Pre­la­zna vla­da je po­li­tič­ki trik i ul­ti­ma­tum opo­zi­ci­je na ko­ji vla­da ne­će pri­sta­ti, sa­mo­u­vje­re­no je kon­sta­to­vao pred­sjed­nik DPS-a Mi­lo Đu­ka­no­vić na otvo­re­noj sjed­ni­ci vla­de kra­jem de­cem­bra pro­šle go­di­ne. Pi­ro­vom po­bje­dom, na­kon iz­gla­sa­va­nja po­vje­re­nja vla­di, za­hva­lju­ju­ći po­dr­šci do ta­da for­mal­no opo­zi­ci­o­ne Po­zi­tiv­ne, uspio je no­vom ve­ći­nom ka­pa­ri­sa­ti mje­sto pred­sjed­ni­ka vla­de DPS-u, ali ne i ne­kon­tro­li­sa­nu vlast kon­ti­nu­i­te­ta.
Ipak, svje­stan neo­dr­ži­vo­sti mo­no­po­la ko­jim ras­po­la­že, re­vi­di­rao je ka­te­go­ri­čan stav s kra­ja mi­nu­le go­di­ne i „ve­li­ko­du­šno“ po­nu­dio če­ti­ri ključ­na mi­ni­star­ska mje­sta. Tre­ba pri­zna­ti, do­bar ma­ne­var­ski po­ku­šaj za pri­kri­va­nje sla­bo­sti i iz­nu­đe­no­sti. Po­li­tič­ku ra­nji­vost je po­ku­šao iz­li­je­či­ti od­bi­ja­njem za­htje­va di­je­la opo­zi­ci­je da se u dr­žav­noj ad­mi­ni­stra­ci­ji ostva­ri kon­tro­la po du­bi­ni.
Ne­pri­hva­tlji­va je bi­la mo­guć­nost da opo­zi­ci­ja de­le­gi­ra svo­je pred­stav­ni­ke u jav­nim pred­u­ze­ći­ma sa ve­ćin­skim dr­žav­nim vla­sni­štvom, in­sti­tu­ci­ja­ma po­put cen­ta­ra za so­ci­jal­ni rad, Za­vo­da za za­po­šlja­va­nje, ra­znih agen­ci­ja i fon­do­va, ko­ji su odav­no pre­po­zna­ti kao epi­cen­tri zlo­u­po­tre­ba u par­tij­ske svr­he. Na­kon ma­njeg za­sto­ja, pre­mi­jer, ko­ji us­put ima ap­so­lut­nu vlast u skup­šti­ni, pri­hva­ta i to, ali kao po­sled­nji ustu­pak na, po nje­go­vom mi­šlje­nju, ne­ko­rekt­ne i ab­nor­mal­ne ucje­ne opo­zi­ci­je. Tu ni­je kraj. Ka­ko pod­le­ći no­vim za­htje­vi­ma „ucje­nji­vač­ke opo­zi­ci­je“ na­kon svih ustu­pa­ka i od­re­ći se ANB-a i me­dij­skog če­da? Ka­ko bez pri­slu­ški­va­nja po­li­tič­kih opo­ne­na­ta i ma­ni­pu­la­ci­ja jav­nog mnje­nja za­dr­ža­ti ne­kon­tro­li­sa­ni po­sjed i uti­caj? Svje­stan opa­sno­sti, pri­bje­ga­va tak­ti­ci odu­go­vla­če­nja. Ne­ko­li­ko pu­ta pro­bi­ja ro­ko­ve na­da­ju­ći se da će dio opo­zi­ci­je od­u­sta­ti, a on pred me­đu­na­rod­nom za­jed­ni­com dr­žav­nič­ki i de­mo­krat­ski kon­sta­to­va­ti da je sve „dao“, ali opo­zi­ci­ja bje­ži od od­go­vor­no­sti, svje­sna da gu­bi iz­bo­re. Ipak, na­kon ra­znih po­ku­ša­ja, od­la­ga­nja, od­bi­ja­nja aro­gant­ni i ne­po­pu­stlji­vi Đu­ka­no­vić na sve „pri­sta­je“.
Oči­to da su po­tro­še­na tri-če­ti­ri mje­se­ca bi­la ci­je­na ko­ja se mo­ra­la pla­ti­ti pa­dom re­žim­skih tvr­đa­va i in­di­rekt­nim pri­zna­njem še­fa DPS-a da mu je po zna­ča­ju uti­ca­ja no­vo­for­mi­ra­na ve­ći­na s Po­zi­tiv­nom pot­pu­no mar­gi­na­li­zo­va­na. Me­đu­tim, da ni­je bi­lo po­to­njih i mje­sto pre­mi­je­ra bi da­nas bi­lo re­zer­vi­sa­no za opo­zi­ci­o­nog pred­stav­ni­ka.
Na kra­ju, po­sto­ji di­le­ma da li pri­hva­ti­ti ili od­bi­ti spo­ra­zum o fer i slo­bod­nim iz­bo­ri­ma ko­ji pred­vi­đa usva­ja­nje leks spe­ci­ja­li­sa i omo­gu­ća­va kon­tro­lu u ključ­nim mi­ni­star­skim re­so­ri­ma, jav­nim pred­u­ze­ći­ma, fon­do­vi­ma, agen­ci­ja­ma, lo­kal­nim sa­mo­u­pra­va­ma, či­ja će ve­o­ma od­go­vor­na mje­sta po­pu­ni­ti vi­še od dvi­je sto­ti­ne pred­stav­ni­ka opo­zi­ci­je. Ta­ko­đe, iz­vr­ši­će se iz­bor no­vog ure­đi­vač­kog ti­ma i me­nadž­men­ta Te­le­vi­zi­je Cr­ne Go­re, a ku­po­vi­nom ljud­skih du­ša i lič­nih do­ku­me­na­ta bi se ba­vi­lo Spe­ci­jal­no tu­ži­la­štvo. S dru­ge stra­ne, od­bi­ja­nje spo­ra­zu­ma ne do­no­si ni­šta osim ok­to­bar­skih iz­bo­ra, gdje se DPS-u pre­pu­šta­ju svi me­ha­ni­zmi zlo­u­po­tre­ba dr­žav­nih re­sur­sa, s una­pri­jed po­zna­tim re­zul­ta­tom.
Ako uzme­mo u ob­zir da su sve plat­for­me i ini­ci­ja­ti­ve opo­zi­ci­o­nih po­li­tič­kih su­bje­ka­ta pod­ra­zu­mi­je­va­le for­mi­ra­nje ra­znih ob­li­ka pre­la­zne vla­de u ko­joj bi par­ti­ci­pi­ra­li svi po­li­tič­ki su­bjek­ti, uklju­ču­ju­ći i DPS, s ogra­ni­če­nim man­da­tom i sa­mo jed­nim ci­ljem – us­po­sta­vlja­nje uslo­va za fer i slo­bod­ne iz­bo­re, on­da su fun­da­men­tal­ni pred­u­slo­vi za­do­vo­lje­ni. Uko­li­ko se ne za­su­ku ru­ka­vi i ne pri­bjeg­ne kon­tro­li, Ti­vat bi se mo­gao de­si­ti i na ok­to­bar­skim par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma.
Na­ža­lost, je­dan dio opo­zi­ci­je, iako se za­la­gao za kon­tro­lu iz­bo­ra kroz pre­la­znu vla­du, od­u­stao je od pre­u­zi­ma­nja od­go­vor­no­sti. Raz­log je bi­za­ran. U fa­za­ma če­stih mi­je­nja­nja sta­vo­va i plat­for­mi, po­seb­no su kon­tra­dik­tor­na po­sled­nja ilu­zor­na in­si­sti­ra­nja: “ Sad ne bih sa Mi­lom, a ho­ću sa DPS-om”. Zar se mo­že i po­mi­sli­ti da po­sto­ji su­štin­ska raz­li­ka, te da će se anu­li­ra­ti uti­caj pred­sjed­ni­ka DPS-a u okvi­ru svo­je stran­ke for­mal­nom ro­ka­dom sa za­mje­ni­kom ili dru­gim čla­nom pred­sjed­ni­štva? Ta­ko­đe, ne­u­mje­sno je po­zi­va­ti se na ma­ke­don­ski sce­na­rio i dje­lo­va­nje ta­mo­šnje opo­zi­ci­je, ko­ja ima po­dr­šku Za­pa­da, a isto­vre­me­no kri­ti­ko­va­ti na­vod­no mi­je­ša­nje za­pad­nih am­ba­sa­da u Cr­noj Go­ri. Oči­to da ne­ki po­li­tič­ki su­bjek­ti na­la­ze raz­ne iz­go­vo­re ka­ko bi iz­bje­gli ri­zik i od­go­vor­nost. La­ko je uoči­ti ko po­ku­ša­va da ne­što pro­mi­je­ni, a ko se slu­ži is­pra­znom re­to­ri­kom.
Bez ob­zi­ra na na­ko­rekt­no­sti i ne­zna­nja, ko­ja (ne)svje­sno u kon­ti­nu­i­te­tu do­la­ze od stra­ne ko­le­ga iz jed­nog di­je­la opo­zi­ci­je, bo­ri­će­mo se i u nji­ho­vo ime za kre­i­ra­nje što re­gu­lar­ni­jih uslo­va za fer iz­bo­re, na ko­je će i oni iza­ći, s mno­go ve­ćim šan­sa­ma za za­jed­nič­ki uspjeh. Gra­đa­ni će ima­ti pri­li­ku sva­ko­ga da oci­je­ne. Hra­bro, od­luč­no i od­go­vor­no do pro­mje­na!

Pi­še: Bo­ris Pe­jo­vić