Pi­še: Go­ran Ž. Ko­mar


Pri­je ne­ko­li­ko sed­mi­ca uzet mi je uzo­rak za od­re­đi­va­nje ha­plo gru­pe. I sti­gao je re­zul­tat. Čist Ilir! Moj drug N. D., de­talj­ni po­zna­va­lac re­zul­ta­ta ova­kvih is­tra­ži­va­nja ši­rom Bal­ka­na, sa­svim je tač­no pred­vi­dio: "Ti si si­gur­no naš!" Sta­ro­cr­no­go­rac. Ka­tu­nja­nin. Kom­ši­ja. Sti­ja­čić. Kor­je­nić. Vrmlj... (za­ple­toh se, htje­doh re­ći: sta­nov­nik žu­pe Vrm).
To­kom či­ta­ve za­pi­sa­ne isto­ri­je Her­ceg No­vi je uži­vao auto­nom­ni po­lo­žaj, a od sta­ro­ga her­ce­ga i vi­so­ku čast jed­nog od stol­nih gra­do­va hum­sko-her­ce­go­vač­kog kne­žev­stva i voj­vod­stva, a i jed­no i dru­go se na­sla­nja na te­melj si­me­o­nov­ski i mi­ro­sla­vljev­ski. Da­kle, sve­to­sav­ski. 14. de­cem­bra 2014. go­di­ne, pr­vi put u ukup­nom isto­rij­skom ho­du No­vog, u ovom kul­tur­nom pro­sto­ru ogla­šen je po­stu­pak re­vo­lu­ci­o­nar­nog ras­ta­ka­nja nje­go­vog kul­tur­no-isto­rij­skog ak­si­o­ma uno­še­njem pla­me­nog du­kljan­stva. Pr­vi put, une­sen je in­stru­ment raz­grad­nje. Ni R. D. 1941/2., ni B. J. 1945. ni­su zna­li šta je pred nji­ma. Sta­sa­va­ju­ći uz og­nji­šta, sa svim pred­sta­va­ma đe­do­vi­ma ka­za­nim o lac­ma­ni­ma i lac­man­stvu, oni su u se­bi, du­bo­ko, po­ti­ski­va­li sli­ku ure­đe­ne ze­mlje. Naj­vi­ši, hi­lja­du­go­di­šnji pra­vo­slav­ni i dr­žav­ni opit srp­skog na­ro­da, ob­ja­vlje­nog, le­gi­tim­nog na­sta­vlja­ča Vi­zan­ti­je, ostva­ren je na Sre­do­ze­mlju. Sa srp­skom zgra­dom od fi­nog te­sa­ni­ka. Ko­li­ko su mo­gli, sta­ri Tre­binj­ci (Po­vr­ša­ni, Po­pov­ci i Lju­bo­mir­ci) sli­je­di­li su ga i oni su, ni­ko dru­gi, po­di­gli mo­der­nu her­ceg­nov­sku op­šti­nu pod vi­so­kim pa­tro­na­tom Se­re­ni­si­me. I pri­dru­ži­li je sna­žnom pra­vo­slav­nom i stro­go srp­skom na­si­pu sa­zda­nom od ni­za srp­sko-pra­vo­slav­nih, još od Ri­ma po­dje­lje­nih, auto­no­mi­ja.
Ula­zi­li su u Bo­ku s opa­sa­nim re­vol­ve­ri­ma i do­zvo­lom naj­ve­ćeg si­na - da odu­zmu ži­vot. Za ri­ječ. Pa ipak, pri­šli su oba­zri­vo, otvo­ri­li po­stu­pak ko­ji je tra­jao pet rat­nih go­di­na. Jed­nog po jed­nog. Me­đu po­sled­nji­ma, Po­đa­ni­na Mi­la­na Vu­ko­vi­ća (ni­sam vi­še si­gu­ran ni u po­gle­du Ni­ko­le Đur­ko­vi­ća). Uni­šti­li su sve što je sta­ja­lo na pu­tu uki­da­nja bo­ke­ških auto­no­mi­ja. Na­i­me, otva­ran je put pre­slo­ja­va­nja/po­sva­ja­nja ose­buj­ne pri­mor­ske kul­tu­re ko­ja je kom­pe­ti­ra­la vi­so­kim umjet­nič­kim iz­ra­zi­ma srp­skog Ko­sme­ta ili re­ne­san­sne Ita­li­je. I osnov, prev­do­na­uč­ni, po­tra­žen je u ne­ja­snom seg­men­tu du­kljan­ske isto­ri­je pro­sto­ra ko­ji je ka­sni­je za­pre­mio hum­sko-cr­no­gor­ski zbjeg.
Kao autor, sa ova­kvom ha­plo gru­pom - mo­gu sve. Imam le­gi­ti­mi­tet da go­vo­rim. Da pred­la­žem rje­še­nja. Da uče­stvu­jem u skup­šti­na­ma. Kao ta­kav, jav­no iz­ja­vlju­jem: ra­zu­mi­jem po­riv za ru­še­njem dr­žav­ne zgra­de di­nar­skog se­lja­ka. Ali, di­nar­ski se­ljak, dig­nut sa svog ma­tič­nog i hi­lja­du­go­di­šnjeg dr­žav­nog tla, ni­je ni­šta dru­go do - mu­va. Pro­le­ter. Upao je u mre­žu UD­BE. Ja vje­ru­jem u nje­go­vu čast. Ja, na­po­slet­ku, vje­ru­jem da je mo­gu­ća di­fe­ren­ci­ja­ci­ja: oslo­bo­di­lač­ki po­kret, na­zva­ću ga "par­ti­za­ni" i dru­go, nje­mu du­bo­ko su­prot­sta­vlje­no: "ud­ba­ši". Pod­ze­mlje. Or­ga­ni­zo­va­na kri­mi­nal­na gru­pa. No­vi - vi­so­ko eks­po­ni­ra­ni cilj.
Put raz­grad­nje do­vr­šen je me­dij­skim i po­li­tič­kim pro­mi­ca­njem gra­đan­ske or­ga­ni­za­ci­je "Iz­bor". To­kom pre­go­va­rač­kog po­stup­ka sa pred­stav­ni­ci­ma De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta, pred­vo­đe­ni­ma Sve­to­za­rom Ma­ro­vi­ćem, do­go­vo­re­na je ko­a­li­ci­o­na spre­ga. Po mom mi­šlje­nju, ovaj grad je u tom ča­su iz­lo­žen teh­no­lo­gi­ji re­tar­di­ra­nja nje­go­vog kul­tur­no-isto­rij­skog sa­dr­ža­ja. No, mo­je je mi­šlje­nje une­ko­li­ko raz­li­či­to od mi­šlje­nja mo­jih po­li­tič­ki srod­nih sa­go­vor­ni­ka, jer vje­ru­jem da je to ovaj grad i za­slu­žio. Va­lja­lo se do­bra­no po­tru­di­ti i 14. de­cem­bra 2014. go­di­ne da­ti glas. Iza­bra­ti "Iz­bor".
Sa­da su tu. Va­ši upra­vi­te­lji. Pra­vi kao svi­je­ća.