Ku­nem se, de­ša­va mi se da se pro­bu­dim otvo­re­nih oči­ju…
Po­mi­slim: „Ku­ku, cr­ni ku­kav­če, da ni­si to pre­ko re­da Bo­gu na isti­nu“?, al’ is­po­sta­vi se da mi ih je Vu­čić sve­ča­no otvo­rio, baš kao i pa­kli­cu ci­ga­re­ta, pa­šte­tu, jo­gurt i fi­o­ku s ča­ra­pa­ma.
Za nov­ča­nik ne ga­ran­tu­jem, mo­žda je ne­ko od dje­ce, ali mi evi­dent­no fa­li „Bu­splus“ kar­ti­ca, pa ako je kod pre­mi­je­ra umo­lja­vam da je vra­ti s 200 kin­ti kre­di­ta na njoj, nek pred­sta­vi i to kao jed­nu od isto­rij­skih in­ve­sti­ci­ja, ne­mam ni­šta pro­tiv, sa­mo da se vi­še ne pre­ga­njam s ovim kon­tro­lo­ri­ma ko­ji ne pa­da­ju na fo­ru da sam An­drej Vu­čić i da mi je uz iden­ti­tet ukra­den i „Bu­splus“…
Elem, ne sti­žem vi­še da is­pra­tim šta sve čo­vjek otvo­ri u sa­mo jed­nom da­nu, vje­ru­jem da ni por­no in­du­stri­ja ne­ma to­li­ku pro­duk­ci­ju, ali vi­djeh ga sa­baj­le ka­ko Da­mi­nim gam­bi­tom sve­ča­no otva­ra par­ti­ju ša­ha sa pen­zi­o­ne­ri­ma, ko­ji su bi­li vi­še ne­go za­in­te­re­so­va­ni da ču­ju ka­ko na­pre­du­je grad­nja „Be­o­gra­da na vo­di“, ili krom­pi­ra na vo­di, što mu do­đe krom­pir čor­ba, jer je ne­ki­ma bio uti­šan slu­šni apa­rat pa su mi­sli­li da je Vu­čić u stva­ri de­ran iz men­ze ko­ji je u pa­u­zi do za­pr­ške sjeo da od­i­gra par­ti­ju ša­ha i is­pri­ča ne­ko­li­ko do­brih vi­ce­va o vla­sti ko­ja pla­ni­ra da in­ve­sti­ra u za­i­sta­vlja­nje sta­re­nja, što su u eks­pe­ri­men­tal­nim uslo­vi­ma već uspje­li s Jor­go­van­kom Ta­ba­ko­vić!
Ot­kad je tre­ti­ra­ju s po­la mi­li­o­na pla­te mje­seč­no že­na iz­gle­da ko ona ba­ku­ta iz re­kla­me kad joj „mi­ster Pro­per“ pri­tek­ne u po­moć…
Ipak, „krom­pi­ru na vo­di“ naj­vi­še se ob­ra­do­vao klan Kr­ko­ba­bi­ća, ču­ve­na do­ma­ćin­ska ku­ća u ko­joj se već za ba­bi­ne od­la­zi u pen­zi­ju, je­di­ni pro­fe­si­o­nal­ni pen­zi­o­ne­ri na svi­je­tu i ujed­no pr­vi ko­ji su je ikad pri­mi­li... Mi­slim na po­koj­nog Jo­vu, Go­spod da ga po­mi­lu­je, ko­ji je pr­vu do­bio dva da­na pri­je ne­go što je Bog od­lu­čio da stvo­ri Ze­mlju, ka­ko bi Kr­ko­ba­bi­ći ima­li gdje da po­tro­še pen­zi­je, ali su Adam i Eva za­je­ba­li stvar, no…
Da­kle, klan haj­len­de­ra se pri­vo­lio no­vom car­stvu, uvje­ren da je nji­hov ala­vi me­tu­za­lem­ski po­ten­ci­jal po­kre­tač­ka sna­ga za bu­duć­nost Sr­bi­je!
Do­du­še, ka­žem, ako ne­ko zna Sr­bi­ju on­da su to de­fi­ni­tiv­no oni!
Po­sto­je za­pi­si da su još za Ko­sov­skog bo­ja bi­li oslo­bo­đe­ni voj­ne oba­ve­ze zbog sta­ro­sti, a ne­ki tvr­de da je na mje­stu Hi­lan­da­ra naj­pri­je po­sto­ja­la po­šta u ko­joj je ra­dio „mla­đa­ni“ Mi­lan Kr­ko­ba­bić, dok je ta­ta Jo­va pre­go­va­rao sa Sve­tim Sa­vom o ustu­pa­nju lo­ka­ci­je za ma­na­stir u za­mje­nu za ne­ko­li­ko mje­sta u sve­ti­telj­skoj lo­ži i ne­ko­li­ko igu­man­skih po­zi­ci­ja.
Ša­lu na stra­nu, za­i­sta vje­ru­jem u uspjeh ko­a­li­ci­je SNS- PUPS, Vu­li­na i za­šti­će­nog pod­sta­na­ra u vla­di- Ra­si­ma Lja­ji­ća, jer da bi­smo uči­ni­li ko­ji ko­rak na­pri­jed mo­ra­mo se vra­ti­ti jed­no tri una­zad, što je sva­ka­ko naj­ve­ći po­ten­ci­jal lo­ze ne­u­ni­šti­vih, s ob­zi­rom na to da pra­vo­li­nij­ski ko­ra­ča­ju sa­mo kad tre­ba do skup­štin­ske bla­gaj­ne ili po apa­na­žu u jav­na pred­u­ze­ća!
Ne mo­že se ospo­ri­ti da su to­li­ko to­ga ura­di­li za pen­zi­o­ne­re, sa­mo što ne mo­gu da se sje­te šta, pro­kle­ta de­men­ci­ja, ali ne­u­pit­no je­su!
Gle­dam i pri­mje­ću­jem da su nam star­ci sve vi­žlja­sti­ji i hi­tri­ji, bo­ga­mi- to u kon­tej­ner usko­či lak­še i gra­ci­o­zni­je ne­go mač­ka, pro­sto mi­li­na vi­dje­ti, za­je­ba­li bi i Iva­nu Špa­no­vić u sko­ku u dalj…
Da ne idem da­lje, znam ko­li­ko su mi za oca uči­ni­li, evo ga sa 84 go­di­ne ne na­pu­šta en­tu­zi­ja­zam da će od pen­zi­je skr­pi­ti do 10. u mje­se­cu, a od 10. se mo­žda do­go­di ne­ko ču­do pa pen­zi­o­ner­ska vi­la to­kom no­ći na­pu­ni fri­ži­der, pla­ti ra­ču­ne, uči­ni da lje­ko­ve na re­cept mo­že i da pro­na­đe u apo­te­ci, a ne da ih pla­ća kao da je na ko­ka­i­nu, a ne onim lje­ko­vi­ma da si­ro­mah pre­gu­ra dan…
Ne­ma šta, ko­a­li­ci­ja na po­mo­lu za­i­sta obe­ća­va da za Sr­bi­ju ima na­de i to ka­kve- Vu­či­će­va vi­zi­ja i PUPS-ov­ska uvje­re­nost da tu vi­zi­ju za­i­sta vi­di, jer ho­će kod lju­di od 100 i vi­še lje­ta da se pri­či­ne i zma­je­vi, tro­lo­vi, kom­plet eki­pa iz „Dru­ži­ne pr­ste­no­va“, že­lje­za­re u po­go­nu, gra­do­vi na vo­di, fa­bri­ke ko­je se otva­ra­ju zbog ka­me­ra i za­tva­ra­ju zbog ušte­de na stru­ju i ko­mu­na­li­ja­ma, šum­ske vi­le, pa­tulj­ci, ali po­naj­vi­še- si­na­ku­re za pri­vi­le­go­va­ne pen­zi­o­ne­re i 12 ko­lje­na fa­mi­li­je!
Vje­ru­jem u Sr­bi­ju i vje­ro­va­ću do­vi­je­ka, sa­mo me ma­lo bu­ne otvo­re­ne oči iz­ju­tra i sli­ka bu­duć­no­sti u ko­joj su ovi iz da­le­ke pro­šlo­sti „vje­štač­ki kuk“ ovi­ma što bi da nas tr­kom vo­de ne­gdje...
Pa uz to još Vu­lin, ri­jet­ka vr­sta- Ra­sim i ko se još do­če­pa iz­bor­ne li­ste, ne­ka­ko osta­je Vu­či­ću da na­po­slet­ku još sa­mo sve­ča­no otvo­ri vra­ta Sr­bi­je i da se la­ga­no ra­zi­la­zi­mo pred faj­ront pa­me­ti i ra­zu­ma…
Vu­či­ću, a da sa­če­kaš s iz­bo­ri­ma dok ne za­vr­še „Pa­ro­vi“, imaš onog Zma­ja do Ši­po­va, sa­mo vam još taj fa­li?!
Ta­man ne­što kao tu­mač tvo­je vi­zi­je i PUPS-ov­ske ka­ta­rak­te!
dva­u­je­dan.rs


Autor: Mi­ha­i­lo Me­de­ni­ca