Pi­še: dr Ili­ja Krač­ko­vić


Vi­dim iz me­di­ja po­no­vo se ak­tu­e­li­zu­je pri­ča o ko­nač­nom for­mi­ra­nju sa­mo­stal­ne op­šti­ne Tu­zi, po ko zna ko­ji put. Ono što pa­da u oči to se uvi­jek de­ša­va is­pred par­la­men­tar­nih iz­bo­ra, ta­ko što svoj vr­hu­nac do­ži­vlja­va uoči sa­mih iz­bo­ra, ko­ji će se de­si­ti pre­ma svim prog­no­za­ma, a i pre­ma, re­kao bih do­sta za­mr­še­noj po­li­tič­koj si­tu­a­ci­ji, na pro­lje­će idu­će go­di­ne. I pre­ma toj kam­pa­nji i na­go­vje­šta­ju ta­ko­đe, ne­mam ni­šta pro­tiv. Mi­šlje­nja sam da gra­đa­ni Tu­zi for­mi­ra­njem op­šti­ne ne­će do­bi­ti ni­šta vi­še ne­go što ima­ju da­nas, već na­pro­tiv, da ne go­vo­rim o is­ku­stvu no­vo­for­mi­ra­nih op­šti­na. Ali pri­ti­snu­li sta­nov­ni­ci Ma­le­si­je, pri­ti­ska di­ja­spo­ra, ho­će pa ho­će Op­šti­nu pa ma­kar cr­kli od gla­di. I ta­ko sko­ro 10 go­di­na.
In­te­re­sant­no je na­po­me­nu­ti da u tom či­ta­vom pe­ri­o­du kam­pa­nje bi­lo je ra­znih to­no­va po pi­ta­nju, svr­sis­hod­no­sti for­mi­ra­nja sa­mo­stal­ne op­šti­ne. Naj­ve­ći i naj­gla­sni­ji bi­li su uoči sa­mih iz­bo­ra, da bi po­sli­je njih je­nja­va­li. I što je po­seb­no in­te­re­sant­no na­ve­sti – naj­ve­ći za­go­vor­ni­ci ta­kve ide­je od­mah po­sli­je iz­bo­ra i po­bje­da DPS-a, zna­li su ve­o­ma mu­dro da pri­ko­če. Moj dru­gar Ni­ko­la, mo­ram pri­zna­ti to je vr­lo mu­dro ra­dio, pa iz­ja­vi u jed­nom tre­nut­ku (ka­da su iz­bo­ri pro­šli) da je Op­šti­na ne­po­treb­na i da im je bar, za do­ne­kle, naj­bo­lji ova­kav sta­tus.
Ali za­što se ja­vljam i pi­šem? Naj­ma­nje iz dva raz­lo­ga:
Da li je pro­je­kat odr­živ?
Da li je even­tu­al­no na šte­tu su­sjed­nih op­šti­na?
Ka­da je u pi­ta­nju odr­ži­vost ovog pro­jek­ta, pr­vo ću uka­za­ti na is­ku­stva ne­kih op­šti­na u Cr­noj Go­ri, a za­tim na kon­kre­tan pri­mjer. Po svim re­le­vant­nim ana­li­za­ma Cr­ne Go­ra ima vi­šak op­šti­na bar za tre­ći­nu, da ne na­vo­dim nji­ho­va ime­na, uglav­nom na sje­ve­ru dr­ža­ve. Go­vo­rim is­klju­či­vo o eko­nom­skom aspek­tu. Ne­ko će me kri­ti­ko­va­ti, pa će re­ći ka­ko mo­gu da ig­no­ri­šem pa­ra­me­tar ve­zan za te­ri­to­ri­jal­nu raz­u­đe­nost ta­kvih op­šti­na. Ra­di se o ogrom­nom ge­o­graf­skom pro­sto­ru, pa je neo­p­ho­dan bi­lo ka­kav ad­mi­ni­stra­tiv­ni cen­tar za po­tre­be gra­đa­na sa tog pod­ruč­ja. Sla­žem se, i to je je­dan od pred­u­slo­va za for­mi­ra­nje Op­šti­ne, ali ne i pre­sud­ni. Pre­su­dan je eko­nom­ski fak­tor, a ser­vi­si­ra­nje po­tre­ba gra­đa­na mo­že se vr­ši­ti mno­go ni­žim ni­vo­om te­ri­to­ri­jal­ne or­ga­ni­za­ci­je i to je je­di­na isti­na. I ka­da je u pi­ta­nju sa­mo­o­dr­ži­vost kao fak­tor, do­volj­no je uka­za­ti na tre­nut­ni eko­nom­ski po­lo­žaj mno­gih lo­kal­nih za­jed­ni­ca. Uglav­nom ih ka­rak­te­ri­še vi­so­ka za­du­že­nost, pre­na­tr­pa­nost rad­nom sna­gom, ili ka­ko to eko­no­mi­sti ka­žu eko­nom­skom ne­u­po­sle­no­šću, a kao re­zul­tat sve­ga to­ga ima­mo ka­šnje­nje pla­ta, štraj­ko­ve i slič­no. U toj si­tu­a­ci­ji ja­vlja se Dr­ža­va da se­vi­si­ra po­tre­be. Svje­do­ci smo da se u po­sled­nje vri­je­me po­ja­vlju­ju no­vi apli­kan­ti za sta­tus op­šti­ne: Pe­tro­vac, Su­to­mo­re i da ne go­vo­rim. Ovaj dio za­vr­ši­ću sa kon­sta­ta­ci­jom da je na­šoj ze­mlji pre­ma eko­nom­skim pa­ra­me­tri­ma, sa­mo o nji­ma i go­vo­rim do­volj­no 15-16 lo­kal­nih za­jed­ni­ca i ni­šta vi­še sa du­plo ma­nje za­po­sle­nih. Re­ći ću i jed­nu isti­nu da je u pet ne­ra­ci­o­nal­ni op­šti­na, po­je­di­nač­no po­sma­tra­no vi­še upo­sle­nih, ne­go u nji­ho­vom pri­vred­nom sek­to­ru i šta re­ći da­lje.
Što se ti­če sa­mo­o­dr­ži­vo­sti Op­šti­ne Tu­zi, tvr­dim da je ta­kav pro­je­kat neo­dr­živ. To je uosta­lom po­ka­za­la i pr­va Stu­di­ja o eko­nom­skoj oprav­da­no­sti for­mi­ra­nja Op­šti­ne, ko­ja je po me­ni bi­la vr­lo re­al­na. A on­da je ura­đe­na i dru­ga, ko­ja je po­ka­za­la sa­svim su­prot­no, pa se na njoj te­me­lji sva ova pri­ča. Iskre­no sum­njam u sve to, ali ne­ka bu­de, ima­ju bo­ga­tu di­ja­spo­ru pa će bi­ti po­mo­ći.
Dru­go, mi­slim da je mno­go bit­no na­pra­vi­ti pra­vil­no raz­gra­ni­če­nje iz­me­đu Tu­zi, Glav­nog gra­da i Grad­ske op­šti­ne Go­lu­bov­ci. Pro­či­tao sam u me­di­ji­ma šta sve tre­ba, po­red cen­tra Tu­zi, da pri­pad­ne ovoj Op­šti­ni, mi­slim na se­o­ska pod­ruč­ja. Na­ve­de­no je da sa­mo­stal­noj Op­šti­ni Tu­zi tre­ba da pri­pad­nu i dva se­la: Vlad­ni i Ra­ki­ća ku­će. Pre­ma mo­jim sa­zna­nji­ma, a pro­u­ča­vao sam pu­no hro­ni­ča­ra ko­ji su pi­sa­li o na­se­lji­ma u Ze­ti, Ma­le­si­ji i o Pod­go­ri­ci, a po­seb­no A. Jo­vi­će­vi­ća, Er­de­lja­no­vi­ća i P. Ra­du­si­no­vi­ća, sma­tram da bi pri­je ucr­ta­va­nja gra­ni­ce to tre­ba­lo još jed­nom de­talj­no sa­gle­da­ti.
Ra­di či­ta­la­ca, a i ra­di ži­te­lja ova dva se­la da na­ve­dem da su gra­ni­ce one ko­je su va­ži­le do po­sled­njeg raz­gra­ni­če­nja for­mi­ra­ne na ba­zi isto­rij­skih, ge­o­graf­skih, so­ci­o­lo­ških i dru­gih fak­to­ra, uklju­ču­ju­ći i de­mo­graf­ske i et­nič­ke. Po­red to­ga, za­pam­tio sam od mno­gih sta­rih lju­di pam­ti­ša, da su for­mi­ra­ne i na ba­zi sen­ti­na, od­no­sno pa­si­šta za sto­ku lo­kal­nog sta­nov­ni­štva, vo­do­po­ja, ri­ječ­nih to­ko­va i pla­nin­skih vi­je­na­ca.
I ka­da je u pi­ta­nju se­lo Vlad­ni, pre­ma svim po­da­ci­ma, ono je na­se­lja­va­no ka­da i se­lo Ma­ta­gu­ži, jer su ne­po­sred­no jed­no uz dru­go. I ako sam ra­ni­je bio u di­le­mi, da­nas ni­je­sam – Vlad­ne pri­pa­da­ju Go­lu­bov­ci­ma. Se­lo Ra­ki­ća Ku­će, po svim do­ka­zi­ma, pri­pa­da sje­vo­ro­i­stoč­nim di­je­lom od mo­sta na Ci­jev­ni, do ve­li­ke oku­ke Glav­nom gra­du a ju­go­za­pad­nim Grad­skoj op­šti­ni Go­lu­bov­ci. Pri­je mno­go go­di­na, se­lo Ra­ki­ća Ku­će na­la­zi­lo se sa li­je­ve stra­ne ri­je­ke Ci­jev­ne i zva­lo se Ra­ke. Zbog ve­o­ma pje­sko­vi­tog ze­mlji­šta ži­te­lji Ra­ka, pre­se­li­li su se na de­snoj oba­li Ci­jev­ne, gdje i da­nas ži­ve.
Na kra­ju, da ka­žem i to da sam ne­gdje ra­ni­je pi­sao o po­sled­njem raz­gra­ni­če­nju iz­me­đu Glav­nog gra­da i Grad­ske op­šti­ne Go­lu­bov­ci i kon­sta­to­vao na ba­zi svih re­le­vant­nih do­ka­za da je Grad­ska op­šti­na Go­lu­bov­ci te­ško ošte­će­na. Iskre­no se na­dam da će ka­da bu­du na red do­šle ak­tiv­no­sti oko for­mi­ra­nja sa­mo­stal­ne Op­šti­ne Go­lu­bov­ci to bi­ti is­pra­vlje­no.