Pi­še: Dr Dra­gan Ko­pri­vi­ca


Da je ova ne­hu­ma­na vlast svih ovih 27 go­di­na bi­la ažur­na za do­bro na­ro­da, kao što je bi­la ažur­na na nje­go­vom ras­tje­ri­va­nju i za­si­pa­nju su­zav­cem, gdje bi nam da­nas kraj bio. A po­li­ci­ja je svo­jom in­ter­ven­ci­jom, zbog ko­je će je­dan broj po­li­ca­ja­ca od­go­va­ra­ti čak i pred Etič­kim od­bo­rom MUP-a, zbog pre­ko­ra­če­nja ovla­šće­nja, sa­ču­va­la isto­vre­me­no i ko­rup­ci­o­na­šku Cr­nu Go­ru, u ko­joj glav­ne po­te­ze vu­ku kru­go­vi iz sjen­ke. To su oni pro­tiv ko­jih ista ta po­li­ci­ja ne­će po­seg­nu­ti ni za su­zav­cem ni bi­lo ko­jim dru­gim sred­stvom pri­nu­de. Bit­no je da u Mon­te­ne­gru, ova­kvom ka­kav je, u Ra­ju za iza­bra­ne, i da­lje po­sto­je ne­do­dir­lji­vi.
Ali kad na na­ro­du tre­ba tre­ni­ra­ti stro­go­ću, tu već ne­ma pro­ble­ma. Bit­no je da su po­li­cij­ski do­bro opre­mlje­ni eša­lo­ni „he­roj­ski“ ras­tje­ri­va­li go­lo­ru­ke gra­đa­ne ti­pom „ne­ško­dlji­vog“ su­zav­ca, za­si­pa­li star­ce, sta­ri­ce, dje­cu i omla­di­nu. I da su na­ru­če­ni hu­li­ga­ni sti­za­li di­rekt­no iz re­žim­skih pro­sto­ri­ja. Za­i­sta, pra­va pre­po­ru­ka za ula­zak u Evro­pu. I to za sve one „otva­ra­če“ i „za­tva­ra­če“ po­gla­vlja, ko­ji ni­šta dru­go i ne či­ne, ne­go ih otva­ra­ju i za­tva­ra­ju do be­smi­sla, for­mal­no fri­zi­ra­ju­ći de­mo­krat­ske is­ko­ra­ke Cr­ne Go­re.
Ali je i ovog pu­ta bi­la čast gu­ši­ti se su­zav­cem, kad ova i ova­kva od­na­ro­đe­na vlast si­ste­mat­ski gu­ši Cr­nu Go­ru. Već tri de­ce­ni­je je tre­ti­ra kao pri­vat­nu pr­ći­ju, stvo­riv­ši oazu pri­vi­le­go­va­nih. Uz to, za­di­vlju­je po­sto­ja­na bez­oč­nost uskog kru­ga lju­di na vla­sti, ko­ji sa­vr­še­no ne ha­ju što si­ro­ti na­rod Cr­ne Go­re ovo­li­ko du­go je­dva sa­sta­vlja kraj s kra­jem, is­pod sva­kog pra­ga ljud­skog do­sto­jan­stva i iz­dr­žlji­vo­sti.
A raz­ot­kri­va­nje afe­ra, po­čev od bu­dvan­ske, kao ilu­stra­tiv­nog do­me­ta DPS-a, ogo­lju­je svu su­šti­nu na­sil­ne vla­sti, ko­ja je svih ovih go­di­na sa­vr­še­no do­bro zna­la za lo­po­vlu­ke u me­tro­po­li tu­ri­zma, i za­ta­ška­va­la ih. A u taj pro­ces je kre­nu­la ne zbog svo­je pra­ved­nič­ke že­lje za re­a­ni­ma­ci­jom prav­ne dr­ža­ve na apa­ra­ti­ma, ne­go zbog di­rekt­nih pri­ti­sa­ka Evro­pe. Ako ćeš u Evro­pu, mo­raš po­či­sti­ti u sop­stve­nom dvo­ri­štu, od ko­jeg si, u kon­kret­nom slu­ča­ju, stvo­rio de­po­ni­ju be­za­ko­nja.
I za­i­sta, sa­mo ta­kvi pri­ti­sci mo­gu do­ve­sti do otva­ra­nja cr­ne knji­ge enorm­ne ko­rup­ci­je po Cr­noj Go­ri, na­rav­no, sve za­hva­lju­ju­ći čel­ni­ci­ma re­ži­ma, ko­ji su po­če­li da žr­tvu­ju i je­dan dru­gog sa­mo zbog ape­la me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce.
Re­žim u vje­štoj za­mje­ni te­za pre­ćut­ku­je da je pra­ved­nič­ki dio cr­no­gor­skog na­ro­da iza­šao na uli­ce ne iz obi­je­sti, ili zbog ove ili one po­li­ti­ke, ne­go da upu­ti ja­san sig­nal od­lju­đe­nim moć­ni­ci­ma da su pre­šli sva­ku mje­ru.
Jed­no je si­gur­no: ne­ma su­zav­ca ko­ji će ugu­ši­ti na­rod­no ne­za­do­volj­stvo, si­ro­ti­nju i bi­je­du u ko­joj ta­vo­ri ve­ći­na sta­nov­ni­štva Cr­ne Go­re. Ne tre­ba po­en­ti­ra­ti po­sle­di­ce, to jest pro­te­ste, ko­li­ko pr­ven­stve­no su­šti­nu, ono što je i do­ve­lo do njih. Ovaj na­rod ima pro­du­že­ni ma­ler što je iza­brao se­bič­ne moć­ni­ke, ko­ji su na­pu­ni­li dže­po­ve, ha­ju­ći za do­bro na­ro­da kao za lanj­ski sni­jeg. Sta­ra no­va pri­ča o svim bez­du­šni­ci­ma i auto­kra­ta­ma, ko­ji su stvo­ri­li bo­lji ži­vot za se­be i se­bi lo­jal­ne.
Ali ne­za­do­volj­stvo na­ro­da ne­će sta­ti ba­če­nim su­zav­cem. Uvje­ren sam da će se pro­te­sti na­sta­vi­ti. Ali uz mno­go bo­lju ko­or­di­na­ci­ju i or­ga­ni­zo­va­nje De­mo­krat­skog fron­ta, uz ne­u­tra­li­sa­nje svih ne­že­lje­nih po­slje­di­ca i van­da­li­zma hu­li­ga­na. Sli­ke iz Pod­go­ri­ce, ko­je su već ob­le­tje­le cio svi­jet, sce­ne ne­za­do­volj­stva oja­đe­nih gra­đa­na, si­gur­no ne­će po­plo­ča­ti sta­zu re­ži­ma i pre­mi­je­ra pre­ma Evro­pi i evro­a­tlant­skim in­te­gra­ci­ja­ma. Za­to je bo­lje da pa­žlji­vi­je oslu­šne eho pro­te­sta kao, pr­ven­stve­no, po­slje­di­cu nje­go­ve ne­kon­tro­li­sa­ne i ne­hu­ma­ne vla­sti, kao ko­men­tar to­ga što ovom ze­mljom upra­vlja­ju ne­ko­li­ke fa­mi­li­je. To je ja­san glas na­ro­da da ima i pre­vi­še to­ga što je tru­lo u dr­ža­vi Dan­skoj.