Autor: JAKOB AUGSTEIN


Ljet­nja pa­u­za pro­ti­če u zna­ku bur­ke i sred­njeg pr­sta še­fa SPD-a Zig­ma­ra Ga­bri­e­la. Ni­ma­lo pri­jat­ne sli­ke, ali ta­ko je: nje­mač­ki po­li­ti­ča­ri po­la­ko su­sti­žu Do­nal­da Tram­pa. Zig­ma­ra Ga­bri­e­la ko­ji de­sni­ča­ri­ma po­ka­zu­je sred­nji prst i vla­da­ju­ću CDU ko­ja raz­ma­tra za­bra­nu no­še­nja ni­ka­ba i bur­ke – po­ve­zu­je bes­po­moć­nost sa ko­jom ta­ko­zva­ni eta­bli­ra­ni po­li­ti­ča­ri re­a­gu­ju na po­dr­šku jav­no­sti za­htje­vi­ma kraj­nje de­sni­ce. I za­i­sta, ka­ko re­a­go­va­ti na te za­htje­ve: na­pa­dom ili pri­sta­ja­njem na njih?
„Tvoj otac je vo­lio Nje­mač­ku, a ti je uni­šta­vaš“, do­ba­ci­li su Zig­ma­ru Ga­bri­e­lu to­kom po­kra­jin­ske iz­bor­ne kam­pa­nje u Do­njoj Sak­so­ni­ji, a on im je na to po­ka­zao sred­nji prst. Kao što je Li­li Alen pje­va­la Bu­šu: “Fuck you very much”. Ga­bri­e­lov otac je bio na­ci­sta i on je vi­še pu­ta po­ka­zao ko­li­ko mu je zbog to­ga te­ško. Iz sje­di­šta SPD-a je sti­glo sa­op­šte­nje da sred­nji prst “ni­je pri­mje­re­na for­ma ko­mu­ni­ka­ci­je”, ali da je Ga­bri­el sa­mo čo­vjek. Do­bro, to smo zna­li.
Kul­tu­ra di­ja­lo­ga u Nje­mač­koj se u po­sled­njih ne­ko­li­ko mje­se­ci to­li­ko sro­za­la da je kon­tekst op­tu­žbe upu­će­ne Ga­bri­e­lu sa­mo­ra­zu­mljiv. Ri­ječ je na­rav­no o mi­gra­ci­ji i nje­nim po­sle­di­ca­ma po Nje­mač­ku. Op­tu­žba da se Nje­mač­ka uni­šta­va “uvo­zom sta­nov­ni­štva” li­či na na­ci­stič­ku uvre­du i u to­nu je la­žne za­bri­nu­to­sti auto­ra no­vo­de­sni­čar­skih me­di­ja ko­ji se pi­ta­ju: “Da li smo svi mi sa­mo sred­stvo fun­da­men­tal­ne iz­mje­ne sa­sta­va jed­nog su­ve­re­nog na­ro­da?”
Ka­ko bi po­li­ti­ča­ri tre­ba­lo da re­a­gu­ju na sve ovo? Zig­mar Prst Ga­bri­el ne­dav­no je de­sni­ča­re na­zvao “čo­po­rom”. U vla­da­ju­ćoj CDU su sklo­ni­ji pri­bli­ža­va­nju ne­go iz­op­šta­va­nju. Ne­ma dru­gog ob­ja­šnje­nja nji­ho­vog pred­lo­ga za­bra­ne bur­ke. “Bur­ka je in­stru­ment zlo­sta­vlja­nja”, na­pi­sao je glav­ni i od­go­vor­ni ured­nik ‘’Bil­da’’, Ju­lian Re­ic­helt. Kao da ni­ko ne pri­mje­ću­je da u Nje­mač­koj sko­ro ne­ma že­na ko­je no­se bur­ke. Ka­da se Hri­šćan­sko-de­mo­krat­ska uni­ja i ‘’Bild’’ oti­snu u avan­gar­du fe­mi­ni­zma, vri­je­me je da se za­bri­ne­mo. Ču­ve­na nje­mač­ka fe­mi­nist­ki­nja Ali­ce Schwar­zer bi, osim bru­ke, za­bra­ni­la i mi­ni suk­nju. To je ba­rem do­sled­no. Ali do­sad ni­smo vi­dje­li ni CDU, ni ‘’Bild’’ u bor­bi pro­tiv svih ob­li­ka dis­kri­mi­na­ci­je že­na. Estet­ske ope­ra­ci­je bi bi­le pr­vi ko­rak. Da li su ma­siv­ne in­ter­ven­ci­je na žen­skim ti­je­li­ma ko­je ovih da­na gle­da­mo po evrop­skim pla­ža­ma za­i­sta do­bro­volj­no pred­u­ze­te? Eman­ci­po­va­na mu­sli­man­ka svo­ju bur­ku ba­rem mo­že da od­ba­ci i spa­li, što je na svom Tvi­ter na­lo­gu pre­nio i ‘’Bild’’-fe­mi­ni­sta Re­ic­helt. Ali ka­ko se že­na oslo­ba­đa si­li­kon­skih usa­na i gru­di?
Tu se na­rav­no i ne ra­di o že­na­ma, već o de­sni­čar­skim bi­ra­či­ma. Dok Ga­bri­e­la uče li­je­pom po­na­ša­nju, na to­pao pri­jem kod njih je na­i­šla ras­pra­va o za­bra­ni no­še­nja bur­ke. Pro­blem sa ta­kvim za­bra­na­ma, či­ja svr­ha je ne­što sa­svim dru­go od ono­ga što se tvr­di, je­ste da im ne­ma kra­ja. U Fran­cu­skoj je bur­ka za­bra­nje­na već go­di­na­ma, ali to ni­je do­ni­je­lo že­lje­ne re­zul­ta­te, jer ta ze­mlja ni­je si­gur­ni­ja, a Mu­sli­ma­ni in­te­gri­sa­ni­ji. Ne­dav­no je gra­do­na­čel­nik Ka­na, u na­mje­ri da za­bra­ni još ne­što mu­sli­man­sko, iz­dao za­bra­nu no­še­nja bur­ki­ni­ja na pla­ža­ma. Ako se sje­ća­te Lo­u­is de Funès iz “Žan­dar­ma iz Sent Tro­pea”, zna­te da je na fran­cu­skim pla­ža­ma ne­ka­da bi­lo za­bra­nje­no ski­da­nje. Da­nas je iz­gle­da oba­ve­za.
So­ci­o­log Ar­min Nas­se­hi na­pi­sao je u ‘’Frank­fur­ter al­ge­maj­ne caj­tun­gu’’ da je sa­stav­ni dio de­mo­kra­ti­je in­te­gri­sa­nje opo­zi­ci­je u dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je. Par­la­ment ži­vi od kri­ti­ke, ko­ja je mo­gu­ća sa­mo ako po­sto­ji slo­bo­da mi­šlje­nja. De­mo­kra­ti­ja je sto­ga “po­li­tič­ka mo­guć­nost da i ma­nji­na bu­de lo­jal­na”. Ali šta se ra­di ka­da ma­nji­na po­lu­di?
Pre­veo: Mi­ro­slav Mar­ko­vić
Pe­šča­nik.net