Dok sam ne­dav­no pre­li­sta­vao štam­pu, po­gled mi osta­de pri­ko­van na jed­nom čud­nom na­slo­vu. Za­le­dih se kad pro­či­tah bol­do­va­nim slo­vi­ma is­pi­sa­no ‘’Upa­da­će­mo u cr­kve i ma­na­sti­re kad god po­že­li­mo!’’ Zna­ju­ći da je to ne­mo­gu­će, čak i u Cr­noj Go­ri, za­dr­žah se na tek­stu da vi­dim o če­mu se ra­di. Kad imam šta pro­či­ta­ti. Di­rek­to­ri­ca Upra­ve za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra go­spo­đa Ana­sta­zi­ja Mi­ra­no­vić na­pra­vi­la je tim ko­ji će vo­di­ti is­tra­gu o skr­na­vlje­nju kul­tur­nih do­ba­ra Cr­ne Go­re. Kon­kret­no, ma­na­sti­ra i cr­ka­va. Te­re­ti se, na­rav­no, Mi­tro­po­li­ja cr­no­gor­sko-pri­mor­ska i nje­go­vo vi­so­ko­pre­o­sve­šten­stvo mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski i eg­zarh tro­na peć­ko­ga go­spo­din Am­fi­lo­hi­je Ra­do­vić. Ču­do jed­no! Ne­ka­da­šnja mod­na kre­a­tor­ka, ina­če član GO DPS, a sa­da di­rek­to­ri­ca ne­ke upra­ve upa­da u ma­na­sti­re i op­tu­žu­je ono­ga ko­ji se bo­ri pro­tiv skr­na­vlje­nja sve­ti­nja da ne­što skr­na­vi? U mut­nom vre­me­nu sve je mo­gu­će. Mo­gu­će je da šnaj­de­ri­ca uz amin vla­sto­dr­ža­ca od­re­đu­je cr­kve­ne po­stup­ke i rad­nje. Že­na ko­ja je sla­vu ste­kla kre­i­ra­ju­ći no­šnju per­ja­ni­ci­ma Fi­li­pa Vu­ja­no­vi­ća sad bi cr­kve­ne ka­no­ne da mi­je­nja. Ina­če, ova mod­na kre­a­tor­ka je svo­ju pr­vu iz­lo­žbu pre­ko­pi­ra­la na­kon če­ga je mo­ra­la da od­go­va­ra. U svi­je­tu mo­de svi­ma su do­bro po­zna­ti ka­pa­ci­te­ti i kre­a­tiv­ni ta­le­nat Ana­sta­zi­je Mi­ra­no­vić. Ne­ma­ju­ći ni­šta pro­tiv če­sti­tog za­na­ta, ča­snih i vri­jed­nih že­na ko­je ši­ju i pre­hra­nju­ju po­ro­di­ce svo­jim ra­dom, mo­ram se po­slu­ži­ti ter­mi­nom šnaj­de­ri­ca, jer je ova go­spo­đa pre­vr­ši­la sva­ku mje­ru. Umje­sto da po­ku­ša da sa­ši­je par man­ti­ja, ode­ždi, odi­je­la i do­ni­ra ih cr­kvi ona ima pla­no­ve da pre­kro­ji ne­što što ni­ko ni­kad pre­kro­jio ni­je. Vje­ko­ve i va­se­lje­nu. Vje­ro­vat­no ohra­bre­na od su­pru­ga Mla­de­na, jed­nog od glav­nih iz­vr­ši­te­lja Pi­te­ra Man­ka i naj­a­gil­ni­jeg di­rek­to­ra u či­ta­vom bor­du, mi­sli da se u cr­kvi mo­že kr­o­ji­ti ka­ko na­re­de slu­ge no­vog svjet­skog po­ret­ka. Pre­vi­še ih je biv­ši vla­snik Por­to Mon­te­ne­gra lo­ših stva­ri na­u­čio. Po nje­go­vom na­u­ku mi­sle da u cr­kvu mo­žeš ući, iza­ći iz nje i ura­di­ti šta ti je vo­lja. Da ne mo­raš pi­ta­ti za bla­go­slov rad­nje ko­ju či­niš i da te to što ši­ješ Fi­li­pu, Mi­lu i Du­šku Mar­ko­vi­ću am­ne­sti­ra od sva­ke od­go­vor­no­sti. Ne mo­že ta­ko bo­ga­mi. Cr­kva je jed­na, va­se­ljen­ska, sa­bor­na i sve­ta. Cr­kve­ni ka­no­ni se zna­ju. U nji­ma šnaj­de­ri­ce ne pre­kra­ja­ju vo­lju Go­spo­da Bo­ga, Spa­sa na­še­ga i sve­tih vla­di­ka. U cr­kvu i ma­na­stir se do­la­zi u mi­ru, a ne da bi se ne­mir u njih uno­sio. Ne­mi­ran je u pak­tu s đa­vo­lom. Cr­kva ima du­hov­nu ulo­gu i ni­ka­ko ne skr­na­vi već ople­me­nju­je ovo i te ka­ko bo­le­sno dru­štvo. Bo­ri se za spas du­ša svih ko­ji u Bo­ga iskre­no vje­ru­ju i za po­ka­ja­nje onih ko­ji se Bo­ga od­ri­ču.
Mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je je jed­no od naj­ve­ćih ime­na te­o­lo­gi­je svjet­skog pra­vo­sla­vlja. To­li­ko je to­ga ura­dio da spa­si što se spa­si­ti mo­že, da ople­me­ni, na­u­či i po­mi­ri na­rod u Cr­noj Go­ri. Nje­mu mi­šlje­nje šnaj­de­ri­ce ni­šta ne zna­či. Ni nje­no, ni­ti bi­lo ko­ga ko dir­ne u maj­ku Cr­kvu. Mi u Cr­noj Go­ri ima­mo jed­nu Cr­kvu. Ona je ista za sve pra­vo­slav­ce i otvo­re­na za sva­ko­ga ko po­štu­je ka­no­ne i cr­kve­na pra­vi­la. Ne mo­že­mo uze­ti še­gu pa pre­sje­ći ol­tar na po­la, po­di­je­liv­ši ga na srp­ski i cr­no­gor­ski. On je je­din­stven i ta­kav će osta­ti. Ko­li­ko je srp­ski to­li­ko je i cr­no­gor­ski, ru­ski, grč­ki i na kra­ju va­se­ljen­ski. Mo­žda Mi­ra­no­vi­će­va mi­sli da se to mo­že kro­ji­ti kao ha­lji­na ma­ka­zi­ca­ma? Ne mo­že se u Cr­kvi kao u mod­nim sa­lo­ni­ma ili u Por­to Mon­te­ne­gru kro­ji­ti ta­kvim ma­ka­zi­ca­ma i di­či­ti krat­kim suk­nji­ca­ma. Za­to, od­u­sta­ni­te od grd­nog na­u­ma! Ne­ka zna­ju svi ko­ji do­sad ni­je­su zna­li da u cr­kve i ma­na­sti­re ne­će upa­da­ti. Sr­bi i Cr­no­gor­ci ko­ji vje­ru­ju u Bo­ga i jed­nu je­di­nu Mi­tro­po­li­ju cr­no­gor­sko-pri­mor­sku to im ne­će do­zvo­li­ti. Svo­jim upa­di­ma ne­će oskr­na­vi­ti ni­je­dan hram u Cr­noj Go­ri. Ni­ko bez bla­go­slo­va vla­di­ka i sve­šten­stva u hra­mo­ve ne­će ući. Bez ob­zi­ra na to šta je od­na­ro­đe­na i ba­ha­ta vlast na­u­mi­la, ma­na­sti­ri i cr­kve će osta­ti ona­kvi ka­kvi su bi­li vje­ko­vi­ma i od­u­pri­je­ti se sva­kom zlu i na­pa­du ne­vjer­ni­ka i ras­kol­ni­ka. Osta­će da za­jed­no sa svim vje­ru­ju­ći­ma svje­do­če isti­ni i prav­di po­ka­zu­ju­ći put ko­jim mo­ra­mo ići. To je put ko­jim je išao Isus Hrist, Sin Bo­ži­ji. Put ko­jim je išao i ko­jim ide onaj ko­ji je svo­jom smr­ću smrt po­bi­je­dio. Put vas­kr­se­nja, prot­kan lju­ba­vlju i na­dom u spa­se­nje. Na­dom u ži­vot vječ­ni.


Pi­še: Ve­li­mir Era­ko­vić