Pi­še: Mir­ja­na Jan­čov­ska


Ne­ko re­če po­vo­dom iz­bo­ra u Nik­ši­ću da je sve po­če­lo upra­vo u tom gra­du pri­je tri­de­set go­di­na. Sla­žem se da je sve po­če­lo u Nik­ši­ću, ali ne pri­je tri­de­set go­di­na već mno­go ra­ni­je, pri­je pe­de­set i pet go­di­na. Svi ko­ji je­dva spa­ja­ju kraj sa kra­jem i ko­ji su na ivi­ci op­stan­ka zna­ju o ko­me je ri­ječ. Vo­lim Nik­šić jed­na­ko kao i moj rod­ni Mo­star. Vo­lim Cr­nu Go­ru jed­na­ko kao i mo­ju rod­nu gru­du Her­ce­go­vi­nu. Kad god kre­nem ka rod­nom gra­du, sva­ki put za­sta­nem u Nik­ši­ću. Va­zduh mi go­vo­ri da sam već sti­gla u mo­ju Her­ce­go­vi­nu, pa me ne­ka­ko za­u­sta­vi da se na­di­šem svje­žeg zra­ka i da po­sje­tim svo­je pri­ja­te­lje. Vo­lim taj ka­men, lju­de u nje­mu, ona­ko ko­šča­te, us­prav­ne, sna­žne, lju­de ko­ji ima­ju kič­mu da bi sta­ja­li us­prav­no, a ne da se sa­gi­nju... Lju­de od brit­ke i ča­sne ri­je­či...Ono­gošt, Tre­bje­sa, Žu­pa, Kru­pac, Mi­la­din Šo­bić, Vi­to Ni­ko­lić, Lejk fest, Be­dem fest, naj­bo­lje pi­vo, naj­ljep­še že­ne... Nik­šić-te­melj sa­vre­me­ne Cr­ne Go­re, grad tra­di­ci­je i ju­nač­ke pro­šlo­sti, grad ču­ven po naj­ma­sov­ni­joj li­ti­ji u čast Sve­tom Va­si­li­ju. Ima Nik­šić još mno­go zna­me­ni­to­sti i mno­go po­zna­tih lič­no­sti ko­je će osta­ti upi­sa­ne u isto­ri­ju ovog gra­da. Ima, i to do­brih lju­di, a ne sa­mo po­put ovo­ga s po­čet­ka tek­sta što ga, na­ža­lost, do­bro za­pam­ti­smo, svi, ne sa­mo Nik­ši­ća­ni, i to ne po do­bru...
Ali, Nik­šić će se pam­ti­ti još po ne­če­mu, za 21. vi­jek vr­lo neo­bič­nom, po jed­no­par­tij­skim iz­bo­ri­ma ko­je ne­će pam­ti­ti sa­mo Nik­šić i Cr­na Go­ra već i ci­je­la Evro­pa. Jed­no­par­tij­ski, pa još i pro­pa­li... dvi­je iz­bor­ne li­ste, a, ova dru­ga za­vr­ši na tre­ćem mje­stu... Smij se, Evro­po, imaš i če­mu!
Zbog mo­jih pri­ja­te­lja ko­ji su re­kli ,,NE'', zbog dvi­je tre­ći­ne gra­đa­na Nik­ši­ća ko­ji su ja­sno po­ka­za­li da ne vje­ru­ju ono­me s po­čet­ka tek­sta, da­nas još vi­še vo­lim Nik­šić. Re­kli su ,,NE'' naj­pr­lja­vi­joj kam­pa­nji na svi­je­tu! Što je vi­še pri­ti­skan da gla­sa, na­rod je shod­no svo­joj slo­bo­dar­skoj tra­di­ci­ji sve vi­še pr­ko­sio dik­ta­tu­ri je­di­nog uče­sni­ka u tr­ci za Nik­šić. Po­ka­zao je na­rod da vi­še ne­će ka­ko mo­ra već ka­ko ho­će, jer slo­bo­da ne lju­bi lan­ce i ne­ma ci­je­nu.
Če­sto ci­ti­ram Beć­ko­vi­ća i ka­žem da je Ko­so­vo naj­sku­plja srp­ska ri­ječ. S ove tač­ke gle­di­šta sma­tram da su Nik­ši­ća­ni po­ka­za­li da je Nik­šić naj­sku­plja i srp­ska i cr­no­gor­ska ri­ječ! DPS je tog da­na opet po­ku­šao da uništi jed­nu isto­ri­ju, jed­nu vje­ru, je­dan je­zik, jed­nu cr­kvu, je­dan na­rod...Ni­su im to do­zvo­li­li.
U ma­ju is­pit po­la­ze Her­ceg No­vi i ne smi­je pa­sti! No­vlja­ni, svrg­ni­te dik­ta­tu­ru ta­ko vam Nje­go­ša, Go­spo­da Bo­ga i Sve­tog Va­si­li­ja Ostro­škog !