Po­le­mi­ka ko­ja se vo­di oko ta­ko­zva­nog ,,Rječ­ni­ka cr­no­gor­skog na­rod­nog i knji­žev­nog je­zi­ka’’ ot­kri­la je du­bo­ka ne­sla­ga­nja na jed­nom vi­še po­li­tič­kom ne­go na­uč­nom po­lu za­go­vor­ni­ka ne­če­ga što se zo­ve ,,cr­no­gor­ski je­zik’’, ali je još jed­nom po­ka­za­la i ne­moć CA­NU u su­da­ru sa po­li­tič­kim cen­tri­ma mo­ći ko­ji su od­lu­či­li da do­ve­du do kra­ja stva­ra­nje no­vog čo­vje­ka i no­ve svi­je­sti u Cr­noj Go­ri. CA­NU sa­da pla­ća ceh svo­jim po­zna­tim sla­bo­sti­ma, od ko­jih su naj­vi­dlji­vi­je – ne­do­sta­tak hra­bro­sti, od­luč­no­sti i sprem­no­sti da se bra­ni na­uč­na isti­na ka­da je na­pad­nu­ta od stra­ne go­le po­li­tič­ke, a u ovom slu­ča­ju i dr­žav­ne si­le. Pod­sje­ti­mo, ka­da se ne­gdje od 1999. go­di­ne po­čeo spro­vo­di­ti pro­je­kat stva­ra­nja no­ve Cr­ne Go­re, što u pre­vo­du zna­či ras­kid i uni­šta­va­nje tra­di­ci­o­nal­ne Cr­ne Go­re ko­ja se te­me­lji­la na Pe­tro­vi­ći­ma, srp­skoj kul­tu­ri, du­hov­no­sti i iden­ti­te­tu, aka­de­mi­ci su ću­ta­li i mi­sli­li da će to pro­ći tek ta­ko i da će se oni pri­la­go­di­ti sva­koj no­voj ,,stvar­no­sti’’, kao što su i ra­ni­je uspje­šno šal­ta­li iz jed­ne u dru­gu ide­o­lo­gi­ju. Kad je po­če­lo sa otvo­re­nom se­gre­ga­ci­jom, kad je po­ni­šta­van srp­ski je­zik, ći­ri­li­ca, kad se de­sio pro­gon pro­fe­so­ra srp­skog je­zi­ka u Nik­ši­ću, kad je po­če­lo mi­ni­mi­zi­ra­nje i ,,par­ča­nje’’ ka­te­dre za srp­ski je­zik i knji­žev­nost i fa­vo­ri­zo­va­nje od­sje­ka i in­sti­tu­ci­ja ko­je su se ba­vi­le pro­mo­ci­jom no­vo­ro­đe­nog ,,je­zi­ka’’, oni su i da­lje ću­ta­li, iako se me­đu nji­ma na­la­ze i ne­ki od naj­ve­ćih auto­ri­te­ta na po­lju iz­u­ča­va­nja je­zi­ka i knji­žev­no­sti. A ću­ta­li su i ka­da im je re­žim ,,do­pu­nio’’ aka­de­mi­ju ne­kim li­ci­ma iz jed­ne NVO, ko­ja je u naj­ve­ćem pro­cen­tu oku­plja­la raz­ne ano­ni­mu­se i eks­tre­mi­ste, či­me je ova već ,,na­če­ta’’ in­sti­tu­ci­ja pot­pu­no sro­za­la svoj kre­di­bi­li­tet. Bez gla­sa ot­po­ra. I ka­da su već pri­hva­ti­li tu po­ni­ža­va­ju­ću ulo­gu, ni­je on­da čud­no ni što su ne­ki u pe­toj, še­stoj, sed­moj ili osmoj de­ce­ni­ji ži­vo­ta od­lu­či­li da pro­go­vo­re ne­kim dru­gim je­zi­kom. Ne­go, sve to osta­je na sa­vje­sti i od­go­vor­no­sti ovih ću­to­lo­ga, ali je za ve­li­ki dio gra­đa­na mno­go opa­sni­je što se ova­kvim iz­da­vač­kim ,,pot­hva­ti­ma’’ di­rekt­no ci­lja u če­lo tra­di­ci­o­nal­ne Cr­ne Go­re, a ti­me i srp­skog na­ro­da. Za­to se vr­lo la­ko mo­že de­si­ti da ko­la­te­ral­na šte­ta ovih ras­pra­va, ko­je se vi­še vo­de zbog na­klo­no­sti po­je­di­nim ide­o­lo­škim pro­jek­ti­ma i si­ne­ku­ra­ma ko­je pro­sti­ču iz tih pro­je­ka­ta, bu­du srp­ski je­zik, srp­ska knji­žev­nost, od­no­sno ono na če­mu je vje­ko­vi­ma op­sta­ja­la Cr­na Go­ra, či­ja su naj­zna­čaj­ni­ja knji­žev­na dje­la pi­sa­na na jed­nom- srp­skom je­zi­ku i ći­ri­li­com. Da­kle, naj­vi­še raz­lo­ga za za­bri­nu­tost zbog po­ja­ve jed­nog ova­kvog reč­ni­ka, tre­ba da ima­ju gra­đa­ni ko­ji go­vo­re srp­skim je­zi­kom u Cr­noj Go­ri, a ko­ji su ubje­dlji­va ve­ći­na i ko­ji­ma se, što ne­dav­no pre­ci­zno sa­op­šti dr Bu­di­mir Alek­sić, kra­de isto­rij­sko i in­te­lek­tu­al­no na­sle­đe. Jer, ov­dje se za­i­sta ra­di o kra­đi in­te­lek­tu­al­ne svo­ji­ne srp­skog na­ro­da, ili ne­ko mi­sli da ubi­je­di gra­đa­ne u to da su ove ri­je­či na­sta­le u tre­nut­ku ka­da je DPS po­stao su­ve­re­ni­stič­ka stran­ka i kre­nuo u pre­vr­ta­nje svi­je­sti pra­vo­slav­nog na­ro­da u Cr­noj Go­ri. Ova oti­ma­či­na, ko­joj je ne­ko na­dje­nuo ime ,,Rječ­nik cr­no­gor­skog na­rod­nog i knji­žev­nog je­zi­ka’’ ot­kri­la je taj raz­dor unu­tar dvi­je su­prot­sta­vlje­ne du­kljan­ske op­ci­je ko­je se, u su­šti­ni, spo­re oko na­či­na na ko­ji tre­ba na­sta­vi­ti uni­šta­va­nje srp­skog kul­tur­nog na­sle­đa. Iz­no­va se tu po­ja­vlju­ju oni ko­ji bi da iz­vr­še ,,pro­stu’’ kra­đu i sve ono što je­ste srp­ski je­zik na­zo­vu no­vim ime­nom i oni dru­gi ko­ji su u eks­tre­mi­zmu oti­šli ko­rak da­lje i mi­sli­li da će iz­mi­šlja­njem no­vih slo­va pre­u­ze­ti pri­mat kod ga­zde i nje­go­vog okru­že­nja i bi­ti bli­ži nje­go­voj tr­pe­zi. Me­đu­tim, kao i mno­gi slič­ni pro­jek­ti u okru­že­nju ko­ji su se ba­zi­ra­li na fal­si­fi­ka­ti­ma i oti­ma­nju tu­đeg in­te­lek­tu­al­nog i kul­tur­nog na­sle­đa, i ovaj je neo­dr­živ i ne­sum­nji­vo će za­vr­ši­ti u bla­tu.
Či­nje­ni­ca je da se u ovom ,,rječ­ni­ku cr­no­gor­skog...’’ na­la­ze i ne­ki an­ti­al­ban­ski i an­ti­bo­šnjač­ki sta­vo­vi, ali to tre­ba naj­vi­še da za­bri­ne po­li­tič­ke i dru­ge pred­stav­ni­ke ovih na­ro­da ko­ji se go­di­na­ma na­la­ze na bra­ni­ku oču­va­nja ne­kon­tro­li­sa­ne vla­sti jed­nog čo­vje­ka, ko­ji i sto­ji iza ova­kvih pod­me­ta­nja i če­ka pri­li­ku da se ovih da­na po­ja­vi kao po­mi­ri­telj u ovom spo­ru. I ka­da je je­dan od pred­stav­ni­ka al­ban­skog na­ro­da od­lu­čio da po­ci­je­pa to što je pro­ci­je­nio da ga, kao Al­ban­ca, ugro­ža­va i vri­je­đa, du­klja­ni sa obje stra­ne su za­mu­kli. Ču­lo se sa­mo ne­ko mr­mlja­nje po­je­di­na­ca, vi­še se­bi u bra­du. Jer po­li­tič­ka bo­ra­ni­ja ko­ja sto­ji iza ovih pro­je­ka­ta, i ko­ja do­mi­nant­no pri­pa­da DPS-u, GPURA i SDP-u, vi­dje­la je da je đa­vo od­nio ša­lu, ra­ču­na­ju na gla­so­ve Al­ba­na­ca i Bo­šnja­ka, a ne­ki­ma i cen­zus za­vi­si od pri­pad­ni­ka tih na­ro­da. Na­rav­no, ne tre­ba ni po­mi­šlja­ti šta bi se de­si­lo da je, re­ci­mo, ne­ki Sr­bin re­ci­kli­rao ono šti­vo. Di­gla bi se sva du­kljan­ska bu­lu­men­ta i nji­ho­va vla­da ve­se­lja i odu­še­vlje­nja, za­ja­u­ka­li bi pla­će­ni­ci iz NVO i me­di­ja, a si­gur­no bi svo­je uče­šće u osu­di uze­la i ame­rič­ka am­ba­sa­dor­ka. Na kra­ju, va­žno je zna­ti da je ovaj ,,rječ­nik’’, u ci­lju no­vih po­dje­la, pod­met­nu­la ak­tu­el­na vlast i da je on za­mi­šljen kao je­dan od ele­me­na­ta pred­iz­bor­ne kam­pa­nje DPS-a. Me­đu­tim, ne­što ni­je kre­nu­lo ka­ko tre­ba, ni­je­su se po­slo­ži­le sve koc­ke i sad osta­je da se vi­di ka­ko će dik­ta­tor po­mi­ri­ti ove za ko­je ni­je ukal­ku­li­sao da će se do­hva­ti­ti za vra­to­ve. Ono što je va­žno za ve­ćin­sku Cr­nu Go­ru, ko­ja se ni­je od­re­kla svo­ga isto­ri­je i tra­di­ci­je, jeste da je pre­po­zna­ta na­mje­ra eks­tre­mi­stič­kih op­ci­ja u i oko vla­sti da na­sta­ve sa fal­si­fi­ka­ti­ma i uni­šta­va­njem srp­skog kul­tur­nog i du­hov­nog na­sle­đa i da ne­će sta­ti bor­ba za oču­va­nje vri­jed­no­sti ko­je su vje­ko­vi­ma šti­ti­le ovaj na­rod i ze­mlju.