eks­tre­mi­sti ne­što ra­de ne tre­ba tra­ži­ti u sfe­ri ra­ci­o­nal­nog. Uva­že­ni pro­fe­sor ko­mu­ni­ko­lo­gi­je na Uni­ver­zi­te­tu u Bo­lo­nji, hi­pe­rin­te­lek­tu­al­ni i lu­cid­ni Um­ber­to Eko pri­mje­ću­je da ta­kav ira­ci­o­na­li­zam op­sta­je na kul­tu či­na za­rad či­na sa­mog-kult ak­ci­je ra­di ak­ci­je.
U svom ogle­du “Vječ­ni fa­ši­zam “ ob­ja­vlje­nom pri­je dva­de­se­tak go­di­na Eko je ski­ci­rao li­stu ele­me­na­ta ti­pič­nih za ono što na­zi­va ur-fa­ši­zmom ili vječ­nim fa­ši­zmom. On pri­mje­ću­je da kod fa­ši­sta “po­sto­ji strah od raz­li­ke” i za­klju­ču­je da “pr­vi znak jed­nog fa­ši­stič­kog ili pred­fa­ši­stič­kog po­kre­ta upra­vo je strah od do­šlja­ka. Ur-fa­ši­zam je ta­ko, po de­fi­ni­ci­ji, ra­si­stič­ki”.
Za ur-fa­ši­zam ne­sla­ga­nje je jed­na­ko iz­da­ji, ka­že Eko, jer oni ne mo­gu pod­ni­je­ti ana­li­tič­ku kri­ti­ku. Sva­ka slič­nost sa OO DPS Ce­ti­nje je na­mjer­na i ni­ma­lo slu­čaj­na.
A kad smo kod Ita­li­ja­na i fa­ši­zma, ne mo­gu da se ne sje­tim ma­e­stra Ber­to­lu­či­ja i nje­go­ve ep­ske sa­ge “No­ve­ćen­to”. Te­o­re­ti­ča­ri sed­me umjet­no­sti na­zi­va­li su ovaj Ber­to­lu­či­jev film "fre­skom o do­ga­đa­ji­ma XX vi­je­ka", ali i "fil­mom o la­ži­ma, am­bi­ci­ja­ma, su­prot­no­sti­ma….". Sli­či, zar ne! Da­nas bi sa­mo umje­sto cr­nih ko­šu­lja obla­či­li sku­pa odi­je­la. Da me na­kon 53 go­di­ne ži­vo­ta na Ce­ti­nju po­ša­lju u in­ter­na­ci­ju i ni­je ne­ki pro­blem. Mo­ći će Ce­ti­nje bez me­ne. Ne­po­zna­ni­ca je ko će bi­ti slje­de­ći. Pa slje­de­ći… Zbog to­ga ni­je lo­še pod­sje­ti­ti se na po­e­mu lu­te­ran­skog pa­sto­ra, Njem­ca Mar­ti­na Ni­e­mo­le­ra:
Kad su na­ci­sti do­šli po ko­mu­ni­ste, ja sam ću­tao; jer ni­je­sam bio ko­mu­ni­sta. Ka­da su za­tvo­ri­li so­ci­jal­de­mo­kra­te, ja sam ću­tao; jer ni­je­sam bio so­ci­jal­de­mo­kra­ta.Ka­da su do­šli po sin­di­ka­li­ste, ja sam ću­tao; jer ni­je­sam bio sin­di­ka­li­sta. Kad su do­šli po me­ne,
ni­je pre­o­stao ni­ko da se po­bu­ni. I zbog to­ga oslu­šni­mo Eka ko­ji nam po­ru­ču­je da je fa­ši­zam još uvi­jek oko nas, i da je “na­ša du­žnost da ga raz­ot­kri­je­mo i da upre­mo pr­stom na sva­ki od nje­go­vih pri­mje­ra sva­kog da­na, na sva­kom mje­stu na svi­je­tu. Slo­bo­da i oslo­bo­đe­nje za­da­ci su ko­ji­ma ni­ka­da ne­ma kra­ja”. Na kra­ju, mo­lim OO DPS Ce­ti­nje, da na na­red­nom za­s­je­da­nju pro­di­sku­tu­je i da od­go­vor na jed­no pi­ta­nje ko­je je dav­no po­sta­vio Kri­vo­ka­pić (ne Ran­ko, već Bo­ro): “Tre­ba li spa­li­ti Ki­ša“. Na još jed­no pi­ta­nje, vje­ru­jem, mo­ra­će­te da od­go­vo­ri­te – ne­ko­me. Jer, ka­ko mi­sli­mo da sa neo­na­ci­stič­kim ide­o­lo­zi­ma i iz­vr­ši­o­ci­ma ide­mo ka EU i NA­TO sa­ve­zu?